Pre Ponoša stranku su nakon predsedničkih izbora formirali i Bogoljub Karić, Saša Janković, Vuk Jeremić
U registru političkih stranaka koji je dostupan na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ima više od 120 partija
Preporučujemo
Vesić: Srbija nema problem sa Albanijom, već sa vlastima u Prištini koji izbegavaju svaki dogovor
Dveri za posebnu sednicu nove skupštine zbog rezolucije Evropskog parlamenta
Nekadašnji načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš nije jedini koji je posle predsedničkih izbora doneo odluku da formira svoju stranku ili u ovoj slučaju pokret.
Pre njega su, podsećaju analitičari, to učinili i Bogoljub Karić, Saša Janković, Vuk Jeremić.
Pokret "Snaga Srbije" upisan je 20. maja 2004. godine u Registar političkih organizacija, a rešenje o upisu je doneto 2009 godine pod rednim broj 16 u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Stranka je nastala nakon što je Bogoljub Karić odlično prošao na izborima 2004. godine i našao se na visokom trećem mestu iza Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Stranka i danas postoji i biće i u narednom sazivu Skupštine Srbije budući da su njihovi predstavnici bili na listi Srpske napredne stranke koja je osvojila 120 mandata.
Saša Janković je na predsedničkim izborima 2017. godine bio drugoplasirani sa 16,36 odsto.
Pokret slobodnih građana formiran je u maju 2017. godine, ubrzo nakon predsedničkih izbora, a za predsednika je izabran Saša Janković, da bi u avgustu 2018. godine PSG, Zelena ekološka partija - Zeleni, Mađarski pokret, Šumadijska regija i Koalicija Tolerancija formirali "Građanski blok 381" na čijem čelu je takođe bio Saša Janković.
Ubrzo nakon predsedničkih izbora Jankovića su počeli da napuštaju saradnici, među kojima su bili i potpisnici Apela 100 javnih ličnosti, koji su uoči izbora tražili da se Janković kandiduje za predsednika Srbije.
Godinu dana kasnije posle predsedničkih izbora u obrazloženju svog povlačenja iz političkog života Saša Janković je naveo da oseća krivicu zbog nedostatka rezultata.
Stranku je posle predsedničkih izbora 2017. godine osnovao i predsednički kandidat Vuk Jeremić koji je osvojio 5,66 odsto.
Osnivačka skupština Narodne stranke je održana u oktobru 2017. godine na kojoj je Jeremić izabran za predsednika.
Neka od usvojenih programskih načela stranke u Srbiji su „moderna i razvojna ekonomska politika, pravna država i nezavisne institucije, pomirenje nacionalnog i građanskog u Srbiji kao i vojna neutralnost zemlje“, uz obaveznu depolitizaciju aparata službi bezbednosti i potrebu za usvajanjem zakona o lustraciji.
Narodna stranka je učestvovala na parlamentarnim izborima 3. aprila 2022. godine u koaliciji "Ujedinjeni za pobedu" i ubuduće će biti deo parlamenta.
Kada je reč o nekadašnjem načelniku generalštaba Zdravku Ponošu koji je na predsedničkim izborima 3. aprila ove godine osvojio oko 18 odsto, njemu tek predstoji borba, a po oceni analitičara i "sukob sa svojim dojučerašnjim saveznicima"
Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da će Ponošu taj sukob trebati zbog sopstvenog identiteta.
Stanković smatra i da je Ponoš zakasnio sa fomiranjem pokreta, ocenjujući da ako je hteo da pravi svoj pokret onda je Dragana Đilasa i Vuka Jeremića trebalo da predstavi kao potencijalne saradnike, a sebe kao predvodnika.
On je naveo da je Ponoš u predsedničkoj trci imao finansijsku i medijsku podršku lidera Stranke slobode i pravde, a sada, kako kaže, toga nema, te dodao da će morati da se izbori za svoje mesto na političkoj sceni koja je prepuna "ljutih kritičara".
Komentarišući poteze Ponoševih prethodnika koji su posle izbora krenuli u formiranje stranke, Stanković smatra da "niko nije uspeo", navodeći da su svi imali velike ambicije, a malo kondicije.
- Umesto da se opozicija ukrupnjuje, ona se deli i zbunjuje birače - rekao je Stanković.
I Bojan Klačar iz CeSID-a kaže da ako se vratimo malo u istoriju, možemo da vidimo da Srbija posle svakih izbora dobije neku novu političku organizaciju, kao i da je „to je simptomatično jer se čini da opozicija ne može da nađe aranžman koji bi duže trajao“.
- Ponoš će biti usmeren na one birače koji su glasali za opoziciju, verovatno će doći do preraspodele glasova u opoziciji. Ponoš verovatno može da računa na prelazak cenzusa. Sigurno će neka druga stranka da trpi ako Ponoševa organizacija bude napredovala. Samo, treba biti oprezan sa stavljanjem znaka jednakosti između Ponoša u kampanji i Ponoša danas. U kampanji su iza njega stali ozbiljni lideri, mogao je da račina na ozbiljan terenski rad. Zato bih ja bio oprezan kada je reč o očekivanjima“, rekao je Klačar preneo je list Danas.
U registru političkih stranaka koji je dostupan na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ima više od 120 partija.
Bilo je i onih partija koje su formirane uoči izbora, a kada je reč o napuštanju organizacije i osnivanju nove tu prednjače nekadašnji predstavnici Demokratske stranke.
(Telegraf.rs)
Video: Podkast "Glasno", EP 3: Gost Marko Miljković
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ANJA (24) IZGUBILA NAJTEŽU BITKU Devojka iz Paraćina umrla nakon 17 dana teške borbe za život posle nesreće u Novom Sadu, povrede su bile teške (FOTO, VIDEO)
Stiže li najhladnija zima u poslednjih 65 godina? Evo šta prognozira poznati meteorolog
TELO NAJBOGATIJE BEOGRAĐANKE PRONAĐENO U PODRUMU NJENE VILE Misteriozno nestala, za njom se tragalo DVE NEDELJE: Ono što su zatekli u njenoj kući uliva JEZU (FOTO)
Dejan
Kolika je Amerika i imaju samo dve partije. Nemačka 5 - 6 a mi 120. Pa sad čovek neka razmisli ko je normalan.
Podelite komentar