Ko su izabrani potpredsednici Skupštine Srbije?

Poslanici Narodne skupštine Srbije izabrali su sinoć sedam potpredsednika i generalnog sekretara parlamenta.

Za potpredsednicu parlamenta na predlog Srpske napredne stranke izabrana je Sandra Božić.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Sandra Božić rođena je 15. oktobra 1979. godine u Pančevu. Po zanimanju je diplomirana politikološkinja.

Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela je nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije.

Članica je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Božićeva je bila poslanica i u prethodna dva saziva. Prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i drugi put u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U prošlom sazivu bila je zamenica predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, predsednica Odbora za kulturu i informisanje, članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenica člana Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Foto: Milena Đorđević

Socijalističa partija Srbije kandidovala je Snežanu Paunović za potpredsednicu Skupštine Srbije. Na ovom mestu u prethodnom sazivu nalazio se Đorđe Milćević.

Snežana Paunović rođena je 1975. godine u Peći. Diplomirana je ekonomistkinja.

U periodu 2006. do 2013. godine obavljala je funkciju koordinatora opština Đakovica i Dečane na koje je u dva navrata imenovana Odlukom Vlade Republike Srbije. Od 2014. godine obavlja funkciju v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć.

Bila je članica Upravnog odbora Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, članica Upravnog odbora “YUQS”, predsednica Nadzornog odbora Aerodroma „Nikola Tesla“ i članica Skupštine akcionara Državne lutrije Srbije.

Članica je Socijalističke partije Srbije od 1992. godine. U nekoliko mandata bila je članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije a od 2012. godine obavlja funkciju sekretarke Foruma žena Srbije.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Na predlog Saveza vojvođanskih Mađara za potpredsednicu Narodne skupštine izabrana je Elvira Kovač.

Rođena je 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju. Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i student-prodekan i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine.

Od diplomiranja do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Pored maternjeg mađarskog, i srpskog, tečno govori i engleski jezik.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine, kada je postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove stranke. Na osnivačkoj skupštini Foruma žena Saveza vojvođanskih Mađara 2009. izabrana za predsednicu, a 2013. godine je i reizabrana, i na toj funkciji ostala do 2015. godine.

Prvi put je izabrana za potpredsednicu Saveza vojvođanskih Mađara 2015. godine, a zatim ponovo i 2019. godine, te je na toj funkciji i danas.

Foto: Nikola Tomić

Usame Zukorlić, sin preminulog muftije i akademika Muamera Zukorlića, od juče je potpredsednik Narodne skupštine.

Zakoračio je na političku scenu Srbije, nasledivši oca na mestu v. d. predsednika Stranke pravde i pomirenja.

Usame Zukorlić rođen 1992. godine u gradu Konstantini u Alžiru od oca Muftije Muamera Zukorlića i majke Palestinke Umeje Abu Taha Zukorlić.

U Novom Pazaru je završio osnovnu školu, a nakon toga pohađao je srednju školu medresu Gazi Isa-beg. Obavljao je funkciju predsednika Mladih BDŽ dve godine.

Obrazovanje je nastavio na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru gde je diplomirao pravo, a zatim je pohađao Fakultet za islamske studije gi diplomirao pedagogiju i komunikologiju. U tom periodu je obavljao je funkciju zamenika direkora Sandžak televizije.

Foto: Nikola Tomić

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac biće jedan od potpredsednika skupštine iz redova opozicije.

Rođen je 7. avgusta 1964. godine u Beogradu.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radio je u Institutu društvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung (kancelarija u Beogradu), bio ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori od 2008. do 2013. godine, a potom ponovo u Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Objavio je dve monografije i više desetina članaka u domaćim i stranim naučnim časopisima ili zbornicima iz oblasti međunarodnih odnosa, ljudskih i manjinskih prava i političkih odnosa u Srbiji i regionu.

Radio je kao savetnik predsednika Vlade Srbije za politička pitanja (2001-2003). Bio je član Koordinacionog tela Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju (2001-2003) i član ekspertskog tima Vlade Srbije za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore (2001-2002).

Za predsednika Demokratske stranke izabran je na izbornoj Skupštini DS 2. juna 2018. godine.

Foto: Nikola Tomić

Zamenik predsednika Stranke pravde i pomirenja Borko Stefanović bio je poslanik u ranijim sazivima, a sada je i potpredsednik Skupštine Srbije.

Rođen je 1974. godine u Novom Sadu.

Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je na novosadskom Pravnom fakultetu.

Od 1999. do 2002. bio je zaposlen u advokatskoj kancelariji Fedora Kolesara . U Ministarstvu spoljnih poslova počeo je da radi 2001. godine. Kao treći sekretar 2003. godine odlazi u ambasadu Srbije u Vašingtonu gde je napredovao do mesta zamenika ambasadora. U Ambasadi u Vašingtonu bio je do 2007. godine. Dok je službovao u SAD učestvovao je u formiranju srpskog kokusa u američkom Kongresu.

Od 2007. godine je bio na poziciji šefa kabineta ministra spoljnih poslova i političkog direktora Ministarstva. Krajem 2010. godine imenovan je za šefa državnog tima Srbije za dijalog sa Prištinom. Posle izbora 2012. postao je narodnik poslanik.

Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine obavljao je funkciju šefa poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije.

Na samom kraju 2015. osnovao je Levicu Srbije, a pred izbore u aprilu 2016. promenio je ime Borislav u Borko, nakon što mu nije omogućeno da izborna lista bude nazvana Borko Stefanović.

U aprilu 2019. osnovana je Stranka slobode i pravde, na čijem čelu je Dragan Đilas, a Stefanović je izabran za potpredsednika stranke i zamenika predsednika.

Foto: Medija centar Beograd

Koalicija NADA odlučiča je da njihov potpredsednik Narodne skupštine bude Božidar Delić.

Rođen je 1956. godine u Đakovici.

Završio je Vojnu akademiju u Beogradu.

Službovao u Bileći, Prizrenu i Leskovcu, bio je načelnik štaba beogradskog korpusa i zamenik načelnika operativne uprave Generalštaba vojske Jugoslavije. Tokom sukoba na teritoriji bivše SFRJ boravio je na mnogim ratištima, a najviše na dubrovačkom. Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO bombardovanja bio je komandant brigade Vojske Jugoslavije raspoređene na granici Srbije i Albanije. Čin generala dobio je 1999. godine.

Penzionisan je 2005. godine, a Vrhovni sud je kasnije doneo rešenje da je ta odluka o penzionisanju bila nezakonita.

Bio je svedok u Haškom tribunalu u procesima protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, generala Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića.

Bio je narodni poslanik u dva mandata (2007-2008, 2008-2012). U sazivu od 2008. do 2012. bio je potpredsednik Skupštine Srbije i član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za Kosovo i Metohiju.

Nakon parlamentarnih izbora 2016. godine opet je izabran za poslanika na listi Srpske radikalne stranke.

Posle parlamentarnih izbora u junu 2020, na kojima SRS nije preskočila izborni cenzus od tri odsto, razišao se sa liderom SRS Vojislavom Šešeljem.

Početkom 2022. Delić je objavio da je osnovao pokret „Nema nazad – iza je Srbija“, a u februaru 2022. je saopšteno da će na predstojećim parlamentarnim izborima Delić biti nosilac liste NADA, koju čine DSS, POKS i 25 udruženja građana.

(Telegraf.rs)