Blinken neće oklevati da se uključi: "Podizanje dijaloga Beograda i Prištine na viši nivo"

Printskrin: Kosovo Online

Preporučujemo

Još sedam dana je ostalo do 1. septembra do kada je Priština na zahtev SAD odložila primenu mera koje se tiču preregistracije vozila na kosovske tablice i srpskih dokumenata za ulazak na Kosovo, a od tog datuma strahuju mnogi, jer bi, prema procenama, tada moglo doći do nemira.

Mediji prenose da je KFOR pojačao prisustvo na putevima na severu, a prema pisanju Blica, u baze kosovske pogranične policije Kosova nadomak Jarinja i Brnjaka osim teške građevinske mehanizacije za razbijanje barikada, dopremljene su i hladnjače sa hranom i određena količina oružja.

Poslednja runda dijaloga između Beograda i Prištine 18. avgusta u Briselu nije donela ništa novo, dok, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, Srbija grčevito nastavlja da traga za kompromisnim rešenjem.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

U Beograd i Prištinu ove sedmice dolaze zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar da podrže dijalog dve strane.

Njih dvojica su zajedno posetii Prištinu i Beograd poslednji put početkom februara ove godine.

Da je situacija ozbiljna jasno je i po izjavi portparola Stejt departmenta Neda Prajsa koji je rekao da SAD prate dijalog Beograda i Prištine i ohrabruju njegov nastavak, te da američki državni sekretar Entoni Blinken neće oklevati da se direktno uključi u razgovore predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih institucija na KiM Aljbina Kurtija.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić rekao je za Telegraf.rs da SAD prate dijalog još od njegovog početka 2011. godine i uvek su prisutni, ali iz drugog plana, navodeći da su u prvi plan izašli tek sa Trampom i Grenelom 2019-2020. godine, i to samostalno.

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

- Ovaj put bi izlazak SAD "iz senke" u dijalogu bio koordinisan sa EU i u sklopu jedinstvenog dijaloga u Briselu. U tom smislu, ovo bi bio jedan od elemenata kontinuiteta sa tim što su Tramp i Grenel započeli, ali na drugačiji način - u saglasju sa EU, a ne samostalno - ocenio je Krstić.

Na pitanje da li je moguće da se postigne neki dogovor između dve strane do 1. septembra imajući u vidu i najavljene posete Eskobara i Lajčaka, Krstić kaže da sumnja da je to moguće imajući u vidu nespremnost Kurtija na kompromis.

- Beograd je po ovom pitanju bio daleko spremniji na kompromis 18. avgusta u Briselu. No, ne očekujem ni momentalnu eskalaciju 1. septembra - ocenio je Krstić i podsetio da ostaje taj period od dva meseca do 1. novembra, kada Priština planira da počne sa oduzimanjem vozila sa srpskim tablicama registrovanim na gradove na Kosovu, a to je momenat kada sve može potpuno eskalirati.

- Do tada će biti nekog prostora za mogući kompromis i nadam se da će se on do tada i postići - istakao je Krstić.

Krstić je ukazao i da se Eskobar i do sada bavio dijalogom u praksi, međutim, podizanje na viši nivo i učestvovanje državnog sekretara Blinkena u dijalogu poslalo bi poruku da je ova tema od velike važnosti za SAD i da su voljni da upotrebe "i štap i šargarepu" da bi došlo do napretka u dijalogu.

Foto: Tanjug/AP

Ko je Entoni Blinken?

Osnovne studije završio je na Harvardu, dok je titulu doktora prava stekao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Po okončanju službe u Stejt departmentu na funkciji pomoćnika državnog sekretara za evropske i kanadske poslove, radio je u kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost od 1994. do 2001. godine obavljajući tokom prve četiri godine funkciju direktora za strateško planiranje i glavnog pisca govora predsednika Klintona.

Kad je u pitanju naš region i Srbija sasvim je jasno da je više nego dobro upoznat sa svim dešavanjima ovde, s obzirom na činjenicu da je bio zadužen za odnose SAD, EU i NATO u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, piše portal americki-izbori.rs.

O njegovoj kontinuiranoj involviranosti, ali i živom sećanju na ratove 90-ih, govori i činjenica da je bio pozvani govornik na obeležavanju petnaestogodišnjice zločina u Srebrnici održanoj u Muzeju holokausta u Vašingtonu (DC). Dodatno, početkom 2020. godine vodio je pregršt razgovora sa Amerikancima bosanskog porekla kako bi ih pridobio na Bajdenovu stranu. Zabeleženo je i da je snažno podržavao članstvo Kosova* u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu (UNESKO).

Evropsku uniju vidi kao predvodnika u razgovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a SAD kao državu koja može da pomogne i dijalog i napredak Srbije i Kosova*. Pozitivno je to što je pozdravio Vašingtonski dogovor iz septembra 2020. godine, signalizirajući time da je „sporazum” još uvek živ.

(Telegraf.rs)