Vučić: Mi bez gasa ne možemo, radimo na diverzifikaciji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas, na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije konferenciji Globsek u Bratislavi, da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, i da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

- Istina je da se ne može preživeti bez isporuke gasa. Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja - rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom.

On je preneo da je, upravo na Globseku, razgovarao sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošom Ševčovičem, u cilju da se napravi zajednička strategija kako da dobijemo gas iz gasovoda TAP i TANAP.

U tom kontekstu je naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbij.

- Tek tada možemo da diverzifikujemo. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno. Znam da to trenutno niko ne želi da čuje. Imamo trenutno histeriju tokom koje svi govore isto, pa je teško za racionalne priče - naglasio je on.

Vučić je skrenuo pažnju da na jugoistoku Evrope postoje Srbija, Mađarska koje se snabdevaju ruskim gasom,i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo I određenu sumnju da će to biti moguće.

- Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa Ilhanom Alijevim (predsednik Azerbejdzana), ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta višse nego ranije, a potrošnja stalno raste - objasnio je on.

Prema njegovim rečima preko TAP-a I TANAP-a, od planiranih 10 milijardi kubika, bi mogle određene količine da dobije Srbije.

Glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU.

Na tom putu, kaže, postoje specifične stvari koje treba da reši Srbija, među kojima je i KiM, pitanje na koje Beograd gleda drugačije od pojedinih članica EU.

Upitan za govor u Skupštini povodom polaganja zakletve za drugi mandat na mestu predsednika Srbije, Vučić je ukazao da je govorio o potrebi postizanja kompromisa sa Prištinom i da je to bitno za put ka članstvu u EU.

Vučić je govorio i o izborima.

- Pobedio sam u prvoj rundi sa 62 odsto glasova. Ako govorimo o parlamentarnim izborima, mogli smo i bolje. Ali osvojili smo 43 odsto. Prva sledeća lista je dobila 12 odsto. Problem je što je veliki broj desničarskih stranaka dobio dosta glasova, zbog sukoba u Ukrajini. Naši birači su bili ljuti na nas zato što smo podržali teritorijalni integritet Ukrajine - kazao je on.

Vučić ističe da narod u Srbiji nema ništa protiv Ukrajinaca, ali da ljudi pamte šta se desilo 1999. godine.

- Mi smo bombardovani od strane 19 NATO zemalja. I ljudi se pitaju: "Kada ste vi radili to, niste pričali o teritorijalnom integritetu". Danas svi pričaju o tome, a prethodnih decenija niko nije govorio o tome. I naravno, postoje duboke duboke veze Srbije i Rusije - dodao je predseednik.

On ističe da strateški cilj Srbije i dalje ostaje članstvo u EU, i da je Srbija jasno rekla svoj stav po pitanju sukoba u Ukrajini.

Vučić je rekao i da je Srbija pomogla sa više od tri miliona evra Ukrajinu, kao i da je naša zemlja slala medicinsku pomoć.

Vučić: Ne očekujem velike odluke za Zapadni Balkan u junu, već u decembru

Vučić je rekao da na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan 23. juna ne očekuje da će biti donete značajne odluke za ubrzanje evropskih integracija zemalja ZB već na sledećem skupu u decembru i da pre svega misli na odluke Brisela, Pariza i Berlina.

Poručio je, na panelu "Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost", da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa ZB ili ne.

Na pitanje novinara britanskog Ekonomista Tim Džude da li će Srbija i zemlje u regionu iskoristiti ovu situaciju, kao što su to uradile Ukrajina i Moldavija, da ubrzaju proces evropskih integaracija Vučić je rekao da mogu možda da mu se smeju, ali da on kao politički veteran može da kaže da je dobro naučio političke lekcije po tom pitanju.

- Kada idemo u Brisel, a idemo često, ko god da je iz ZB, nije bitno koje su zemlje Zapadnog Balkana - iste su poruke - da moramo da ubrzamo proces integracije i da treba da iskoristimo tu i tu mogućnost. Ali, ljudi su siti više tih priča koje slušaju već 10 ili 15 godina, jer se ništa ne dešava -

Kazao je da sada, ipak, očekuje nešto da bude promenjeno, kao i da Srbija zna dobro svoje obaveze.

Moramo mnogo još da uradimo po pitanju vladavine prava, demokratije, medija i drugih pitanja i da treba da se postigne vrsta kompromisa između Beogada i Prištine pre nego što uđemo u EU, rekao je Vučić.

- Ali, moramo da vidimo i da su zemlje EU za to i njihovu i odlučnost Brisela, hvala vam što nam pomažu, pomagale su nam i u poplavama koje smo imali i migrantskoj krizi i svakoj krizi koju smo imali. Ali, ključno je pitanje da li zaista računate na nas ili ne, ako da - mi ćemo ubrzati reforme i nadam se da bi to moglo da se desi. Ne očekujem da će nešto desiti na samitu EU- ZB u junu - naveo je Vučić.

Kaže da bi Ukrajina i Moldavija mogle da dobiju sada dobre odluke od EU, ali da ne veruje da će se nešto desiti po pitanju Severne Makedonije i Albanije, pošto je skeptičan.

Takođe, ističe da se sigurno sigurno neće ništa desiti ni po pitanu Srbije i Crne Gore, ali da polaže velike nade za decembar kada će biti naredni samit i do kada bi mogli još dosta doga da uradimo.

Vučić kaže da će tada biti i mnogo jasnija situacija u Evropi nego što je sada i da očekuje velike odluke Brisela, Pariza i Berlina.

I onda možemo da očekujemo nešto više za ZB, videćemo da li sam u pravu, istakao je Vučić.

(Telegraf.rs)