Šta je izgovorio Emanuel Makron i kako to da tumačimo? Evropska politička zajednica može biti i opomena

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je u svom govoru pre dva dana da proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU treba nastaviti i da je u tom kontekstu usmerenje ovih država prema EU jasno.

On je takođe u kontekstu kandidature Ukrajine za članstvo u EU predložio i ideju o stvaranju Evropske političke zajednice.

Preporučujemo

Njegova izjava se i posle dva dana različito tumači u javnosti, da li se inicijativa o stvaranju Evropske političke zajednice odnosi samo na Ukrajinu ili i na zemlje Zapadnog Balkana.

- Pažljivo sam čitao vesti koje su stizale iz Evrope i sveta. Sa Emanuelom Makronom nisam dugo razgovarao, više od mesec dana, nadam se da će to biti uskoro. To je važno posle izbora u Francuskoj i susreta sa Šolcom. Oko nekih ideja smo ranije razgovarali, ali voleo bih da i od njega čujem šta je tačan predlog, šta je plan, da bih mogao da se izjašnjavam - rekao je predsednik Aleksandar Vučić povodom ideje o formiranju Evropske političke zajednice.

Viši istraživač i programski manadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić ocenjuje da je Makron to razvijao u kontekstu Ukrajine, navodeći da nije iznenađujuće što je francuski predsednik upravo sa Volodimirom Zelenskim poslednji put pričao pre nego što je objavio tu ideju.

- Mislim da je targetirao Ukrajinu i druge demokratske države u procesu konsolidacije, a to su Moldavija i Gruzija - rekao je Subotić za Telegraf.rs.

Foto: CEP

Prema njegovoj oceni, to je način da se pokaže da je Evropa tu za njih, a istovremeno da se kaže da EU nije spremna da zaobilazi svoja formalna pravila i procedure, te da je nužno usaglašavanje sa svim pravnim tekovinama.

- Drugim rečima Makron šalje poruku: "da" politička integracija, "ne" brze trake, odnosno zaobilaženje usaglašavanja sa svim pravilima EU.  To za Ukrajinu može zvučati kao nešto što je razočaravajuće, imajući u vidu da su oni očekivali da će  preko noći bukvalno postati članica imajući u vidu kontekst - naveo je Subotić.

Makron, kaže, jeste u pravu da bi Ukrajini trebalo, ne samo godine, već i decenije da bi ostvarila formalno članstvo tako da bi ovo mogla biti neka "šargarepa" da se pokaže da je Evropa spremna da se politički i bezbednosno zauzme za Ukrajinu.

- Kijev ne mora nužno sa oduševljenjem da prihvati tu ideju, ali ne bi trebalo ni da je u startu napadne imajući u vidu da ona tek treba dodatno da se razvije i da dobija ključne elemente i svoje detalje, pogotovo imajući u vidu da je naglašeno da inicijativa ne znači da je nemoguće jednog dana da te države postanu članice i same EU - rekao je Subotić.

Što se tiče Balkana, već se, kaže, pojavljuju glasovi da li se to odnosi i na zapadnobalkansku šestorku, ali "mislim da je Makron bio veoma eksplicitan kad je istakao da je Zapadni balkan već u jednom svom procesu koji traje duži niz godina i da će se taj proces nastaviti".

- Nijednom rečenicom nije doveo u pitanje Zapadni Balkan i njegovu perspektivu članstva u EU. On je pre nekoliko meseci kad je Francuska preuzela predsedavanje govorio da zapravo treba da budemo kreativni kako bismo osnažili politiku proširenja. U tom smislu ne brinem sa stanovišta Zapadnog Balkana, mada opet, ukoliko se pokaže da naše države u regionu nisu spremne nikakve reforme da sprovode, da stagniraju, i da vidimo čak razvoj elemenata "zarobljene države" onda će možda neka druga država da kaže: Pa, vidite, hajde onda i vi da uđete u ovaj klub - upozorava Subotić.

Kako kaže, Evropska politička zajednica treba da služi i kao opomena da se stagnacija možda neće tolerisati.

Foto: PS Evropski pokret BiH

Generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH Haris Plakalo smatra da je Makronov predlog samo potvrdio njegovo stanovište sa EU Samita za Zapadni Balkan u Sofiji 2019. godine kada su se, kaže, sve zemlje Zapadong Balkana nadale bržim integracijama, a da je zatim usledio ne tako optimističan stav predsednika Francuske po pitanju proširenja.

- Imali smo zatim promenu metodologije pristupanja unutar EU, koja je ponovo bila zasnovana na insistiranje Francuske. Očigledno da je zadnji predlog predsednika Francuske samo nastavak onih stavova i ideja koje o proširenju ima,  a formiranje Evropske političke zajednice obeshrabrilo bi sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka punopravnom članstvu u EU i stvorilo prostor za jačanje uticaja i prisustva drugih zemalja, pre svega, Rusije i Kine, ali i Turske - rekao je Plakalo za Telegraf.rs

U tom smislu, kaže, ne očekuje ubrzano kretanje ka Evropskoj uniji, "jer kako voleti i želeti nekoga ako vas taj isti ne želi, a diskutabilno je i da li sve zemlje EU vole prostor Zapadnog Balkana".

On je napomenuo i da BiH od svih ostalih zemalja regiona na njenom putu ka EU izdvaja nepostojanje konsenzusa, dijaloga, blokada državnih institucija, ali i teško ostvarivih 14. prioriteta iz mišljenja EK za članstvo BiH u EU, koji su, kaže, u celini vrlo kompleksni za ispuniti, i koji nema nikakve šanse da budu implementirani u trenutnim političkim odnosima.

Foto: Tanjug/AP

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove rekao je gostujuću u Dnevniku RTS-a da u Makronovom konceptu ima i dobrih i loših vesti – pozitivno je što to omogućava dijalog o novim modalitetima saradnje sa državama koje do sada nisu imale jasnu evropsku perspektivu, a to su države članice istočnog evropskog partnerstva – Gruzija, Moldavija i Ukrajina, a što se tiče Zapadnog Balkana, stvari ostaju nedefinisane.

Na pitanje da li ovo znači "ne" za određeni rok Zapadnom Balkanu da se učlani u EU, Novaković kaže da mu se čini da je ovo probni balon koji lansira predsednik Makron, što je on radio i prilikom prvog mandata, kada je predlagao Evropu u dve brzine, da se nekim novim konceptima zadovolji, pre svega, francusko biračko telo, koje je prilično protiv proširenja EU, ali i da liderstvo Francuske stavi u prvi plan.

Šta je Makron rekao na konferenciji o budućnosti Evrope?

Ovde možete videti šta je rekao Makron:

https://europeanwesternbalkans.rs/makron-pristupanje-zapadnog-balkana-eu-da-se-nastavi/

(Telegraf.rs)