Šta građani mogu da očekuju od Ponoševog pokreta? Odgovara bivši ambasador i član pokreta Mihailo Brkić

Član Pokreta Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša i bivši ambasador Srbije u Kuvajtu Mihailo Brkić kaže da je osnovni cilj te organizacije promena vlasti, ali pre svega političkog sistema koji, kako ističe, treba da bude baziran na vladavini prava.

U razgovoru za Telegraf.rs, Brkić ukazuje da se pokret zalaže za relaksaciju odnosa u političkom životu i poručuje da je pokret "Srbija centar" otvoren za saradnju sa svim iskrenim opozicionarima.

- Kao opozicioni pokret osnovni cilj nam je promena, namerno ću reći, ne samo vlasti, već političkog sistema u Srbiji zato što smatramo da sa ovim sistemom zemlja ne može da se razvija - rekao je Brkić i dodao da se promena mora videti i u poštovanju zakona koji se donose.

Kako kaže, koliko god pravo i pravda ne moraju biti sinonimi, pokret teži da se taj politički sistem ustanovi na elementarnoj pravednosti i odgovornosti nosilaca javnih funkcija i da tek onda može da se očekuje od građana da imaju odgovornost prema sistemu.

On dodaje da je njihova namera i da se, kako kaže, relaksira opoziciono biračko telo, ali i odnos vlasti i opozicije, navodeći da se ne mogu stalno radikalizovati političke pozicije.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- Potrebno je da se utvrdi neki elementarni konsenzus oko koga bi ovo društvo trebalo da se kreće. Jesmo za smirivanje strasti i u opoziciji, ali je činjenica da nam nije porebna radikalizacija konflikta između vlasti i opozicije - poručio je Brkić.

Navodi da je njihova organizacija otvorena za saradnju sa svim strankama koje su, kaže, iskrena opozicija, a na pitanje da li im je bliža saradnja sa Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa (koji je prvi javno predložio Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata) ili Narodna stranka (čiji je Ponoš bio član), Brkić odgovara da su otvoreni za saradnju i sa jednom i sa drugom strankom.

Upitan ko je "sumnjiva" opozicija sa kojom ne mogu da sarađuju, Brkić kaže da je to na biračima da procene, ali smatra i da se na poslednjim izborima "jasno iskristalisalo" koje stranke su opozicija, a koje su formirane da bi, kako kaže, izigravale opoziciju.

Jasno je, dodaje, da sa strankama iz vlasti, odnosno sa naprednjacima, socijalistima, ali i sa manjim strankama koje su deo tih koalicija neće sarađivati.

Od buduće vlade koja tek treba da se formira, kaže, očekuje da će biti na liniji prethodne i da neće trajati dugo.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o vrednostima pokreta, Brkić kaže da je njihov stav da ne treba minimizirati ulogu države u oblastima koje su posebno važne za društvo kao što su zdravstvo, obrazovanje, penziona i socijalna politika.

- Zalažemo se za to da i dalje postoji značajan upliv države u tim oblastima, ali to ne znači da nismo skloni da se podrže svi oblici privatne inicijative s tim što bismo verovatno preispitali neke elemente politike subvencija. Smatramo da taj deo zahteva jednu ozbiljniju analizu - rekao je Brkić.

Ističe da su zagovornici ideje o priključenju Evropskoj uniji uz duboku svest i trezven odnos prema tome da EU nije danas ono što je bila pre rata u Ukrajini i svakako nije ono što je nekad bila kad je Srbija počela prve korake u pristupnim pregovorima sa EU.

- Mi smo duboko svesni da ne pregovaramo sa istom strukturom, da su se stvari radikalno promenile i da tu Srbija treba da traži neki nov prostor za sebe. Jesmo zagovornici EU ali smo apsolutno trezveni i svesni da taj put može da traje jako dugo - rekao je Brkić.

Foto: Shutterstock

Kako napominje, da li ćemo stići i postati član EU ne zavisi samo od Srbije nego i od druge strane.

Upitan koliko je daleko taj pokret spreman da ide kada je u pitanju EU i da li bi napravio korake poput uvođenja sankcija protiv Rusije, Brkić ocenjuje i da će politika "štapa i šargarepe" doživeti neku vrstu preispitivanja.

- Pitanje je da li se od jedne zemlje kao što je Srbija, koja je prošla kroz sankcije, može očekivati da uradi na tom putu isto kao od neke zemlje koja nema to iskustvo - rekao je Brkić.

Kako kaže, treba biti jako oprezan i ne treba srljati, ali ne treba isključiti ni tu opciju ako je od interesa za Srbiju.

(Telegraf.rs)