Ambasador Izraela Jahel Vilan za Telegraf: O ulaganjima u Srbiju, susretu sa Đokovićem, krizi o Ukrajini...

"Ima nečeg divnog kad živiš u državi u kojoj se osećaš kao kod kuće", zaključio je Jahel Vilan, ambasador Izraela u Srbiji, intervju za Telegraf.rs, u kojem je govorio o izraelskim investicijama u našoj zemlji, diplomatskim i ekonomskim odnosima dve države, svojim susretima s našim sportistima, krizi u Ukrajini, Holokaustu i drugim bitnim temama.

Odnosi Izraela i Srbije, Jevreja i Srba, prošil su kroz mnogo faza, i istorija dva naroda neraskidivo je uvezana. Izraelci smatraju Srbe iskrenim prijateljima, i komšijama, iako nas dele hiljade kilometara, a posle ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, pre 30 godina, dve zemlje su krenule i putem plodonosne ekonomske, kulturne i sportske saradnje.

Ambasador Vilan je sa čitaocima Telegrafa prvo podelio svoje mišljenje o statusu srpsko-izraelskih odnosa.

• Ambasadore, pre nešto više od mesec dana rekli ste da su Srbija i Izrael susedi, ne u bukvalnom smislu ove reči, već očigledno na dubljem, duhovnom nivou. Prošlo je skoro tačno 30 godina otkad su naše zemlje ponovo uspostavile diplomatske odnose. Gde smo sada? Dokle smo stigli? Šta želimo da postignemo u budućnosti?

- Da, upravo 30 godina, što obeležavamo tokom cele godine. Dobro ste rekli da postoji prijateljstvo između naših naroda, i to je staro prijateljstvo, utemeljeno na odličnom odnosu između Jevreja i Srba, ovde u  Srbiji. Sve u svemu, mislim da smo u dobroj poziciji, ali mislim i da imamo još mnogo toga da uradimo.

Mislim da je potencijal mnogo veći, u odnosu na ovo gde se sada nalazimo. Jedna od prvih stvari koje sam rekao ljudima iz mog tima, kad sam došao ovde pre skoro dve godine, je da, kako bi naši diplomatski odnosi postali najbolji mogući, definitivno moramo da suzimo razmak između ovog prijateljstva i i onog što radimo na terenu, na političkom nivou, na ekonomskom nivou.

Imamo ogroman potencijal da se krećemo nagore, kako bismo ostvarili ovaj zaista odličan odnos i prijateljstvo između Srba i Izraelaca i u svakodnevnoj saradnji.

• A kako tačno na Srbe i na Srbiju gledaju u Izraelu, i kako nas vide Jevreji širom sveta? Zakon o restituciji za žrtve Holokausta bio je veliki uspeh za Jevreje, i za ljude u Izraelu i Srbiji takođe. Ovaj zakon je, kažu, model i za ostale evropske i svetske zemlje. Koliko ovakve stvari pomažu kako bi se proširilo i produbilo prijateljstvo, i poboljšao imidž Srbije i Srba u Izraelu?

- Znate, to je sjajno pitanje. A odgovor, možda ponekad čak nije ni racionalan, možda je to nešto u našoj DNK, ili u dubini naših misli... Mnogi Izraelci definišu svoje stavove prema nacijama preko Holokausta, a to posle više od 70 godina, možda nije racionalno, ali mislim da veliki deo veoma pozitivnog imidža Srbije takođe zasnovan na tom delu istorij

e. U tom smislu, to što ste spomenuli, ovi relativno novi zakoni u Srbiji su definitivno od pomoći.

Definitivno, to je veoma cenjeno sa naše strane, sa strane naše vlade. To je pokazatelj da Srbija ne samo da je bila na pravom mestu moralno i istorijski, nego i da je na pravom mestu kad je reč o sagledavanju istorije i prošlosti i sagledavanju onoga što treba da se učini, i to Izrael veoma ceni.

• Koliko Izraelci, koliko Jevreji i takođe i Srbi znaju o onome što se desilo u Drugom svetskom ratu ovde u Beogradu, i u Srbiji, sa Jevrejima? Razgovarao sam sa jednim od vaših prethodnika, gospodinom Levijem, i on mi je ispričao zastrašujuću priču o tome kako su Jevrejsku decu Nacisti mamili u kamione zvane dušegupke, na Starom sajmištu, da bi ih posle ubijali, negde na putu, gde su danas Terazije. Koliko treba edukovati ljude o takvim stvarima, u školama koliko bi trebalo pričati o tome kad razgovaraju Srbi i Izraelci? Koliko znači za nas, za naše dve nacije, da naučimo dovoljno o ovome?

- Generalno, mislim da Izraelci znaju šta se desilo i koja je bila pozitivna uloga koju su Srbi imali tokom Holokausta. Ipak, moram da kažem da mislim da detalji nisu dovoljno poznati u Izraelu. Nisam siguran koliko detalja mlađa generacija zna. Holokaust je definitivno bio, jeste i verovatno će uvek biti glavni narativ kroz koji mi posmatramo istoriju Drugog svetskog rata.

Mislim da se to neće menjati, i mislim da to ne treba da se menja. Izraelska deca uče o ovom periodu vremena, istorije skoro isključivo kroz prizmu Holokausta, a manje kroz druge događaje u Drugom svetskom ratu. Holokaust je ogromna tema.

Moramo  a učinimo više, ne samo u Izraelu, da edukujemo sve o Holokaustu. Jer što vreme više prolazi, sve je manje i manje preživelih koji su s nama.

Naša je obaveza da održimo ovu edukaciju, pre svega kako bi ljudi znali istinu o ovome a onda i da održimo obećanje koje smo dali: "Nikad više". A u tom kontekstu, definitivno, moramo edukovati sve o užasnim stvarima koje su se tada dešavale i ovde, u Srbiji. To je veoma bitno.

• Da. I takođe kako bi se sprečile pojave kao što je antisemitizam. Mislite li da postoji opasnost da se takvo nešto ponovo desi, zlo kao što je porast antisemitizma? Da se ponovo jave jaki antisemitiski pokreti, preko desničarskih organizacija u Evropi i u svetu, imajući u vidu sve što se dešava trenutno? Kako vidite antisemitizam u Srbiji? Lično, iskreno, ja ga nikad nisam video kao problem ovde. Kod nas toga nikad suštinski nije bilo. Ne znam da li se slažete sa mnom kad je reč o ovome?

- Prvo, da, slažem se s vama. Drugo, na nesreću, ova vrsta pandemijskog antisemitizma nekako uvek pronađe prostor u srcima bolesnih ljudi. Možemo, na primer, videti da postoje zemlje u kojima antisemitizam još uvek postoji, iako u njima jedva da ima Jevreja koji tu žive. Uzgred, ne bih rekao da je to jedini fenomen rasizma.

Rasizam je, na nesreću, prisutan kod mnogih ljudi u svetu i on nije usmeren samo protiv Jevreja. Nije samo antisemitizam u pitanju, on je deo ovog šireg fenomena.

Saglasan sam sa vama, i veoma sam srećan da antisemitizam nije deo srpske istorije. U najvećoj meri mi Jevreji skoro nikad nismo bili svedoci antisemitizma ovde, od strane naših srpskih suseda u ovoj zemlji. Ali, znate, ne mislim da je bilo koja zemlja, uključujući i Srbiju, imuna na takve fenomene.

Definitivno, trebalo bi da damo sve od sebe, od edukacije, preko drugih načina, da istrebimo ovu bolest, dok je mala. Jer ona može, inače, kao što smo videli u istoriji, da se ponovi i da pusti svoje korenje praktično svugde.

• Jevreji u Poljskoj nisu verovali da je takvo zlo uopšte moguće, čak i kad su postojali jasni znaci onoga što će se dešavati od 1939. nadalje. Ponekad su takva zla skrivena i kasno je kad jednom ožive.

- To je istina. Moja porodica je pola iz Poljske, pola iz Mađarske, odrastao sam znajući da sam pola Mađar, pola Poljak. Sećam se kad sam služio u Budimpešti, tri godine...

Moja baba je još uvek živa, a takođe i moj deda je bio živ kad su došli da nas posete, i uvek je postojalo to isto pitanje koje smo postavljali sebi. Znate, mađarski Jevreji, uglavnom u Budimpešti, bili su toliko asimilovani da su mnogo više u svojim glavama bili Mađari nego Jevreji.

A ipak, odjednom, kad se to desilo, i njihovi mađarski susedi su se preobratili i postali su fašisti i antisemiti, siguran sam da većina njih nije mogla da veruje šta se dešava. Jer oni su se zaista osećali Mađarima, pre svega i iznad svega.

• Jedna od oblasti u kojoj možemo da poboljšamo naše odnose je ekonomija. Izraelske kompanije mnogo investiraju u Srbiji. Gde je najviše ovih investicija u ovom trenutku i gde će najviše investirati u budućnosti?

- Ekonomije su možda u ovom 21. veku kad je reč o diplomatiji i odnosima između zemalja najbitnije, jer ovo je najbolji način da ljudi u svakoj od država zaista osete odnose, snagu odnosa. Znate, mi možemo da razgovaramo, da potpisujemo sporazume, ali kako bi narod u Srbiji osetio ovo prijateljstvo, potreban je ekonomski sektor, potrebne su investicije i ovo prijateljstvo mora da se pretoči u konkretna radna mesta, poslove, nekretnine...

Ja sam veoma srećan što izraelske investicije mogu i fizički da se vide u panorami Srbije, kad dođete u Beograd.

Kad sam dolazio u Beograd, sa aerodroma, moji ljudi su mi rekli "vidiš li ovu zgradu, Skyline, i druge, to je izraelsko". Tako da praktično možete videti šta mi radimo ovde u Srbiji.

Mislim da smo u sektoru nekretnina stvarno doneli neke nove koncepte u Srbiju, od Airport City-ja i celog  og koncepta komercijalnih parkova, mislim da je to uvezeno iz Izraela u Srbiju. Ljudi iz sektora nekretninasu veoma bitni, i to pokazuje nivo sigurnosti koji izraelske kompanije imaju u Srbiji.

Svaki put kad se sretnem s ljudima iz naših kompanija koje rade ovde, vidim da oni ulažu mnogo novca i da planiraju da investiraju još.

Na primer, AFI Europe grupa koja je izgradila projekat u ulici Kneza Miloša, oni svi žele da naprave još projekata, i to mi pokazuje da oni snažno veruju u ekonomsku budućnost i sadašnjost u Srbiji. A znate, oni ove pozitivne stvari prenose drugima i oni će dovesti još izraelskih kompanija ovde, jer sigurnost i  ouzdanost su najvažnije stvari u ekonomiji.

Kad je reč o investicijama, a već imamo veliku investiciju naše kompanije u oblasti obnovljive energije, išli smo i sa vašim reporterom da posetimo njihov vetropark u Kovačici, i oni sada investiraju još, u još jedan vetropark.

Za sve nas u ambasadi celo ovo polje obnovljive energije je jedna od najvažnijih tema, jedan od prioriteta.

Takođe, bitni su nam i sajber-bezbednost i IT i druge oblasti u kojima je Izrael stvorio veliku reputaciju za sebe u poslednjih nekoliko decenija. Mislim da je potencijal ovde u Srbiji ogroman.

Postoje oblasti u kojima bi trebalo da iskoristimo ovo prijateljstvo i zaista dobre odnose, i blizinu. Kao što sam rekao, mi nismo neposredni susedi, ali jesmo susedne zemlje.

Znate, za nas, ako pogledate naš novi strateški komšiluk, Balkan je naš skoro neposredni komšiluk.

• Pomenuli ste zelenu energiju i vetroparkove. Izrael je jedan od lidera u svetu kad je reč u ovoj vrsti tehnologije. Koliko vaše kompanije iz ovog sektora planiraju da prošire svoje poslovanje ovde? Kad je reč o zelenoj energiji i vetroparkovima, da li su planovi vezani za "osvajanje" celog Balkana sa ovom tehnologijom? Koliko i kakvih saveta može Srbija dobiti od Izraela na polju zelenih tehnologija?

- Prošlog februara smo potpisali sporazum o obnovljivoj energiji između dve vlade i na tom polju imamo sjajne odnose. Ministarka Zorana Mihajlović je veoma aktivna i ima puno vere u budućnost ovog odnosa između Izraela i Srbije, i budućnostg sektora obnovljive energije.

Potrebne su uspešne priče, kako biste doveli još kompanija, i da naterate iste kompanije da investiraju još više.

Na polju obnovljive energije imamo veoma uspešnu priču kompanije Enlight. Imamo još kompanija koje pokazuju interesovanje i to ne samo za vetroparkove nego i u oblasti solarne energije koja je veoma, vema jaka u Izraelu, zbog našeg geografskog položaja i klimatskih uslova. Takođe, radimo na tome, zbog energetske krize koju je stvorio rat u Ukrajini, da se ove godine ubrza protok tečnog prirodnog gasa koji će u bliskoj budućnosti poteći iz naših rezervoara, koje odnedavno istražujemo u Izraelu i u Mediteranskom moru.

Određena količina tog prirodnog gasa doći će preko Grčke na Balkan.

Verujem, međutim, i mi to takođe tako vidimo u Izraelu, da ovaj gas neće zameniti obnovljivu energiju, naprotiv: on će biti neka vrsta privremenog rešenja u procesu prelaska sa starih, zagađujućih energetskih rešenja na nova, zelena energetska rešenja. Jer to je mesto na koje su se svi u Evropi uputili.

Srbija bi, naravno, trebalo da prati ovaj put, Izrael takođe. Mi smo u Izraelu veoma jaki kad je reč o pronalaženju rešenja, ali na nesreću nismo toliko jaki u njihovoj  mplementaciji. Mi smo, zbog sveg ovog prirodnog gasa koji smo pronašli u poslednjih 10 godina sada veoma zavisni od ovog energenta, koji je, naravno, mnogo čistiji od fosilnih goriva, ali nam ipak na jedan  način onemogućava da punom brzinom krećemo unapred prema pravim obnovljivim energijama.

• Poljoprivreda je veoma uspešna priča u Izraelu. Izrael ima ograničene površine obradive zemlje, ali koristi svaki centimetar do punog potencijala. Kako ste postigli to? Da li su bile potrebne godine, decenije? Kakvi su procesi doveli to toga da imate takav uspeh u poljoprivredi? Takođe, imate sporazum sa našim ministarstvom poljoprivrede. Koliko i na koji način sarađujete s njima, pored dela saradnje koji se tiče uvoza i izvoza? Koliko i na koje načine delite svoje znanje s nama?

- Počeću tako što ću reći samo da sam pre dva dana bio na sjajnoj farmi borovnica u blizini grada Šapca, koja je plod saradnja izraelskih investitora i srpskog preduzetnika. To mi je pokazalo ponovo da velike stvari mogu da se naprave saradnjom Izraelaca i Srba koji razmišljaju slično i koriste tehnologije kako bi poboljšali kvalitet, u ovom konkretnom slučaju, borovnica.

Sve to ide u izvoz, što je sjajno za srpsku agroprivredu. A jedna od stvari u kojima smo imali prednost, u Izraelu, kad odgovaram na vaše pitanje kako smo stvorili tako razvijenu poljoprivredu, je taj što smo došli na prazno mesto.

Naši prvi poljoprivrednici nisu imali one drevne tehnologije predaka, ili tradicije, koje bi sledili. Mislim da je deo problema sa poljoprivrednicima baš prihvatanje novih tehnologija. Poljoprivrednici su po prirodi tradicionalno konzervativniji i nisu ljubitelji promena. Imaju stav "ako mogu da uzgojim istu količinu krompira ili jabuka kao moj deda, zašto bih razmišljao o tome da napredujem?"

I ovo je veliki izazov, jer korišćenjem i primenom tehnologija, možete zaista pretvoriti poljiprivredni biznis u pravi biznis. U Srbiji, mislim da ovo može biti veoma vitalan biznis.

Postoji problem, ali to nije samo problem u Srbiji, nego je problem u celoj Evropi: Ljudi napuštaju sela i sele se u gradove, i ne žele da se bave poljoprivredom, između ostalog i zato što je to težak posao.

Ali, iz onog što sam video u Srbiji, ova zemlja ima sve, vodu, dobru klimu, nema razloga da agrikulturni sektor u ovoj zemlji ne bude mnogo razvijeniji, mnogo više zasnovan na tehnologiji.

Na ovaj način, poljoprivrednici mogu postati bogati ljudi, i onda neće imati potrebe da traže drugi posao i da se sele u gradove. Takođe, na ovaj način mogu postati mnogo veći izvoznici poljoprivrednih proizvoda.

• Kako ste vi to uradili u Izraelu?

- Ako me pitate o uspešnoj priči u Izraelu, sve u Izraelu je zasnovano na neophodnosti. Znate, kad nemate vodu... Prvo, mi smo razumeli da, kako bi zaista osvojili ono za šta smo smatrali da je naše u zemlji Izraelu, morali smo fizički biti tamo, a vi morate biti tamo ne samo tako što ćete sagraditi kuće, već morate i obrađivati zemlju, tako da je poljoprivreda, od prvih dana Cionizma, koji je možda i nastao ovde, u Zemunu, od strane Teodora Hercla i njegove porodice, uvek bio deo izraelskog duha i izraelskog sna.

Ideja nije bila da se preselimo u zemlju Izrael iz Evrope kako bismo ostali bankari  ili se bavili trgovinom, nego da se vratimo nazad i da budemo poljoprivrednici, i da uzgajamo nešto na toj zemlji. Ovo je bilo, na neki način, od početka, u našoj ideologiji povratka u Izrael.

Mislim da je veoma veliki deo ove uspešne priče, pored neophodnosti, i pronalaženja rešenja za vodu i druge stvari, bila veoma jaka veza između poljoprivrednika i vladinog sektora. Takođe, primena nauke i edukacija poljoprivrednika igrala je veliku ulogu.

Ovo je obezbeđivala vlada, ministarstvo poljoprivrede, ali stvorili smo veoma bliske veze između istraživačkih centara, vladinih servisa za edukaciju poljoprivrednika i samih poljoprivrednika.

Ovo je pomoglo svima da se razviju veoma brzo. Takođe, istraživanje u Izraelu je uvek bilo veoma konkretno i direktno, bazirano na onome što su naučili na terenu, i istraživači su novo znanje želeli da vrate nazad na zemljište što je brže moguće. Ono je uvek moralo da bude veoma praktično. Dakle, da ono što sada istražujemo i razvijamo, nove sorte, recimo, voća i povrća, bude adekvatno potrebama poljoprivrednika.

Od ranih dana smo shvatali da moramo stvoriti poljoprivedu koja će biti zasnovana na tehnologiji.

• Još jedna stvar u kojoj je Izrael veoma uspešan su startap kompanije. Mislim da imate najviše startap kompanija po glavi stanovnika na svetu. Koliko postoji prostora za saradnju na ovom polju sa Srbijom, koje startape je danas lakše prodati ili pronaći partnera za njih, recimo u Srbiji? Da li je to polje medicine, biotehnologije ili veštačke inteligencije?

- Da, mi smo "pretočili" taj inovativni DNK koji smo imali i koji nam je pomogao da preživimo u našem izazovnom komšiluku, u ovu novu visokotehnološku industriju. Ne mogu reći da postoji jedna oblast koja je pogodnija od neke druge za ovu saradnju sa Srbijom. Srbija na mnoge načine ima isti taj potencijal kao što ga i mi imamo.

Vi imate sjajan Univerzitet i tehnološke fakultete. Stvarate dovoljno mozgova, dovoljno ljudi sa pravim pristupom i pravim veštinama da mogu da postanu deo hi-tech sektora.

Mislim da postoji jedna lekcija koja se može naučiti od Izraela. To je ogroman značaj međunarodne zajednice - globalni igrači, multinacionalne kompanije...

Uz dužno poštovanje za naše mozgove i za sve što smo imali u Izraelu, mi nikad ne bismo bili tu gde jesmo bez ovog veoma brzog pristupa i razumevanja međunarodnih kompanija i novca, da je Izrael pravo mesto za poslovanje.

Dakle, to je jedan od glavnih izazova za Srbiju - da pošalje poruku "velikim igračima" da investiraju u Srbiju, jer morate da ih imate ovde. Naravno, neki od njih su već ovde u Srbiji.

Morate imati Evropljane, Amerikance, sve velike igrače... Vi morate stvoriti ovu priču da je Srbija pravo mesto za biznis.

• Šta se sve radi na promociji srpske privrede u Izraelu?

- Mi vidimo kao jedan od naših prioriteta da obavestimo izraelske kompanije o biznis prilikama u Srbiji i zato je otvorena Privredna komora Srbije, pre godinu dana, sa kancelarijom u Jerusalimu. Ona treba da se fokusira upravo na to, kako da se ono što se dešava u Srbiji otkrije izraelskim kompanijama, potencijalnim investitorima.

Posle COVID-a, pojavio se nedostatak inženjera, u ceom svetu, pa i u Izraelu. A verovatno i ovde u Srbiji. Mislim da će kompanije gledati na ovo, znate, ovo je sektor u kojem vaša fizička lokacija ne znači gotovo ništa.

Možete raditi sa praktično bilo kog mesta. Siguran sam da će kompanije tražiti dobre  inženjere gde god mogu da ih pronađu. Snažno verujem da će Srbija u narednim godinama postati još bolja destinacija za Izraelce u ovom sektoru.

• Kad pričate o Srbiji i vođenju biznisa u Srbiji sa direktorima i biznismenima iz Izraela, koja je opšta poruka koju oni nose nazad u Izrael, u Tel Aviv ili Jerusalim?  Kako je to poslovati ovde u Srbiji, gledano kroz njihove oči?

- Mislim da je opšta poruka veoma pozitivna. Mislim da su veoma srećni kad je reč o tome što vlada u Srbiji omogućava, kad je reč o lakoći poslovanja. I to može da se vidi i iz brojki. Srbija je za vreme COVID-a bila jedna od najboljih ili možda i najbolja ekonomija u Evropi, kad je reč o privrednom rastu i pristupu vlade.

Mislim da je opšte poslovno okruženje u Srbiji veoma pro-biznis. A kad god pričam sa ljudima iz izraelskih kompanija koji su već ovde nisam čuo nikoga da se žali i da neko kaže "zatvaram i selim se".

Naprotiv, oni svi mnogo veruju u ovu ekonomiju. Siguran sam da oni razgovaraju sa svojim prijateljima iz biznis sektora u Izraelu, i oni će ih pratiti. Mislim da, barem u Izraelu, postoji veoma pozitivna slika Srbije kao ekonomske destinacije.

• Stvar koja je uticala na sve nas je ukrajinska kriza. Za nas ovde u Srbiji je prilično teško da razumemo koliko je duboko ta kriza uticala na Izraelce, zbog vašeg komplikovanog i dubokog istorijskog odnosa i sa Ukrajinom i sa Rusijom. Mislim da su 10 od 12 prvih premijera i predsednika Izraela rođeni u Rusiji ili Ukrajini, ili onome što je nekad bilo Rusija. Koliko sve to utiče na ljude u Izraelu? I kakav je uticaj krize u Ukrajini na ekonomiju Izraela?

- Video sam anketu koja je napravljena u Izraelu i nekih 38 odsto ljudi reklo je da je kriza u Ukrajini uticala na njihov biznis. Ali uz sve to, nisam video veliki uticaj na naše brojke. Što se tiče toga kako oživljavamo ovaj sukob, mi imamo istorijske emocije, emotivne odnose sa ove dve države sa ogromnim jevrejskim zajednicama. Mnogi od njih su se iselili u Izrael od ranih devedesetih tako da, iz ove  perspektive, naravno, veoma smo zabrinuti, kad je reč o ovom užasnom ratu koji se odvija u Ukrajini.

Ali moram reći, mi smo očekivali i počeli smo da se pripremamo za mnogo veći talas imigranata, uglavnom jevrejskih imigranata iz Ukrajine i Rusije. Do sada, nema mnogo onih koji su došli u Izrael. Takođe, ekonomski, Rusija je bila veliko tržište za naše poljoprivredne proizvode tokom mnogih godina, i siguran sam da tu moramo da tražimo druge destinacije. Ali opet, sve u svemu, ako se gleda u široj perkspektivi izraelske ekonomije, poljoprivreda nije veliki deo našeg izvoza. Dakle, nije bilo dramatičnog efekta na našu ekonomiju.

S druge strane, mi snažno podržavamo borbu ukrajinskog naroda. Strateški, naravno, imamo oblasti gde nam je bitna Rusija, ne bih rekao da je to partnerstvo, ali Rusija je ključno umešana u situaciju na  Bliskom istoku, tako da mi moramo da pronađemo naš put u ovom konfliktu. Naravno, kao i svi ostali, nadam se da će se uskoro završiti.

• Ako se konflikt bude nastavio, da li će uticati na balans snaga na Bliskom istoku? Kao što vidimo, ima pitanja koja se postavljaju, kad je reč o Siriji i Turskoj. Imali smo krizu u Gazi prošle godine. Prošlo je nešto više od godinu dana. Kakva je sada tamo situacija? Pokušavaju li ljudi da žive normalnim životima ili je sve još pod uticajem onoga što se desilo prošle godine?

- Statistički, prošla godina je bila jedna od najmirnijih u poslednjih nekoliko decenija, za ljude koji žive u okruženju Gaze, u Sderotu i drugim zajednicama u blizini Gaze. Tako da, ako pitate ljude tamo, ako pitate našu vladu u ovom trenutku, mi smo u mirnom vremenu, kad je reč o Gazi. Ali to je mirno vreme dostignuto preko jačanja odvraćanja prema Hamasu u Gazi u tom poslednjem ciklusu nasilja koji smo imali pre godinu dana.

To definitivno nije nešto na šta možemo računati na duže staze. Mislim da vam ne govorim neku tajnu kad vam kažem da ćemo morati da pronađemo rešenje za naše odnose sa Palestincima, kako bismo imali te mirne periode permanentno

• Verujete li da Izraelci i Palestinci mogu da žive kao komšije, kao dobre komšije?

- Mislim da nemam privilegiju da ne verujem u to. Mislim, koje su opcije? Uzgred, definitivno mogu da razumem da ima sve više ljudi na obe strane, koji ne veruju u to, jer realnost i ova frustracija, ima sve više ljudi koji ne veruju u to. Ali koje su opcije? Znate, ili će se pronaći rešenje sa dve države ili pronaći neko rešenje sa jednom državom.

A ovo drugo nije nešto što bismo voleli ni mi u Izraelu, ni Palestinci. Ali mislim, ako želimo da se stvari pomere i da sve krene napred, pre i iznad svega Palestinci moraju da se vrate za pregovarački sto. Mi ne pregovaramo unazad, koliko godina? Ljudi u palestinskoj vlasti mogu da krive koju god vladu koja je na vlasti u Izraelu, ali bez razgovora...

Znate, kao što kažu u sportu, ako ne šutirate, ne možete dati gol. Isto važi i ovde: Ako Palestinci budu nastavili da govore "dok ne bude neka druga vlada ili više levičarska vlada u Izraelu, nećemo da pregovaramo", oni i njih i nas ne vode nikuda. A realnost na terenu utiče mnogo više na Palestince nego na Izraelce. Mislim, Izrael, naša ekonomija ima veoma, veoma dobre rezultate. U mnogim aspektima, ona čak raste posle COVID-a. Stope nezaposlenosti su veoma niske.

Da ne pominjemo da je Izrael zapadna zemlja sa veoma visoki standardnom života, a Palestinska uprava nije. Tako da mislim da bi trebalo da bude pre i iznad svega interes Palestinaca da pokušaju da reše ovaj konflikt, a oni to ne rade, iz njihovih razloga, zbog unutrašnje politike.

Morate imati dvoje za tango. I oni moraju shvatiti da je u njihovom interesu da krenu napred, zbog svog naroda. Jer, na kraju, mi ne činimo uslugu njima, oni ne čine uslugu nama. Svako vođstvo treba da vodi računa o  nteresu svojih sopstvenih ljudi. A interes svih je da rešimo to jednom zauvek. Ovaj mir koji imamo sada u Gazi je odličan, nadamo se da će ostati tako što je duže moguće, ali oni moraju da donesu odluke, moraju da odluče da pregovaraju sa Izraelom, i da prave kompromise. Ali opet, bez pregovaranja, nema prostora da se počnu razgovori o detaljima.

• Plašite li se da će događaji u Ukrajini i na Bliskom istoku dati vetar u leđa islamskom radikalizmu? Ne mislim samo na Palestince, nego i na Iran... 

- Pre svega, mislim, kao u mnogim ratovima, znate kako da uđete u rat, ali ne znate kako da izađete iz njega. Tako da mislim da je prerano da se predvidi šta bi mogle da budu implikacije ili posledice ovog rata na druge delove sveta. Mi smo, naravno, veoma zabrinuti zbog Irana, prvo i najviše zbog njihovog nuklearnog programa, za koji verujemo da je užasan, ali ne samo za Izrael. Ljudi, mislim, pogrešno razmišljaju

da je nuklearni Iran samo problem Izraela. To nije samo problem Izraela.

To je problem celog Bliskog istoka i celog sveta. Nuklearna islamska zemlja kao što je Iran, koji dolazi u posed projektila velikog dometa koji mogu doseći do Evrope, to je problem. Problem za njihove komšije, za neposredne komšije, za Emirate, za Saudijsku Arabiju, za sve,  znate, to bi imalo veliki negativni efekat na balans snaga i stabilnost celog regiona.

Izrael je deo tog regiona. Mi pokušavamo, zajedno sa našim kolegama širom sveta, sa Amerikancima i Evropljanima, da ih ubedimo da ovo mora da se zaustavi i nadam se da, šta god se desi sa Ukrajinom i Rusijom, da to neće sprečiti svet da na pravi način reši situaciju sa Iranom. Jer, mislim da je to najopasnija i najveća globalna pretnja, ponovo, ne samo za Izrael, nego za sve.

• Govorite li uopšte sa svojim arapskim kolegama?

- Naravno. Imao sam veoma lepu konverzaciju prošle noći na jednom prijemu sa palestinskim kolegom. Ja pokušavam da razgovaram sa svima koji žele da razgovaraju sa mnom. Uvek, gde god da sam u službi, sa gledišta protokola, ali takođe i iz praktičnih razloga, prvo njega nazovem kad dođem, i ako on odgovori na poziv, ja ću, naravno, pričati s njim i biću prijateljski nastrojen.

Nema razloga da ne bude tako. Mislim, naši lideri već pričaju jedni s drugima, generacijama i decenijama... Ima, naravno, teškoća i nesporazuma, ali da, apsolutno, razgovaramo sa ambasadorima... Imamo odlične kontakte sa marokanskim  mbasadorom, egipatskim, ambasadorom Ujedinjenih Arapskih Emirata... Dakle, svaki ambasador koji želi da priča sa mnom, imaćemo prijateljske odnose. Ne vidim razlog da ih nemamo.

• Kad već pominjemo ambasadore, neki od najboljih ambasadora jedne države u drugoj su sportisti. Naravno, mi smo imali lep broj izraelskih sportista ovde. Ima i Srba koji su igrali košarku i fudbal u Izraelu. Sećam se Zufera Avdije, čiji sin Deni sada igra u NBA. Takođe Radisava Ćurčića, s kojim ste i razgovarali nedavno, na proslavi velikog Makabijevog uspeha ovde u Beogradu. Kako vi vidite te ljude? Sportisti su ponekad uspešniji ambasadori nego biznismeni i političari...

- Potpuno se slažem s vama. Mislim da je svako od njih ko je došao u Izrael bio veliki ambasador Srbije. A kad se vrate nazad, oni su veliki ambasadori Izraela. Mislim da su svi oni, i možete pričati s njima, imali neverovatno iskustvo u Izraelu. Svi su bili sjajno prihvaćeni. Mada u sportu može biti i teško, jer ako niste baš dobri, ljudi neće biti uz vas. Ali pre svega, svi oni su bili veoma dobri igrači i imali su veliki uspeh.

Zufer Avdija je sada generalni direktor malog tima, ali oni su bili u izraelskom finalu, i izgubili su tek u poslednjoj utakmici. Ali su osvojili izraelski kup.

I on je postigao veliki uspeh. I on je velika uspešna priča za nas, uključujući, naravno, i njegovog sina Denija. Ćurčić je bio veliki igrač, i mislim da ga ljudi još uvek vole u Izraelu. Sećam se i kad sam bio mlađi, Radenko Dobraš je bio neverovatan igrač. Bilo je nekoliko dobrih, veoma dobrih fudbalera iz Srbije. Ali potpuno se slažem s vama. Mi imamo, na primer, jednog poznatog hrvatskog igrača, koji je igrao kod nas mnogo godina, Đovani Roso.

Mislim da je on bio kao što ste rekli, najbolji ambasador Hrvatske u Izraelu. A i drugi su, znate, jer vi donosite pravo lice svoje zemlje u drugu zemlju. D

akle, to se dešava na najprirodniji i najbolji način. Znate, kada mi pričamo kao diplomati, nas uvek gledaju kao ljude koji govore u ime nekoga ili neke vlade, a kad ovi ljudi rade ono što rade, oni su samo prirodni. Oni su oni sami.

Njihova poruka se šalje na najbolji mogući način. Mislim da mi imamo dva izvanredna sportista iz Izraela koji igraju u Srbiji, jedan košarkaš, Jam Madar, koji je imao prvu sjajnu sezonu u Partizanu, i Bibras Natho, koji je upravo produžio ugovor. Siguran sam da je veoma srećan, i ja sam u kontaktu s njim. Znam da je veoma srećan u Beogradu. I znam da su oni srećni s njim. On je kapitan našeg nacionalnog tima, i siguran sam da je on, za mene najbolji ambasador Izraela u Srbiji. Bolji od mene.

• Video sam da ste razgovarali sa gospodinom Danilovićem, i pročitao sam da ste veliki ljubitelj košarke. O čemu ste govorili s njim?

- Kao velikom ljubitelju košarke i sporta, definitivno, jedan od mojih snova je bio da sretnem neke od svojih heroja u Srbiji. Jedan od prvih koje sam upoznao je bio Dejan Bodiroga, i takođe Danilović, u svojstvu predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Pričali smo o stvarima koje možemo da radimo zajedno. Pričali smo o ideji da dovedemo legende Makabija, što smo i uradili prošlog marta, i on je bio veoma otvoren. Kao košarkaš, ima samo dobra sećanja na putovanja u Izrael.

Na našu nesreću, on nije igrao u nekom od naših timova, ali opet, mislim, ako ih pitate, i to mi je rekao, ali ne zato što sam ambasador Izraela, da su svi košarkaši s kojima sam pričao imali samo lepe uspomene na svoja putovanja u Izrael, čak i kad su igrali za suparnike naših timova. Mislim da svi kažu isto i za srpsku publiku i za izraelsku publiku - da su to publike koje razumeju košarku. I njima se to sviđa, jer publika koja razume košarku takođe ume da ceni i protivnike. Dejan Bodiroga je bio mnogo puta tamo kao protivnik ali svaki put kad je stao na teren u Makabijevoj hali ljudi su ga obožavali jar su cenili njegovu veštinu.

• Znači, on je jedan od vaših omiljenih srpskih košarkaša, svih vremena. Možete li da  imenujete ostale?

- Definitivno Vlade Divac i Peđa Stojaković, kojih se sećam kad su igrali u Sakramento Kingsima, gledao sam neke od njihovih najboljih sezona, kad su zamalo postali šampioni NBA. A od starije generacije, oni uz koje smo odrasli, kao što su Dalipagić, Delibašić, Ćosić, i sva ta imena koja smo gledali kad smo tek počinjali da se interesujemo za košarku.

To su sve legende, takođe i Danilović, naravno. I danas Jokić... Na neki čudan način postalo je gotovo prirodno da su Srbi u vrhu svojih sportova, kao Novak i Jokić... Ali to je neverovatno. Zemlja od 7 miliona ljudi, neverovatno je da neko kao Jokić osvaja titulu MVP u NBA dve godine zaredom. Apsolutno neverovatno.

• Pomenuli ste Đokovića. Video sam da ste pričali s njim na jednoj košarkaškoj utakmici. O čemu ste razgovarali?

- Bio je veoma kratak razgovor. Naravno, rekao sam mu, "Novače, želimo da dođeš u Izrael". Ako se ne varam, Novak je čak imao neke izraelske trenere na početku svoje karijere? Trenere za kondiciju, ako se dobro sećam... On ima mnogo prijatelja među našim teniserima u Izraelu. Ja ga cenim već mnogo godina, i to ne pričam jer sedim u ovoj stolici.

Zavoleo sam ga čim se pojavio u tenisu jer je bio autsajder, a ja navijam za autsajdere, takođe i u Izraelu. Voleo sam način na koji je počeo svoju karijeru, i način na koji je uklesao svoj uspeh u ovaj svet, koji ga nije baš prihvatio kao pridošlicu. Za neke navijače on je samo remetio to dvojstvo Nadal-Federer...

• Još uvek je tako?

- Želim da verujem, u mom srcu, nadam se da će ljudi širom sveta naučiti da cene ono što Novak radi, jer mislim da će on ipak biti na kraju najveći igrač svih vremena. Ali mislim i da to nije toliko bitno. Znate, on je stvorio svoju reputaciju kao definitivno jedan od najboljih, zbog svog umeća, zbog svoje mentalne snage, zbog načina na koji se bori za svaki poen.

A da li će završiti na kraju statistički kao najbolji? Znate, statistika je bitna nekima, ja ne mislim da je to najvažnija stvar. Sport treba da se ceni zbog samog sporta, a ne samo po konačnom rezultatu.

• Nadam se da će Novak jednog dana otići u Izrael. Da li ćete gledati Vimbldon?

- Apsolutno. Apsolutno. Čak je u normalno vreme. Za NBA je nekad teško ustajati, ali Vimbldon sigurno, da.

• Čini mi se da ćete navijati za Đokovića?

- Ja ću definitivno navijati za Đokovića. Volim Francusku, ali Rolan Garos nije njegova najjača podloga. Nadam se da će u Vimbldonu ove godine osvojiti grend slem broj 21.

• Jedno poslednje pitanje. Biće dve godine sada u septembru otkako ste došli sa svojom porodicom u Beograd. Kako su ove dve godine promenile način na koji posmatrate Srbiju, Beograd i Srbe? Realnost protiv očekivanja? Imali ste neko mišljenje pre nego što ste došli ovde?

- Znate, kao diplomata, ja sam radio skoro u svim krajevima sveta. Bio sam čak i u vašem komšiluku, kao u Mađarskoj, i u Poljskoj nekoliko godina. U africi, takođe u Aziji. Ali Srbija, nekako, nije bila deo mojih interesovanja, osim kad je reč o sportu. Kao što sam rekao, poznavao sam Srbiju preko sporta, i imao sam pozitivnu sliku, kao većina nas koji smo odrasli u Izraelu, znate. Na primer, Jugoslavija nije bila omiljena zemlja za Izrael, ali ipak nekako je ona u očima mnogih Izraelaca moje generacije imala veoma pozitivan imidž u odnosu na druge države komunističkog bloka. Ona je bila otvorenija takođe za Jevreje i Izraelce.

Ali mislim da je i sport imao veliki uticaj na to, ovo izvanredno postignuće te relativno male države, protiv giganata, SAD i Rusije, i Sovjetskog Saveza... Tako, da, znate, kad sam nominovan da budem ambasador u Srbiji, morao sam stvarno da počnem da razmišljam šta znam o ovoj državi, šta očekujem. Iskreno, nisam došao ovde sa nekim dubokim  predznanjem ili očekivanjima, u bilo kom smislu, pa nisam imao čemu da da napravim kontradikciju. Ja se zaista lepo provodim ovde.

I pored toga što, politički, poslednje dve godine nisu bile najbolje, moram spomenuti, za Srbiju i Izrael. Ali moram vam reći, ovo je, za mene, još jedan primer snage odnosa između naših naroda, jer ljudi me još uvek tretiraju, mene i moju porodicu, na veoma poznati gostoljubivi srpski način.

Gde god da idemo, pristup je uvek veoma pozitivan. Moram vam reći da volim da radim u onim delovima sveta koji su što više udaljeni, ne samo geografski, nego da je izazov drugačiji. Mesta kao što su Indija, Kenija, Vijetnam. Ali ima nečeg divnog živeti u državi gde se stvarno osećaš kao kod kuće. Osećali smo se malo tako u Mađarskoj i Poljskoj, jer sam ja poreklom pola Mađar, pola Poljak, ali mentalno, mislim da ne postoji zemlja u Evropi koja je bliža Izraelu od Srbije.

• Za vas ili za običnog Izraelca?

- Za sve. Ja, znate, igram košarku svake subote sa nekim srpskim prijateljima. I uvek im kažem da se svađaju oko poena čak više nego Izraelci. Zaista, sve je... Skoro svakog dana mogu da nađem nove sličnosti koje mogu da primetim između Srba i Izraelaca. I jedni i drugi smo veoma strastveni i topli ljudi.

I jedni i drugi delimo osećanje da smo sami protiv celog sveta. I da moramo svakog dana da se dokazujemo, ne samo u sportu, već i u politici i svuda.Ne može se sve definisati ili izmeriti... Ili napraviti statistika. To je neko opšte osećanje, a opšte osećanje koje mi imamo ovde je sjajno. Znate, gde god da odemo, u svakom restoranu, gde god kažemo da smo iz Izraela, ljudi su nasmejani. Brzo se stvara hemija.

• Hvala vam što ste bili s nama ovde u Telegrafu. Nadam se da ćemo se ponovo videti uskoro.

- Hvala vam mnogo za ovu priliku, i ja se nadam da, kad se budemo videli ponovo, moći ćemo da pričamo još više o stvarima koje smo uradili ekonomski i na drugim poljima ovog odnosa.

Ja, kao osoba, nisam onaj ko gleda čašu kao polupraznu. Naprotiv, ja sam onaj koji uvek gleda punu polovinu čaše, a ne onu koja je prazna. A naša čaša je puna mnogo više od polovine. Ali ipak, moramo pronaći način da je napunimo celu, jer potencijal postoji, i odnos je odličan. I moramo zaista više ulagati u konkretne delove ovog odnosa, za dobrobit naša dva naroda. Hvala još jednom za ovu priliku.

(I. Ćuzović)