Počelo je stvaranje nove političke zajednice u Evropi: Da li tu ima mesta za Srbiju?

Stvaranje Evropske geopolitičke zajednice koju predlažu francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, a čiji član treba da postane i Srbija, nije naišao na otpor u srpskoj javnosti, makar ne onog dela koji se, inače, zalaže za članstvo Srbije u EU.

Ideja stvaranja zajednice je već promovisana - zna se da treba da doprinese jačanju saradnje evropskih zemalja, uključujući i Zapadni Balkan, kao i da bi se lideri zemalja koje bi učestvovale u ovom projektu sastajali dva puta godišnje.

Da li je reč o "paralelnoj strukturi", zameni za članstvo ili nešto treće? Dilemu je odmah na početku razrešio Šarl Miišel koji je istakao da geopolitička zajednica ne menja članstvo, niti osigurava "novi izgovor za novo odugovlačenje evropskih integracija".

O svemu tome će više biti reči na sastanku lidera zemalja Zapadnog Balkana sa članicama Evropskog saveta 23. juna, a pre toga će region sa jasnim porukama obići i nemački kancelar Olaf Šolc.

Da nema ničeg lošeg u Evropskoj geopolitičkoj zajednici smatra i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da će se Srbija rado i sa zadovoljstvom priključiti.

- Ne vidim nikakve zavereničke teorije u tome, za mene je to važan korak napred i zahvalan sam predsedniku Mišelu i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu na toj inicijativi - kazao je predsednik.

Foto: Telegraf.rs

Bivši ambasador pri EU Duško Lopandić rekao je za Telegraf.rs da je stvaranje Evropske geopolitičke zajednice, koju su predložili Makron i Šarl Mišel, usmereno, u prvom redu, ka zemljama poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije, odnosno državama koje su još vrlo daleko od članstva u EU.

Lopandić smatra da je to način da se u kraćem roku realizuju posebne institucionalne veze sa EU i nekim drugim evropskim zemljama, ali bez primene "prečice" kada je u pitanju članstvo.

- Za zemlje Zapadnog Balkana, ostaje najbitniji proces pregovora za članstvo u EU, koji je već godinama u toku, i za koji su i Mišel, kao i nemački kancelar Šolc istakli da treba da bude ubrzan - rekao je Lopandić i ocenio da je Šarl Mišel nedavno izneo nove i korisne ideje o mogućnosti tzv. „faznog ulaska“ u EU u onim sektorima u kojima su zemlje koje pregovaraju članstvo, poput Srbije, već ispunile sve kriterijume.

To bi, prema njegovim rečima, obuhvatilo neku vrstu posmatračkog statusa zemalja kandidata u organima EU, poput Saveta ministara, kao i mogućnost direktnijeg i šireg korišćenja fondova, odnosno budžeta EU.

- Mislim da je ovo vrlo pozitivna inicijativa koja bi mogla da dodatno podstakne reforme u državama kandidatima kao i da omogući grđanima tih zemalja da uvide značajnije koristi od integracije u Uniju - zaključio je Lopandić.

Predsednik izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije Balša Božović je ocenio da je poseta Šarla Mišela Beogradu bila važna, jer smo čuli poruku da je EU posvećena pristupnim pregovorima Srbije i da želi da promoviše dijalog i saradnju, a stigao je i predlog o stvaranju geopolitičke zajednice koja podrazumeva podsticaj u priključivanju zemlje kandidata za članstvo, a nikako zamenu.

Foto: Akademija za razvoj demokratije

- (Šarl Mišel) je precizno rekao da to nije neka nova ideja iz Brisela koja je predložena kako bi nešto odložila ili bila zamena za punopravno članstvo, već naprotiv, radi povećanja saradnje i koordinacije između članica EU i zemalja kandidata za članstvo - istakao je Božović i dodao da će još tokom pristupnih pregovora biti jasno vrednovane izvršene reforme, što može da da veliki zamah i podsticaj kandidatu, ali takođe zemlja može i da izgubi priviliegije i fondove ukoliko nazaduje u reformama.

- Zato je važno da u ovim ratnim vremenima Srbija pokaže svoju punu posvećenost evropskoj budućnosti i da usaglašavajuću svoju spoljnu i bezbednosu politiku sa EU pokaže da želi istinaki da bude deo Evropske Unije i tako obezbedi bolji život svojim građanima i uređeniji sistem u svojoj državi - poručio je Božović za Telegraf.rs, navodeći da je to jedini način da se Srbija unapredi, postane ekonomski snažnija i da sačuva mir i stabilnost u budućnosti.

Proevropske stranke podsećaju da je njihovo opredeljenje ka evrposkim integracijama, nezavisno od toga da li će ideja o ovoj zajednici zaživeti, a protiv nisu ni oni koji su promovisali vraćanje monarhije poput dela POKS-a Žike Gojkovića.

Zamenica predsednika DS Dragana Rakić rekla je za Telegraf.rs da u ovom trenutku nije definisano šta tačno znači "Evropska geopolitička zajednica", niti o čemu se radi, ali ukazuje da će se DS o tom predlogu izjasniti onda kada budu poznati detalji.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

- U svakom slučaju, od samog osnivanja DS ima jasno strateško opredeljenje ka evropskim integracijama.  Naš cilj je punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, nezavisno od toga da li će i u kojoj formi zaživeti ideja "Evropske geopolitičke zajednice" - rekla je Rakić.

Predsednik dela POKS-a Žika Gojković rekao je za Telegraf.rs da se oni zalažu za "treći put", odnosno da nisu za naklonost ni Istoku, ni Zapadu, već interesima Srbije, međutim, ukazuje da je današnja situacija takva da je u interesu države da se priključi takvoj zajednici.

- Okruženi smo zemljama članicama EU i NATO saveza, Srbija može da sačuva Kosovo, vojnu neutralnost i ekonomsku stabilnost, samo ako bude deo programa koji predlaže ujedinjena Evropa. Ne smemo propustiti još jednu, možda i poslednju priliku da postanemo deo zajednice u okviru koje ćemo ostvariti svoje državne interese. Mnogo je primera u skoroj prošlosti kada nisu razumeli geopolitička dešavanja i zbog toga plaćali cenu... - rekao je Gojković.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Zaključak bi mogao da se izvuče iz autorskog teksta potpredsednice Centra za spljnu politiku Suzane Grubješić za "europeanwesternbalkans" koja kaže da je utisak da su svi manje-više navikli na putovanje bez konkretnog cilja na vidiku, pa se ritualno ponavljaju fraze o posvećenosti reformama s jedne ili o kredibilnoj evropskoj perspektivi, s druge strane.

- Užasni rat u Ukrajini dovoljan je razlog da se izađe iz ovakvog strateškog limba i da svaka zemlja Evrope koja to želi nađe svoje mesto u novoj političkoj i bezbednosnoj arhitekturi koja nastaje. A možda je ovo i pravi trenutak za debatu o mogućim načinima dolaska do punopravnog članstva jer stiže sve više predloga na tu temu - napisala je Grubješić.

(Telegraf.rs)