Političari sve češće pominju "novi svetski poredak": Da li se dešava transformacija sveta i gde je tu Srbija?
Kada je Džo Bajden u svom govoru u martu ove godine pomenuo frazu "novi svetski poredak", to je potreslo teoretičare zavere koji su to povezivali sa jednom svetskom vladom, silama koje deluju u senci i slično, međutim Bajden naravno nije promovisao tu ideju već je ukazivao da je neophodno da se svi ujedine protiv velikih svetskih kriza.
Nekoliko meseci kasnije, ta fraza je gotovo postala svakodnevna u kontekstu rata u Ukrajini, pa je tako mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto pre nekoliko dana rekao da se "trenutni svetski poredak približava ogromnom kolapsu brzinom asteroida".
On je naveo da bi politika zapadne Evrope odbijanja ruskih energenata, čak i u odsustvu odgovarajućih alternativa, mogla da dovede do kolapsa sistema kada javnost ove zime ostane bez grejanja.
- Za razliku od nafte i gasa, ideološka uverenja neće zagrejati Evropljane zimi. Sve te izjave iz zapadne Evrope po pitanju snabdevanja energijom jednostavno uopšte ne funkcionišu sa približavanjem zime - objasnio je Sijarto na sastanku diplomata svoje zemlje.
Tu frazu "novi svetski poredak" je juče iskoristio i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kada je govorio o proširenju EU.
- Svetski poredak se promenio i to je jasno. Uloga Rusije će se promeniti. A mi želimo da EU bude među onima koji će oblikovati novi svetski poredak, a ne možemo biti "igrač" ako se i dalje budemo bavili Balkanom. Ako budemo suviše preokupirani sobom, našim kontinentom, onda niko neće čekati na nas - poručio je Lajčak.
Zapad gubi primat ili ne?
Analitičari su saglasni da se promena svetskog poretka zaista događa, i dok jedni smatraju da zapad gubi primat, drugi nisu sigurni da će stvari ići u tom smeru.
Politički analitičari Obrad Kesić i Dejan Vuk Stanković ocenjuju da zapad gubi primat i zbog toga se, kako ocenjuje Stanković, zapad sve više iz straha ujedinjuje da ne izgubi dominaciju koja je do pre koju godinu izgledala neprikosnoveno.
- Verovatno će nastati neki novi odnosi koji će ličiti na hladni rat - teška distanca izmedju Zapada i Rusije, zbog ukrajinskog rata, vrlo moguća de facto Ukrajine. Takođe biće tenzija oko energije u Evropi jer Rusija će ili debelo naplatiti svoj gas EU ili će EU morati da se snalazi ali jedna implikacija novog svetskog poretka je slabljenje moći EU - smatra Stanković.
Ocenjuje da će rasti u EU nacionalni egoizam velikih naroda i moguće su, kako kaže, desničarske vlade evroskeptične i distancirane od SAD.
- Rusija će platiti cenu rata u Ukrajini. Ekonomski i politički biće izolovana od Zapada i to veoma ozbiljno. Zavisiće mnogo više od Kine koja će se sukobima Rusije i Zapada podići kao jači globalni igrač koji će da bi bila konkuretna SAD morati dosta da ulaže u vojsku, imidž sile i aktivnu globalnu diplomatiju - kaže on za Telegraf.rs.
"Zapadni Balkan ostaje pod dominacijom EU"
Stanković smatra da će Zapadni Balkan ostati pod dominacijom EU sa pojačanom bezbednosno-političkom ulogom SAD.
- Neće lako dopustiti da Srbija dugo ostane u “geopolitičkom ofsajdu” tačnije van evroatlantskih struktura jer kao politički i bezbednosno neraspoređena može da padne pod tzv”maligni uticaj Rusije i Kine” o čemu je još govorio Džon Keri, bivši šef diplomatije SAD, a ponavljaju američki zvaničnici od Blinkena, preko Eskobara i Hila - rekao je on.
Kako ističe, biće "pakleno teško" da Srbija bude samostalna sa suverenom politikom, te smatra da će zapad nastojati da "ukloni" naše spone sa Kinezima i Rusima metodom "štapa i šargarepe" i izazivanjem unutrašnjih podela u Srbiji.
- Mi smo značajno više pod zapadnim nego rusko-kineskim uticajem i to zbog ekonomije, bezbednosti i geografije…. Tako da će zaista biti jako teško naći “mesto pod Suncem” na novoj svetskoj geopolitičkoj areni - napominje Stanković.
Kesić: "Kraj globalizacije"
Analitičar Obrad Kesić veruje da se svi slažu oko toga da je stari poredak izgrađen na temelju liberalne demokratije sada doživeo kraj, pojašnjavajući da tu misli na ono što se naziva globalizacijom.
- To je jedna evolucija međunarodnog poretka, napušta se jedna forma i ulazimo u novu. To se maltene dešava na svakih 50 do 100 godina i sad imamo ubrzan proces. Tvrdim da je to kraj zapadne dominacije međunarodnog poretka maltene u svakom pogledu osim kulture. Tu mislim da će zapad i dalje nastaviti da dominira zbog Holivuda, muzike, ali i tu više nije monopol - rekao je Kesić za Telegraf.rs.
"Svi se slažu" da se sada izgrađuje novi multipolarni svet, ali, kako kaže, zapadne elite misle da mogu da nastave dominantnu ulogu što se tiče finansija, kreditiranja, finansijskih međunarodnih transakcija i korišćenje tih ekonomskih mehanizama koji su oni izgradili posle Drugog svetskog rata.
Pojašnjava da postoji razlika kada, na primer, Viktor Orban govori o novom svetskom poretku i kada govore Amerikanci ili "birokrate iz Brisela".
- Kada Orban kaže da smo pri kraju zapadne dominacije on u stvari govori istim rečnikom kako to ja sada opisujem situaciju. On prepoznaje da neće više zapad a pogotovo neće više EU moći da nameće svoju volju kao što je mogla zajedno sa Amerikom na ostatak sveta samo zbog ekonomske moći i da mora da se prihvati novi poredak gde će zapadni uticaj biti slabiji - rekao je Kesić.
"Prilika za politiku neutralnosti"
Kako tvrdi, to isto je i Toni Bler rekao. Proglasio je, kaže, da je kraj zapadne dominacije i da će zapad imati velike izazove gde pokušava da se snađe u svetu gde Kina ima tako veliku ekonomsku moć, a neke druge zemlje vojnu moć.
- Ali kad Amerikanci i birokrate iz Brisela govore, oni ne prihvataju da oni više neće imati dominaciju ili alat ekonomske mere, pretnje sankcijama, da neće više da nametnu svoju volju. Oni ne prihvataju realnost već se bore da sačuvaju ono što je bilo u prošlosti - smatra Kesić.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu i Srbiji, Kesić kaže da je ovo velika prilika za politiku neutralnosti i male zemlje koje su, kako kaže, bile predmet pritiska od strane zapada, da sada mogu lakše da se odupru i da izgrade politiku koja je u skladu sa nacionalnim interesima.
Predsednik Foruma za strateške studije i viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka Dr Neven Cvetićanin napominje da "novi svetski poredak" nije pogodan ni prigodan termin, jer je taj termin, kako kaže, skovan nakon pada Berlinskog zida i ostvarivanje svetskog liberanog poretka.
Transformacija u multipolarni svet
Dr Cvetićanin kaže da se dešava transformacija u multipolarni svet, i da će se videti šta će na kraju ispasti, navodeći da se nalazimo u onome što on naziva novim tridesetogodišnjim ratom koji je počeo pre 10 godina u Siriji i Libiji.
- Mi sad ulazimo u drugu deceniju tog novog tridesetogodišnjeg rata i ozbiljni stratezi i na zapadu i na istoku su rekli da će ovo trajati i da smo mi unutar procesa rekompozicije međunarodnog poretka. Još nije jasno u kom će pravcu ići ta rekompozicija međunarodnog poretka i biće zanimljivo da vidimo kako se velike sile ponašaju prema ovome i kako će zapravo voditi ovaj proces. Glavno pitanje je da li je taj proces upravljiv - podvukao je dr Cvetićanin i ocenio da trenutno jeste upravljiv čak i sa dešavanjima u Ukrajini.
Kako kaže, ono što je u međuvremenu moguće i o čemu je teško suditi jeste da li će se negde drugde otvoriti novi front, jer vidimo situaciju u tajvanskom moreuzu...
- Ukupno smo u procesu transorfmacije sveta u kome smo živeli i trenutno se raspada jedinstveni svetski globalni bezbednosni, ekonomski i medijski prostor. Imamo više veleprostora, tome je svakako pomogla pandemija - istakao je dr Cvetićanin.
Umesto zdravstvenog geopolitički lokdaun
Sada umesto zdravstvenog imamo geopolitički lokdaun, kaže dr Cvetićanin i objašnjava da se zapravo sada zaokružuju geopolitički prostori, te da Kina ima svoj, Rusija svoj, a SAD pokušavaju da zaključaju svoj.
- U sred toga imamo grupu zemalja koje balansiraju, koje su neutralne i koje su potencijalna baza možda jednog balansa svetske politike. Tu su Francuska, Namčaka, Vijetnam, Turska, Egipat, Izrael, Indija, čak i Srbija pokušava tu da balansira. Sada se može ići u dva pravca, u još tvrđe zaključavanje ili pregovore - rekao je dr Cvetićanin.
Smatra da će proces potrajati, navodeći da svi stratezi dobro znaju da je to igra živaca, resursa, ispravnih i pogrešnih odluka i da će se situacija mejnati jer svaka od strana može da izvede određene greške.
- Svi se menjaju u ovom procesu, i zapad i istok i jedni prema drugima. Mi smo tu na Balkanu sa svim što to nosi u strateškom i geostrateškom smislu gde su se vekovima susretale i susreću se i danas različite imperije s tim što Balkan nije više najneuralgičnija tačka u Evropi i svetu. Mi smo ako posmatramo konflikt u Ukrajini, neka vrsta strateškog zaleđa stoga imamo šansu, a dobro je da pregrupisavanja nisu krenula sa Balkana kao mnogo puta ranije - rekao je on.
EU pokušava da bude tačka ravnoteže
Prema njegovim rečima, EU pokušava da se zaokruži kao neka geopolitička sila pri čemu to ide teško jer nije izgradila geopolitičke resurse, i tu je možda šansa Srbije i Balkana jer smo geografski gledano najbliži toj sili koja je najblaža.
- EU nije prava geopolitička sila i utoliko ona ima interes za stabilnošću, međutim, to mnogo više zavisi od ovih drugih sila na Balkanu SAD i Rusije. EU pokušava da bude tačka ravnoteže i biće interesantno videti koliko će joj to uspeti i od toga će zavisiti situacija na Balkanu - rekao je dr Cvetićanin.
Zaključak je da živimo u izuzetno zanimljivom periodu koji se, kaže, javlja jednom u veku.
- Ušli smo u dinamičan period u kojem će se sigurno transformisati svet - podvukao je dr Cvetićanin.
(Telegraf.rs)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zlatko ustasko kopile
Do ovoga su doveli nato fasisti
Podelite komentar
DARKO 100%
Novi svetski poredak ce biti i izgledati kad narodi postatanu nomadi,jer posle nuklearke to tako izgleda
Podelite komentar
Ana
Gospodin Cvetićanin je dao jedno utemeljeno mišljenje i jasno je da nije u pitanju politički agitator za bilo koju opciju, zato bi bilo odlično da češće možemo da ga vidimo i čujemo u medijima, ne bi li konačno ljudi počeli malo da razmišljaju izvan tih okvira "mi i oni". Zanima me da li Srbija može da iskoristi svoju geografsku poziciju, u smislu da nije nužno da se iz takvog prirodnog razloga prikloni ovoj ili onoj strani, već da zaista imamo jedinstvenu priliku da se pozicioniramo uz one koji nam na duže staze nude više, a da to ne bude uslovljeno pozicijom koja bi nas sama po sebi geografski opredelila ili kako je rečeno "zaključala" uz nekoga? Nesumnjivo ima intelektualnih resursa da se takva odluka donese i rezultuje povoljno na duže staze, ali da li će, ne samo u medijima, biti više opcija da se ti ljudi pojave, čuju, deluju? Ipak, ovaj značajan momenat ne treba olako shvatiti i "ispustiti" i treba građane Srbije uputiti na istorijski značaj trenutka u globalnom smislu. Narodski rečeno: to nije mala stvar.
Podelite komentar