U Briselu svesni ”frustracija” koje postoje na Zapadnom Balkanu: I šta ćemo sad?

U Briselu pred sutrašnji samit EU unapred najavljuju da će Ukrajini i Moldaviji biti odobren status kandidata za članstvo u EU, da i Gruziju očekuje kandidatura kad ispuni uslove Evropske komisije kao i će se detaljno razgovarati o formatu i nadležnostima predložene evropske političke zajednice.

Kada je Zapadni Balkan u pitanju, najvljuje se ”samo” razmena mišljenja o tome kako ”poboljšati poroces proširenja” i unapred odbacuju spekulacije o mogućem dogovoru oko vizne liberalizacije za građana sa KiM ili davanje statusa kandata BiH što je bio zahtev nekolicine zemalja članica, uz ocenu da u BiH ”nisu viđene reforme i napredak u poslednje dve godine”.

Preporučujemo

Dodaje se da ”postoji optimizam” kada je reč o poslednjem kompromisnom rešenju koje je francuska predstavila za rešavanje spora između Bugarske i Severne Makedonije, a Srbiji se ponavlja poziv za napredak ka normalizaciji odnosa sa Prištinom.

- Namera predsednika Evropskog saveta, Šarla Mišela je da se vidi kako integrisati Zapadni Balkan više još tokom porcesa pristupanja - poručio je visoki EU zvaničnik u susret sutrašnjeg sastanka, prenosi Tanjug.

Na pitanje za konkretizaciju ideje o ”večnoj integraciji” regiona sa EU, još tokom procesa pristupnja, EU zvaničnik, koji je želeo da ostane neimenovan, ocenjuje da nova metodologija pristupanja ”nije donela očekivane rezulate brže integracije”, a da se na sastanku sa liderima sa Zapadnog Balkana u četvrtak očekuje da se čuju ”njihove ideje o tome šta im je potrebno” u tom cilju.

Zato je, navode u Evropskom savetu, i bio očekivan pozitivan odgovor lidera Srbije, Severne Makedonije i Albanije o prisustvu sutrašnjem sasatnku sa liderima EU 27.

- Njihov dolazak u Brisel na razgovore je prirodni izbor. Bili smo u kontaktu oko ove doluke, ali nije bilo potrebe nikoga da ubeđujemo puno - kaže EU zvaničnik.

U Briselu kažu i da su svesni ”frustracija” koje postoje na Zapadnom Balkanu u svetlu sve dužeg i komplikovanijeg procesa evrointegracija.

Kažu i da su svesni da bilateralni problemi često znaju da budu važniji u procesu pristupanja nego sprovođenje reformi.

Kažu i da se u okviru brže integracije može razmatrati učešće zemalja Zapadnog Balkna na neformalnim sastancima EU radi bolje koordinacije po pitanjima od zajedničkog ”interesa i izazova” kojih je mnogo.

A na rečima uglavnom i ostaje.

Nacrt zaključaka koje bi EU lideri trebalo da usvoje sutra o Zapadnom Balkanu svojim opštim pominjanjem podrške ”perspektivi EU članstva” Zapadnog Balkana i nekonkretizovanim pozivima za ”napredak u postepenoj integraciji” regiona u EU i ponovljenim pozivima na reforme, samo govori u prilog tome.

(Telegraf.rs)