Ko je sve bio na funkciji predsednika Vlade Srbije? Vučić, Brnabić, Dačić, Đinđić, Cvetković, Koštunica...

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra u 10 časova obratiće se povodom izbora mandatara za sastav nove vlade, a kao kandidati figuriraju aktuelna premijerka Ana Brnabić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, a ostavljena je mogućnost da to bude i neko treći.

Ukoliko mandatar bude Ana Brnabić biće joj to treći mandat na mestu predsednika Vlade Srbije. Prvi je započela 2017. godine, a drugi 2020. godine. Funkciju predsednika vlade preuzela je od Aleksandra Vučića koji je na toj poziciji bio od 27. aprila 2014. godine do 31. maja 2017. godine.

Preporučujemo

Vučić je više puta isticao da je vlada u tom periodu uspela da sprovede reforme protiv koji su, kako je rekao, bili svi u Srbiji, čak i predstavnici partije na čijem je čelu.

Foto: Nikola Anđić

- Ponosan sam na činjenicu što sam lično imao hrabrosti da stanem ispred tih reformi, što je zemlja na odličnom putu... - rekao je Vučić kao premijer.

Vlada je u tom periodu krenula u smanjenje nezaposlenosti, fiskanlnu konsolidaciju, smanjenje javnog duga i povećanje privrednog rasta...

Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić na prethodnim izborima u aprilu 2022. imao je slogan "Ivica Dačić - premijer", a na toj funkciji je već bio od 2012. do 2014. godine.

Dačić je u svom ekspozeu tada rekao da je najveći i najteži zadatak sa kojim se Srbija suočava - demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne sage naroda.

Foto: Nikola Tomić

- Svi ostali ključni ciljevi ove Vlade, kao što su evropska budućnost Srbije, rešavanje pitanja Kosova, regionalna saradnja, borba protiv kriminala i korupcije, školstvo, zdravstvo i drugi, zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje - rekao je, između ostalog, Dačić.

U periodu od 2008. do 2012. godine predsednik Vlade Srbije bio je Mirko Cvetković, kada je zemlju vodila Demokratska stranka.

Ključni elementi programa o kojima postoji puna saglasnost svih članova tadašnje koalicije bili su opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava.

Foto: Profimedia

Njegov prethodnik na toj funkciji bio je Vojislav Koštunica koji je posle Aleksandra Vučića imao najduži ekpoze od oko sat i po.

Vučićev ekspoze je trajao šest sati i imao je 260 strana.

- Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije - poručio je Koštunica u ekspozeu.

Zoran Živković je na funkciji premijera bio od 13. marta 2003. do 4. marta 2004. godine, a nasledio je ubijenog premijera Zorana Đinđića koji je na tom mestu bio od 25. januara 2001. godine do 12. marta 2003. godine kada je mučki ubijen ispred zgrade Vlade Srbije.

Foto: Profimedia/Thomas Kühler/AFP

Đinđić je bio prvi premijer posle petooktobarskih promena 2000.

Zoran Đinđić je Vladu 2001. predstavljao rečima o velikim namerama i velikim reformama. Govorio je o ekonomskom zločinu vlasti i privilegovanih nad građanima devedesetih - pun školski čas.

- Nema intervencije u sudovima, na televiziji, u policiji, finansijskoj policiji, preduzećima, carini - rekao je tada Đinđić, prenosi RTS.

Na toj funkciji 90tih godina bili su Dragutin Zelenović, Radoman Božović, Nikola Šainović, Mirko Marjanović i Milomir Minić.

(Telegraf.rs)