Rimskim carstvom 150 godina vladali ljudi sa naših prostora: Ovo su vladari koji su uticali na sudbinu Evrope

Da li ste znali da je većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala sa prostora današnje Srbije, odnosno sa šireg prostora Balkana i da su u dramatičnim promenama koje su pogodile Rimsku imperiju, ti ljudi igrali ključnu ulogu i odredili, ne samo budućnost Rimskog carstva nego i sudbinu hrišćanstva i kasnije čitave Evrope?

O tome govori knjiga "Purpur imperije", Duška Lopandića, našeg bivšeg ambasadora u Briselu pri Evropskoj uniji i Portugaliji.

Lopandić u svojoj knjizi podseća na Cara Konstantina Velikog, koji je bio tek jedan od dvaedesetak rimskih careva rođenih na našim prostorima, poput Galerija, Proba, Konstancija, Maksimijana, Aurelijana, Licinija, Gracijana, Konstansa, Jovijana i drugih.

- To je istorijska činjenica koja je poznata stručnjacima, ponekad se pominje i u medijima, ali nije ušla u deo našeg istorijskog identiteta ili kulturu sećanja. Ovaj prostor je bio značajan i igrao ključnu ulogu, ne samo za naš region, već i za istoriju civilizacije. Govorimo o periodu poznog Rimskog carstva kada je rimska civilizacija, odnosno država došla u krizu, i kad je baš zahvaljujući delovanju tih vladara kriza prevaziđena i Rim se pretvorio iz antičkog Rima u ono što je nastala Evropa - rekao je Lopandić u intervjuu za Telegraf.rs

Knjiga počinje pričom o smrti velikog filolozofa i cara Marka Aurelija koji je umro u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici i kada Rimsko carstvo ulazi u krizu koja se naziva "vojna anarhija".

- Bio je jedan period od pola veka kada se 17-18 vladara smenilo. Svi su umrli nasilno. To je bila vrlo opasna profesija, postati Rimski car u to vreme - rekao je Lopandić i objasnio da su tada legionari birali vladare između svojih zemljaka.

Kako je objasnio, legije na Dunavu su bile najsnažnije po broju i po snazi, i to su razlozi zašto su baš ljudi sa ovih prostora postajali carevi.

Lopandić navodi da je Aurelijan bio prvi reformator, zatim tu je Dioklecijan koji je uveo novi sistem podele vlasti, Maksimijan, Konstans, Galerije...

- Svi sa prostora Balkana i to je trajalo 150 godina. Posle toga su carevi birani na razne načine. Poslednji u tom nizu je bio Konstancije III koji je vladao pred kraj Rimskog carstva - rekao je Lopandić.

Na pitanje da li su imali zajedničku karakternu osobinu, Lopandić kaže da su svi bili dovoljno jaki da svojom snagom održe carstvo, i zapravo je ovo priča o tome kako ljudska volja može da promeni istoriju.

- U dve-tri generacije oni su uspeli da održe to carstvo i da ga potpuno transformišu, od antičke države da ga pretvore u hrišćansku - objasnio je Lopandić.

Upitan kako bi Evropa danas izgledala bez tog njihovog uticaja, Lopandić odgovara da je nezamisliva istorija Evrope bez tog perioda o kome se malo govori jer se istorija uči od klasičnog Rimskog carstva.

Bilo je vladara poput Dioklecijana ili Galerija koji su progonili hrišćane i njihova imena su, kaže, ispisana crnim mastilom u hrišćanskim hronikama kao progonitelji, iako su, prema njegovim rečima, bili veliki vladari.

- Oni su hteli da vrate uticaj paganskih bogova što je bilo nemoguće, a onda je došao Konstantin koji je moderniji bio u tom smislu. On je bio čovek koji je shvatio značaj hrišćanstva i bio je prvi car koji je postao hrišćanin - rekao je Lopandić koji u knjizi govori i o crkvenim saborima koji su se održavali u Sirmijumu (Sremskoj Mitrovici).

Srbija se danas nalazi u izazovnom političkom trenutku, kada se od nje očekuje da napravi izbor, a na pitanje koliko treba da se vodimo činjenicom da smo deo evropske civilizacije, Lopandić odgovara da je saglasan da treba da budemo svesni u kojoj meri su naši evropski koreni duboki, te da istorija ne počinje samo sa srednjim vekom ili dolaskom Slovena.

- Čak i u nekom etničko-genetskom smislu narodi ne nestaju u potpunosti nego se pretapaju, stapaju. Kod Rumuna je latinski prevladao, pa je ostao veći uticaj, kod naših naroda na prostoru Balkana taj slovenski uticaj je veći, ali to ne znači da su stari narodi potpuno nestali. Oni samo su preuzeli deo te kulture. Mislim da mi u prenošenju poruka koje šaljemo Evropi treba da koristimo i taj deo našeg nasleđa - rekao je on.

Govoreći o današnjici, Lopandić primećuje da je u Ukrajini prisutna politika sile jedne druge imperije koja se nalai u nekoj vrsti krize, posebno ekonomske i društvene.

- Ponovo smo, nažalost, u nekom periodu epohalnih promena koje nisu pozitivne. Nekad su promene pozitivne, nekad nisu. U ovom slučaju, ovo su generacijska dešavanja. Mi smo 29. februara ušli u novu epohu kojoj treba da se prilagodimo pošto je vreme u kome se podela između Rusije i ostatka Evrope, odnosno zapada produbila. Neophodno je da se mi na neki način opredelimo malo čvršće i da osetimo taj duh istorije koji nas je nekako mimoišao. Devedesetih godina naše političke vođe nisu osetile kuda ide istorija i ne bi valjalo da nam se to ponovo desi - rekao je Lopandić.

Zaključuje da je poruka knjige da je sve, kako je rekao, na čoveku i da se i u najtežim periodima istorija može preusmeriti ako postoji snaga ljudi.

Video pogledajte na početku teksta.

(Telegraf.rs)