U Srbiji pomen, u Hrvatskoj praznik: Vučić sutra u Novom Sadu na Danu sećanja

Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji "Oluja", koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu u kojoj je proterano 250.000 Srba, a skoro 2.000 ubijeno biće obeležen u četvrtak, 4. avgusta u Novom Sadu.

Obeležavanju Dana sećanja, na Trgu slobode u Novom Sadu, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Preporučujemo

U Hrvatskoj će i ove godine akcija "Oluja" biti obeležena kao praznik, a kako prenosi Tanjug, centralna manifestacija biće tradicionalno organizovana u Kninu gde će, kako se navodi, predsednik Zoran Milanović prirediti prijem za ratne komandante.

Foto: Tanjug/AP/Darko Bandić

Precizni protokol obeležavanja godišnjice Oluje u Kninu još nije objavljen, a prvi put ove godine nekoliko udruženja civilnog sektora održalo je danas polučasovnu antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu u znak sećanja na ubijene i proterane Srbe tokom i nakon ove vojno-policijske akcije.

Oni su istakli da su pocinjeni zlocini odgovornost države koji moraju biti procesuirani.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, u vojno policijskoj akciji Oluja je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.

- Srbija nije i neće zaboraviti proterivanje 200.000 sunarodnika sa zemlje na kojoj su vekovima živeli, kao ni smrt 1.700 nevinih ljudi, u i posle akcija ''Oluja'', i više od 700 onih koji su u toj akciji nestali i čija je sudbina nepoznata i posle skoro tri decenije - saopštio je Komesarijat.

Foto: Foto Tanjug/ Rec Media / Bozidar Zivanovic

Komesarijat ističe da za počinjene zločine nad nevinim civilima u "Oluji" niko nije odgovarao,da je klima neprijateljstva ostala, nažalost, nepromenjena, a ostvarivanje prava Srba iz Hrvatske gotovo onemogućeno.

U Hrvatsku se vraćaju retki, i to najčešće oni koji žele da život završe na rodnoj zemlji, naveo je Komesarijat.

I dok je za Hrvate Oluja razlog za proslave, za Srbe je to najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ.

Ističe se da se Srbima proteranim iz Hrvatske i dalje ne priznaju njihova imovinska i druga prava, nije im obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište.

Foto: Foto Tanjug/ Rec Media / Bozidar Zivanovic

Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH, hrvatska vojska je ulazila je u napušteni Knin, u kojem je 5. avgusta istakla hrvatsku zastavu. U akciji je učestvovalo oko 130.000 pripadnika oružanih snaga sa hrvatske strane.

U Haškom tribunalu je za zločin nad Srbima u Oluji bio osuđen na 24 godina zatvora hrvatski general Ante Gotovina, ali je u novembru 2012. oslobođen.

Haški tribunal / Foto: Wikimedia/ICTY

U Haškom tribunalu uz Gotovinu se sudilo i hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Čermak je prvostepeno oslobođen optužbi, dok je Markač osuđen na 18 godina zatvora. Međutim, Žalbeno veće poništilo je tu presudu i oslobodilo ga optužbi.

U Hrvatskoj će ova godišnjica Oluje biti obeležena u senci prve optužnice koju je Srbija podigla protiv hrvatskih pilota koji su bombardovali kolonu Srba na Petrovačkoj cesti.

Optužnica hrvatske pilote tereti za zločin nad srpskim civilima u koloni kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna, kod Novog Grada.

(Telegraf.rs)