Pred Zapadni Balkan postavljeni visoki zahtevi: "Region je zaslužio da ide ka EU - naši građani su Evropljani"

Foto :Predsedništvo Srbije

Preporučujemo

Većina zemalja Zapadnog Balkana suočila se u prethodnom periodu sa uslovima na putu ka članstvu u EU koji nisu nimalo laki za ispunjavanje, ali uprkos tome, ukazuju analitičari, evropske integracije moraju ostati glavna geostrateška odrednica u regionu, dok Uniju upozoravaju da bi evroskepticizam mogao da dovede "druge igrače" na ovaj teren.

Skoplje je dobilo "francuski" predlog kojem se jedan deo građana protivi, jer po njihovoj oceni, ugrožava makedonske nacionalne interese, Sarajevo se suočava sa 14 prioriteta koje mora da ispuni da bi dobilo kandidatski status, a Beograd je u izveštaju Evropskog parlamenta prvi put suočen sa terminom "međusobno priznanje" sa Kosovom.

Treba napomenuti da izveštaj EP nije pravno obavezujući dokument, niti za Srbiju, niti za zemlje članice, te sve što stoji u dokumentu nije uslov, ali predstavlja političke smernice u procesu evropskih integracija. Pored toga, sve se glasnije govori da će na evropski put Srbije uticati i to da li će uvesti sankcije Ruskoj federaciji.

Tražiti klauzulu za punopravno članstvo Severne Makedonije do 2030.

Bez obzira na složenost situacije Evropska unija treba da ostane glavna geostrateška odrednica, samo je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se omogućio dostojanstven pregovarački okvir, ističe za Telegraf.rs, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Sv. Kliment Ohridski" u Bitolju, Goran Ilić.

Foto: Privatna arhiva

- Istovremeno, makedonsko rukovodstvo mora proaktivno da doprinese tome u saradnji sa SAD kao glavnim strateškim partnerom, koristeći i NATO okvir za konsolidaciju i usaglašavanje razlika sa Bugarskom. Tim pre što na prostoru Zapadnog Balkana mnogi veliki igrači ispoljavaju bezbednosno-političke i ekonomske interese i volju za dubljim prodorom u region - objašnjava Ilić.

Ilić smatra da svi sporni aspekti „ francuskog predloga “ treba da budu javno identifikovani i jasno obrazloženi, dok bi u okviru pregovora trebalo tražiti klauzulu za punopravno članstvo Severne Makedonije u EU do 2030 godine.

- Sve ovo je neophodno kako bi se garantovalo poverenje u proces i otklonile sve sumnje u eventualnu opstrukciju procesa od strane Bugarske. Sve je to moguće, jer je proces punopravnog članstva u EU u osnovi administrativni i birokratski proces. A u praksi realna politika to može ozbiljno da ubrza, o čemu svedoče primeri članstva Bugarske, Rumunije i drugih zemalja u prošlosti - ukazuje Ilić.

Ocenjuje i da makedonsko rukovodstvo treba da zatraži od Evropske komisije da donese formalni zaključak o definitivnoj primeni makedonskog jezika kao zvaničnog jezika EU čim Severna Makedonija postane punopravna država članica EU.

Printskrin: Youtube/Hayat Media BiH

Teško da su Ukrajina i Moldavija više ispunile od Zapadnog Balkana

I generalni sekretar Evropskog pokreta u BIH Haris Plakalo ocenjuje za Telegraf.rs da Zemlje Zapadnog Balkana nemaju prostora za bilo kakvu alternativnu osim članstva u EU, ali jasno je, kaže, i da postoje problemi u EU.

- Kada je BiH u pitanju, ne možemo svu krivicu staviti na administraciju Evropske unije, jer od 14 prioriteta iz mišljenja Evropske komisije koje smo dobili u julu 2019. godine, nismo implementirali one najvažnije i usvojili zakone koje se traže a to su svakako izmene i dopune zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, izmene i dopune zakona o javnim nabavkama, te usvajanje zakona o sprečavanju sukoba interesa - istakao je Plakalo i ocenio da je za dobijanje statusa kandidata neophodno usvojiti te evropske zakone.

- Ostali prioriteti u ovim političkim okolnostima unutar Bosne i Hercegovine su vrlo teško ostvarivi, posebno ukoliko uzmemo u obzir neuspeh pregovora vezanih za izborno zakonodavstvo BiH i celokupni proces blokada državnih institucija u proteklih godinu dana, zbog odluke nekadašnjeg Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka o zabrani negiranja genocida i svih zločina počinjenih u BiH - rekao je Plakalo.

Navodeći da su opšti izbori u BiH zakazani za oktobar, Plakalo ocenjuje da je sve sad podređeno političkim kampanjama koji u ovom trenutku ne zagovaraju kompromis i dijalog.

Tanjug/AP

Ističe i da na poslednjem samitu EU - Zapadni Balkan nije poslata dobra poruka regionu, kao i da ga niko ne može ubediti da su Ukrajina i Moldavija koje su dobile status kandidata više uradile od zemalja u regionu.

- Ukoliko izuzmemo BiH, koja ipak mora napraviti minimum u pogledu usvajanja prioriteta koje je dobila, dolazimo do Severne Makedonije i Albanije, koje su zaista mnogo toga implementirale, posebno Severna Makedonija, koja je promenila svoju zastavu, ime države i sada blokadom Bugarske za otpočinjanje pregovora traži se i promena nacionalnog kulturološkog i jezičnog identiteta Severne Makedonije, što svakako škodi Severnoj Makedoniji u mnogo aspekata, i ostavlja prostor jačanju uticaja i prisustva trećih zemalja koje imaju svoje geopolitičke i geostrateške interese i uticaje ne samo na prostoru Severne Makedonije već celog regiona - upozorio je Plakalo.

Shvatiti opasnost izolacije i evroskepticizma

Plakalo je izrazio nadu da će i zvanične EU institucije u Briselu shvatiti opasnost nastavka izolacije zemalja Zapadnog Balkana i evroskepticizma koji je svakako u porastu.

Foto: Shutterstock

- Region je zaslužio da ide ka EU, zemlje nije da ne sprovode zahteve i reforme prema Briselu, ali jednostavno nekada postoje i zaista visoki zahtevi same EU administracije. Kada sve sagledamo  mnogo je više prostor otvoren za evroskepticizam nego za optimizam, ali opet, prirodno naš region pripada Evropskoj Uniji, naši građani su Evropljani i druge alternative za put naših zemalja nema osim prema EU, ali se nadam da će i sama Evropska unija shvatiti svoje greške prema Zapadnom Balkanu - zaključio je Plakalo.

(Telegraf.rs)