"Sve treba da se završi potpisivanjem celovitog sporazuma o normalizaciji odnosa"

Došao sam da nastavim tamo gde smo stali u četvrtak, izjavio je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i prištine Miroslav Lajčak za BBC na srpskom, na pitanje šta će prvo reći kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću prilikom poseta Prištini i Beogradu.

Lajčak je rekao da sastanak u Briselu nije bio uzaludan.

Preporučujemo

- Bila je to značajno drugačija runda. Imali smo veoma profesionalnu, usmerenu diskusiju s poštovanjem, ali se nisu svađali, već su poštovali vizije koje jedan i drugi imaju i svesni su gde su razlike - rekao je on.

Na pitanje da li to znači da su se ranije svađali, Lajčak kaže da je atmosfera na tom sastanku bila daleko bolja, kao i da EU uvek ima nekoliko spremnih rešenja, ali da nastoji da najpre ohrabri strane da kažu kako oni vide rešenje.

- Nikad to nije princip uzmi ili ostavi, ali profesionalno je i da uvek imamo predloge koje mi stavimo na sto - opisuje Lajčak kako izgledaju razgovori.

Evropski posrednik nema dileme: trenutno važnije je pitanje ulazno-izlaznih dokumenata zbog hitnosti roka koji se približava.

- Mogu da zamislim bilo kakvu situaciju, između ostalog i da obe strane prestanu sa izdavanjem takvih dokumenata, ali i mnogo lošije scenarije - i njih želimo da izbegnemo. Imamo nekoliko predloga koji su aktuelni, ali svakako ne bi pomoglo da o njima govorim javno dok o njima još razgovaramo - rekao je on.

Na pitanje o problemu registarskih oznaka, Lajčak odgovara - kontekstom ruske agresije na Ukrajinu.

- Prioritet je da pomognemo Ukrajini u ratu i to troši naše kapacitete, pa nema razumevanja u EU za eventualni konflikt na Balkanu koji bi se vodio oko stvari koje nisu bolne, hitne, ne koštaju mnogo,a ne ugrožavaju živote. S druge strane, postoji povoljan trenutak za Balkan, EU razume da ne sme da izgleda kao da je izgubila interesovanje i okrenula glavu ka istoku - zato su nam potrebni pozitivni primeri iz regiona - kaže Lajčak.

Na konstataciju novinara BBC-a da nalepnice na tablicama nisu pozitivan primer iz regiona i da to nije evropska praksa koja se bilo gde primenjuje, Lajčak kaže da su nalepnice svakako bolje od privremenih tablica koje su ljudi morali da stavljaju i skidaju.

- To je privremena mera i nisam čuo da se bilo ko žali na to - rekao je Lajčak.

Upitan da li se eventualni ustupci jedne od strana u aktuelnim krizama mogu nadoknaditi upravo na ovim pitanjima, glavni pregovarač je jasan, Lajčak kaže da je sve povezano sa svim.

- Ali ne želim da izgleda kao da trgujemo - u odsustvu zajedničke vizije budućnosti, bili bismo osuđeni da se bavimo samo dnevnim pitanjima. Zato je važno da vidimo kako se ova pitanja uklapaju u opšti dogovor, o čemu smo imali važan prvi razgovor - rekao je on.

BBC podseća da je Lajčak još u martu 2022. godine čvrsto obećao da se lideri Srbije i Kosova neće sastajati sve dok ne bude postojalo nešto oko čega su saglasni.

- U pravu ste, posle dva sastanka koja nisu bila posebno produktivna, rekli smo da želimo da imamo nešto konkretno za sledeći razgovor. Pitanje nestalih je bilo najlogičnije da bude baš to - najmanje stvara podela, važno je za obe strane i bili smo blizu završetka dokumenta kada su događaji na terenu otvorili potrebu za kriznim menadžmentom - rekao je Lajčak.

Govoreći o ZSO, odnosno da li je ZSO politička ili pravna tema, evropski pregovarač kaže da ima elemenata i jednog i drugog.

- Briselski sporazum je ratifikovan u kosovskom parlamentu i to je pravna obaveza Kosova - pravni aspekat je veći od mnogih drugih dogovora postignutih u Briselu, a koji nisu ni bili ratifikovani. Politički aspekat je svuda oko nas i sprečava nas da primenimo dogovor - rekao je Lajčak.

Lajčak kaže da je pregovaračkoj strani u Prištini ponudio i - rešenje.

- Moja poruka partnerima na Kosovu je da promene narativ - prestanite da mislite o tom pitanju kao o nečemu šta sve ne želite da bude i počnite da mislite o tome šta sve može da bude. Mislite o tome kao o mogućnosti, a ne kao o pretnji - kaže on.

Sporo ide i energetsko pitanje, iako je rešeno sa dva ranija sporazuma, pa dodatno pojašnjeno mapom puta u junu 2022. godine, a Lajčak navodi da su obe strane pristale na to.

- Mislim da obe strane imaju razloga da budu zadovoljne i da ga podržavaju - da se nije sve poklopilo sa odlukama o ulazno-izlaznim dokumentima i tablicama, verujem da bi mapa puta već bila primenjena. Kasnimo, ali znamo gde smo i koji su sledeći koraci, pa očekujemo da budu primenjeni - rekao je Lajčak.

On ističe da je primena postignutih sporazuma princip koji važi i za Srbiju i za Kosovo, da to nije princip koji je neko izmislio da bi mučio pregovaračke strane, već da je stari princip koji je osnova međunarodnog prava "kako ću imati kredibilitet da postižem nove sporazume, ako ne primenjujem prethodne?".

Ipak, navodi se, optimizam ga ne napušta jer tvrdi da "nije pitanje da li, nego kad ćemo ovo rešiti".

- Nema skorih izbora u Srbiji ili na Kosovu, sve do 2025. godine, nema velikih izbora u Evropi, a ni u SAD do 2024. godine. Imamo period od dve godine da se u potpunosti usmerimo na rad, a da nam politika ne smeta - bio bi promašaj da smo za dve godine na istom mestu gde i sad - rekao je specijalni izaslanik EU.

Lajčak je naveo da sve treba da se završi potpisivanjem celovitog sporazuma o normalizaciji odnosa koji će biti pravno obavezujući i koji će približiti Kosovo i Srbiju Evropskoj uniji.

- Normalizacija odnosa bi svakako kvalifikovala lidere za Nobelovu nagradu, nemam nikakve dileme oko toga".

Upitan da li su Kurti i Vučić sposobni za to, Lajčak ističe da su obojica veoma snažni lideri, sa snažnim političkim mandatom i jasnim vizijama, koje nisu zajedničke.

- Ali smatram da su sposobni za to - zaključio je Lajčak.

(Telegraf.rs/Kosovo onlajn)