"Najavljena odluka o registarskim tablicama na KiM koči dijalog i može da dovede do novih incidenata"
Odluka o registarskim tablicama na KIM koja treba da stupi na snagu 1. oktobra može samo da oteža dijalog između Beograda i Prištine, kao i činjenica da Priština i dalje odbija da formira Zajednicu srpskih opština, ocenjuju sagovornici Telegrafa.rs.
Međutim, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak optimistično izjavljuje da sastanak na visokom nivou između Vučića i Kurtija ne treba dalje da se odlaže, već bi trebalo da bude održan najkasnije početkom septembra.
Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša kaže za Telegraf.rs da razloga za optimizam nema, jer, prema njegovoj oceni, događaji poput upada policije u Štrpcu pokazuju da se ne ide ka smirivanju, a rat između Rusije i Ukrajine, čini se, daje svima snagu u regionu da neizvršene želje dovedu do nivoa usijanja.
- Tako je i u odnosu između Beograda i Prištine - rekao je Beriša.
On smatra da neće biti održan ni sledeći sastanak na visokom nivou zbog toga što, kako kaže, čelnici Evropske unije i Miroslav Lajčak nemaju snagu da izvrše uticaj na Kurtija da bi se situacija smirila.
Kako kaže, "opšte je poznato da Kurti pred svaki sastanak, odnosno svaki bitni događaj izaziva te incidentne situacije koje kontroliše".
On takođe smatra da postoji velika opasnost, ukoliko Kurti bude odlučio da primeni odluku o registarskim tablicama, da će se sever KiM u potpunosti odreći veze sa prištinskim vlastima i da će pristupiti onome što je dogovoreno Briselskim sporazumom, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
- To će biti njihova reakcija na ono što im se nameće - ocenio je Beriša.
Podsetivši da Aljbin Kurti u svakom javnom nastupu govori da neće Bosnu na Kosovu, a da Srbi neće odustati od ZSO, Beriša navodi da je tu "početak i kraj", odnosno da će izazvati reakciju da se Srbi na severu "odreknu veze sa vlastima u Prištini".
Urednik portala Kosovo onlajn Veljko Nestorović je, odgovarajući na pitanje o sporazumima iz Brisela koje Priština ne primenjuje, podsetio da je glavni problem upravo činjenica to što se ne poštuje ono najbitnije, a to je upravo uspostavljanje ZSO.
- ZSO ne bi obuhvatila samo opštine na severu KiM nego i južno od Ibra, i dala bi Srbima neophodnu sigurnost u bezbednosnom i ekonomskom smislu za održivi opstanak - rekao je Nestorović za Telegraf.rs.
On je podsetio da je u prethodnih nekoliko nedelja bilo najava da Priština razmišlja da da neki svoj predlog o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, ali, kako kaže, po tom njihovom predlogu zajednica bi najverovatnije ličila na neku nevladinu organizaciju, odnosno ne bi imala nikakva ovlašćenja.
- Bilo bi bespotrebno uspostavljati takvu Zajednicu srpskih opština, a bez toga ne možete ići dalje u neke pregovore, i to je ono što zna i EU i SAD - ukazao je Nestorović.
Prema njegovim rečima, pored Briselskog sporazuma ima tu i niz stvari kojima Priština na svaki način otežava Srbima opstanak na Kosovu i Metohiji poput činjenice da se ne poštuje pravo srpskog jezika, pa se samim tim ne prevode zvanične odluke u Prištini.
- Imate situaciju da se povratnicima koji ne žele da prodaju svoju imovinu ili se sude za svoju imovinu "spakuje" neka optužnica za ratne zločine i tako se vrši pritisak na preostale Srbe na KiM da se isele - istakao je Nestorović.
Upitan da li Lajčak može da izvrši pritisak na Prištinu do septembra da se neke stvari pomere sa "mrtve tačke", da bi dalji razgovori imali smisla, Nestorović je podsetio da u avgustu počinje letnja pauza za EU administraciju i da ne očekuje da se do tada nešto uradi.
- Najverovatnije je da će doći do tog sastanka između predsednika Vučića i Aljbina Kurtija u septembru, međutim, ne verujem da će taj dati neke rezultate - rekao je on.
Nestorović podseća da krajem septembra stupa na snagu odluka Prištine o registarskim tablicama koja će dovesti do oduzimanja automobila sa srpskim registarskim tablicama.
- Pričamo o ovim starim oznakama. To su vozila na severu KiM i time bi eventualno došlo do nekih novih incidenata - upozorio je Nestorović.
Što se tiče eventualnog priznanja Kosova, to se traži u rezoluciji Evropskog parlamenta, međutim, Nestorović podseća da takva rezolucija nije obavezujuća, ali jeste veliki pritisak na Srbiju.
- Ono što će biti ključno jeste angažovanje SAD u odnosu na to da li hoće da izvrše pritisak da se sprovedu postignute obaveze. Ne zaboravite da Priština dugi niz godina odbija da sprovede sudske odluke kada je u pitanju vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani - podsetio je on.
Nestorović je podsetio da je Lajčak dobio produženje mandata do 2024. godine, te da je njegov plan da se za to vreme dođe do nekog obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine, ali ocenjuje da od toga nema ništa i da se Lajčakov optimizam ne zasniva na realnom stanju stvari.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
zoran
Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša - čemu on služi? Koliko ima ta matica albanaca? Pa njih niko ni živ ni mrtav ne priznaje.
Podelite komentar
🇨🇭
Ja ne koristim Srpske tablice ovde a što bi Srbi na KiM koristili.
Podelite komentar
Jaca
Zašto srbi da menjaju tablice oni nemaju potrebu kad vekove žive pod srbskim i srbijom na kosovu i metohiji toje srbija ljudi Boži jeste vi normalni ili ludi nema kakosi šiptari oće
Podelite komentar