Šolc u Prištini poslao tri snažne poruke: Jedna se odnosi na ovu jesen

Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je danas u Prištini da ko želi u EU mora da prihvati čitav režim koji je vezan za Uniju, što znači sve sporazume, stavove o demokratiji, otvorenosti društva, zajedničku politiku prema drugim zemljama, kao i režim sankcija prema Rusiji.

Kancelar je istakao da ruska agresija na Ukrajinu zahteva jasno pozicioniranje.

Preporučujemo

Šolc je, na konferenciji za štampu sa premijerom privremenih vlasti u Prištini Aljbinom Kurtijem, na pitanje da li Srbija mora da se odluči između EU i Rusije, to jest za sankcije "umesto da dalje profitira od ruskog gasa", naglasio da niko u pristupnom procesu ne treba da ima bilo kakve iluzije i da je jasno da je „put ka Evropi put ka Evropi“.

Na drugoj strani, u vezi sankcija prema Rusiji, on je okarakterisao Prištinu kao pouzdanog partnera, koji je podržao sve mere EU.

Važno da se dogovori sveobuhvatni sporazum

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine Šolc je kazao da trenutna dešavanja na tlu Evrope pokazuju koliko su važni mir i stabilnost.

- Važno da se dogovori sveobuhvatni sporazum koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. Dijalog je put koji Kosovu otvara dalju evropsku perspektivu. Konstruktivno ponašanje je zbog toga u interesu svih građana Kosova, a politički dogovor je najvažniji preduslov za investicije, radna mesta i perspektivu za mlade - podvukao je on.

Šolc je istakao da sporazum mora da reši i pitanje priznavanja, jer je, kaže, nezamislivo da dve zemlje koje se međusobno ne priznaju, postanu članice EU.

S tim u vezi pozvao je obe strane da u dijalogu priđu jedna drugoj.

Ukazao je da je održan razgovor, u maju u Berlinu, i da su tada pokrenuta pojedinačna pitanja, za koja se nada da će uslediti konkretni napredak, na primer, kada je reč o energetici.

- To je nešto gde na je kraju potreban veliki pragmatizam, za rešenje velike teme budućnosti. Želimo podstaći pristupni proces, a za to je potrebno rešenje između te dve zemlje - ponovio je on.

Na jesen oživljavanje Berlinskog procesa

Najavio je da će na jesen ponovo oživeti Berlinski proces, i da će lidere regiona pozvati na sastanak u Berlin.

Posebno je naglasio da region mora da napreduje u stvaranju zajedničkog tržišta.

Rekao je da će se zalagati u EU za podsticanje pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana, ističući da je važno da EU pokaže da ozbiljno želi pristupni proces i da svi imaju realnu šansu koji se trude da ispune uslove.

Naglasio je da je stav cele nemačke vlade da treba podržati pristupni proces EU na Zapadni Balkan, i dodao da će sve učiniti na tom polju, ali da najviše zavisi od samih zemalja regiona.

Preneo je da je video da je u Evropi pristupni proces Balkana ponovo u fokusu, i da su sada neke zemlje, koje su do skoro bile uzdržanije, pozitivnije prema približavanju zemalja regiona EU.

Upitan za „Otvoreni Balkan“ Šolc je kazao da je za Nemačku veliki prioritet uspostavljanje zajedničkog tržista na Zapadnom Balkanu, i da postoje četiri oblasti iz Berlinskog procesa u kojima želi da se što pre postigne dogovor i da se realizuju.

- Svi žele u EU, a u njoj važe prava slobode svakako, zato bi trebalo pre toga biti moguće da se te slobode ostvare među zemljama regiona. To ne bi bila loša ideja - objasnio je on, preneo je Tanjug.

Šta je Berlinski proces?

Berlinski proces je inicijativa čiji je cilj intenziviranje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji država regiona u EU.

Inicijativu je 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, a pored godišnjih sastanaka najviših zvaničnika, Berlinski proces obuhvata i sastanke regionalnih predstavnika omladinskih i organizacija civilnog društva, kao i poslovnih udruženja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, u svom poslednjem nastupu na Samitu Berlinskog procesa u ulozi šefa vlade, ocenila je da je, pored svih poteškoća koje još uvek postoje, kao što je prevazilaženje ratne prošlosti, Berlinski proces dao niz praktičnih uspeha u poslednjim godinama.

Ona je spomenula Regionalni sporazum o romingu, koji je stupio na snagu 1. jula 2021. godine, Zelene koridore, rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), ali i preduzete korake ka implementiranju zajedničkog regionalnog tržišta.

Kurti: Potrebno prisustvo NATO zbog odnosa Srbije i Rusije

Kurti je kazao da je, zbog tesnih odnosa Rusije i Srbije na Kosovu dalje potrebno prisustvo NATO.

Takođe je preneo da je odbrambeni budžet na Kosovu povećan za 55 odsto na nešto iznad jedan odsto BDP-a.

Ocenio je da je poseta Šolca istorijska jer dolazi u vreme važno za Evropu i svet, ali i dva dana pred godišnjicu ulaska NATO snaga posle intervencije na Kosovu.

Zahvalio se Nemačkoj na podršci za članstvo u Savetu Evrope, i ponovio da Priština namerava da podnese zahtev do kraja godine za prijem u članstvo Programa NATO Partnerstvo za mir.

Priština "kreativna i konstruktivna" strana

Kada je reč o dijalogu sa Beogradom, Kurti tvrdi da se Priština pokazala kao "kreativna i konstruktivan strana", ali da Srbija blokira rešenja koja nude.

- To se pokazalo i kod poslednjeg sastanka oko energetike za četiri opštine na severu Kosova - tvrdi on.

Apelovao je na sve države Zapadnog Balkana da se postigne sporazum o slobodi kretanja i međusobnog priznavanja diploma.

Kurti je istakao da jedva čeka da se ponovo oživi Berlinski proces.

(Telegraf.rs)