"Deblokada Severne Makedonije diskutabilna sa više aspekata": Ipak, EU mora ostati visoko na agendi regiona

Dva dana posle samita Evropska unija - Zapadni Balkan nastavlja se priča o razočaranju regiona u vezi sa ubrzanjem evropskih integracija, pa čak ni moguća deblokada Severne Makedonije u pregovorima za članstvo ne uliva veliki optimizam jer treba uzeti u obzir pod kojim uslovima će Bugarska pristati da dozvoli otvaranje pregovora.

S druge strane, nastup "balkanske trojke", članica Otvorenog Balkana, analitičari ocenjuju kao nešto što uliva nadu i daje novi kontekst na Balkanu, ali takođe ukazuju i da EU mora ostati na vrhu agende.

Prof. dr Goran Ilić sa Pravnog fakulteta, Univerziteta "Sv. Кliment Ohridski ” iz Bitolja ocenjuje za Telegraf.rs da zajednički nastup trojice lidera uliva nadu da se u regionu mogu stvoriti uslovi sa saradnju, što, kako kaže, pozitivno govori o novom balkanskom kontekstu.

- Što se Samita tiče, mogu reći da je javnost potvrdila razočaranje agonijom evropskih integracija u u regionu. Štaviše, lideri Makedonije, Albanije i Srbije oklevali su da uopšte prisustvuju Samitu, znajući da za ove tri zemlje neće biti ništa novo - podsetio je prof. dr Ilić.

On ocenjuje da je, nažalost, Unija trenutno dezorijentisana, a sadašnji lideri, kako vidi, definitivno nemaju viziju budućnosti Evrope u celini, te dodaje da ideja o uspostavljanju Ujedinjene Evrope ne može i ne sme da zavisi od "nacionalno-centričnih i dnevno-političkih interesa lidera država članica".

Ilić dodaje da EU mora biti u stanju da potvrdi svoj panevropski interes, nasuprot lokalnim interesima i da bude svesna da je „Balkan srce Evrope“.

Ilić je naveo da je definitivno došlo vreme da se EU konačno redefiniše i da stvori kapacitet da afirmiše fleksibilnost u donošenju odluka o ključnim i vitalnim spoljnim - političkim i bezbednosno-odbrambenim pitanjima kako bi se u novom međunarodnom kontekstu, a to su uspon novih velikih sila, ruska invazija na Ukrajinu i slično, etablirala kao aktivan i funkcionalan faktor.

- Što se tiče Zapadnog Balkana, mora se znati da integracija u EU mora ostati na vrhu agende - jasan je Ilić.

Bugarski parlament dao je juče Vladi zeleno svetlo da odobri pregovarački okvir za članstvo Severne Makedonije u EU, što je odluka koja bi mogla da omogući početak pregovora Skoplja o pristupanju Uniji.

Severna Makedonija, inače, ima status kandidata za članstvo u EU već 17 godina, a zeleno svetlo za početak pregovora dobila je 2020. godine ali još uvek ne i datum.

Komentarišući mogućnost deblokade Severne Makedonije na putu ka članstvu u EU, Ilić ističe da je to diskutabilno sa više aspekata.

- Treba uzeti u obzir uslove pod kojima će Bugarska pristati da dozvoli otvaranje pregovora za članstvo Makedonije u EU. Ukoliko Bugarska nastavi da insistira na istim stavovima iz tzv. francuskog predloga, mislim da se to neće desiti, jer je premijer Makedonije jasno stavio do znanja da ne može da prihvati da se proces evropskih integracija odvija pod uslovima koji su suštinski antievropski - rekao je on.

Objasnio je da tu misli na "nepriznavanje makedonskog jezika, intervencije u makedonskoj nacionalnoj istoriji i intervencije u drugim identitetskim atributima makedonskog naroda i makedonske države".

Pozivajući se na Lisabonski ugovor i član koji garantuje da je Unija dužna da poštuje nacionalne identitete država članica, Ilić ukazuje da su pomenuta merila "antievropska".

- Ovaj predlog ozbiljno krši ovu klauzulu i ostavlja utisak da Unija ispoljava dvostruke standarde u odnosu na pojedine zemlje, u ovom slučaju, Makedonije - rekao je Ilić.

Podsetimo, premijer Sevrene Makedonije, Dmitar Kovačevski odbacio je inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona o rešavanju spora sa Bugarskom kao ”neprihvatljivu za njega, vlasti i građane Severene Makedonije”.

On je u Briselu, nakon sastanka sa liderima EU 27 i zapadnog Bačkana naglasio da Severena Makedonija traži da bude primljena u EU ”pod istim uslovima kako i sve postojeće članice” odnosno da u EU uđe sa svojim ”nacionalnim identitetom i ponosom”.

Imajući u vidu da je bugarski parlament potvrdio tzv. "francuski predlog", Ilić smatra da se situacija neće brzo rešiti i da samim tim ni Severna Makednija neče poćeti pregovore u dogledno vreme.

- Videćemo u kom će pravcu sve ići do kraja juna kada se zvanično završava mandat francuskog predsedavanja. Ovih nekoliko dana biće jakih pritisaka i vreme za donošenje kljunih odluka, a kako će se sve završiti ostaje da se vidi - zaključio je Ilić.

(Telegraf.rs)