Vraćanje obaveznog vojnog roka: Građani uglavnom "za", analitičari ukazuju na dobre strane i izazove

U proteklih nekoliko dana jedna od tema o kojoj se govori u Srbiji je mogućnost uvođenja vojnog roka u trajanju od tri meseca.

Analitičari ocenjuju da je to dobro za popunu jedinica Vojske Srbije uz ocenu da ima i mnogo izazova na koje treba odgovoriti, dok su se građani pozitivno izjasnili o tome.

Preporučujemo

Mnoge zemlje Evropske unije imaju obavezu služenja vojnog roka. Neke su ukinule vojni rok, pa vratile, kao Litvanija. U Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Estoniji, Švajcarskoj, Austriji, na Kipru, u Grčkoj, Norveškoj, obavezno je služenje vojnog roka.

A ideja o vraćanju vojnog roka od 90 dana potekla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji smatra da o tome treba pokrenuti široku javnu raspravu, navodeći da bi odluku o tome na kraju doneo parlament.

Dodao je da je na nadležnim organima da pokažu računicu koliko bi nas to koštalo.

Vučić je pojasnio da se za obavezan vojni rok zalaže zbog toga što time muškarci nauče šta je država, vojska, rodoljublje, drugačiji je odnos prema poslu, prema obavezama, discipline…

- Do toga da bismo time osnažili pogranične gradove. Južno od Čačka imamo malo vojnika. Mislim da je to dobar predlog, a na nadležnima vojnim organima i na parlamentu je da to prihvati ili odije, posle dufe rasprave, za koju verujem da je pred nama - rekao je Vučić.

Njegov predlog prihvatila je i premijerka Ana Brnabić, dodajući da treba uraditi analizu troškova, dok je ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao da će u naredne dve nedelje imati izrađen plan sa kompletnim analizama i najboljim rešenjima vezano za ponovno uvođenje vojnog roka.

Analize se tiču finansijskog aspekta, aspektu obuke i aspekta regrutacije i selekcije, koji će biti prezentovan predsedniku Aleksandru Vučiću, rekao je Stefanović.

Njegov stav po tom pitanju je od ranije je poznat, a to je da Srbija treba da ima obavezni vojni rok, baš kao što ga, kaže, imaju i Austrija i Švajcarska, te dodaje da bi njegovim uvođenjem, pre svega, pojačali odbrambene kapacitete zemlje.

Printskrin: Tanjug

Radulović: Dobro je za popunu jedinica, ali ima i izazova

Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Telegraf.rs da za sada postoji samo ideja o vraćanju vojnog roka koju smo čuli putem medija, dodajući da je za detaljniju analizu neophodno da se zna kakav bi bio koncept obuke, koliko bi vremena bilo odvojeno za osnovnu obuku, a koliko za specijalnost.

- Neko smatra da je dužina (90 dana) služenja vojnog roka dovoljno, neko smatra da je sve ispod šest, odnosno devet meseci nedovoljno. To je sada pitanje kako ko percipira. Ono što jeste dobro jeste činjenica da će na taj način Vojska Srbija obezbediti popunu svojih jedinica jer džaba vam sredstva koja kupujete i nabavljate ako ta sredstva nema ko da opslužuje - kaže Radulović.

Dobiće se, kaže, i obučeni sposobni ljudi koji bi bili na raspolaganju oružanim snagama, ali postoje, napominje i pitanja na koja treba odgovoriti.

- Činjenica je da koncepti vojnog roka kakav je bio pre nekoliko decenija nisu suštinski više aktuelni. Vi sada imate razvoj sofisticiranog savremenog naoružanja, sve to zahteva novu dimenziju ratovanja i u skladu sa tim prosto bi trebalo neke stvari uzeti u razmatranje. Ne zaboravite da Ustav garantuje "prigovor savesti" tako da je i to nešto što utiče na sam proces donošenja ove odluke - ukazuje on.

Pitanje je i koliko je vremena potrebno da sistem bude spreman da prihvati veliki broj regruta koji bi počeli sa služenjem vojnog roka, a tu, kaže, misli na kasarne, uniforme i slično, odnosno sve ono što podrazumeva i novčana sredstva iz budžeta uz napomenu da se svim tim pitanjima suočavaju i najmoćnije armije sveta.

- Za sada ne znamo detalje. Ako hoćemo hipotetički da govorimo da li je vraćanje vojnog roka dobro rešenje za oružane snage svi će reći da je dobro rešenje, a da li je dobro za mlade - ako pitate sterije, reći će da, a mladi će imati podeljeno mišljenje - smatra Radulović.

Foto: Privatna arhiva

Šutanovac smatra da je vraćanje vojnog roka - vraćanje u prošlost

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da pitanje koje se nameće jeste šta je dovelo do toga da su jedinice i sastavi nedovoljno popunjeni i zašto se sve manje mladića i devojaka javlja na konkurse, kako za profesionalnu vojsku, tako i za dobrovoljno služenje, ali i za vojnu akademiju.

- Vojska Srbije funkcioniše na osnovu Zakona o VS, a pitanje bezbednosti definise se Strategijom nacionalne bezbednosti i Strategijom odbrane. Imajući u vidi da u strategijama nema naznaka da je Srbija vojno ugrožena postavlja se pitanje zašto se najavljuje vraćanje obaveze služenja vojnog roka - kaže Šutanovac za Telegraf.rs.

Veliki deo gradjana Srbije podržava vraćanje obaveze sa idejom da je vojska vaspitno-popravna ustanova i da će neko u vojsci da prevaspita mladiće koje njihovi roditelji nisu adekvatno vaspitali ali to nije uloga Vojske, kaže Šutanovac.

On dodaje da je interesantno da gotovo niko nema odnos prema stvarnoj ulozi vojske niti prema činjenici da svi koji žele mogu i danas da se jave na dobrovoljno služenje.

- Vraćanje obaveze je povratak u prošlost, a svedoci smo da se i u ratu u Ukrajini regruti ne snalaze i da ima puno poginulih i ranjenih - kaže Šutanovac.

A šta kažu građani?

Za građane nema dileme, smatraju da služenje vojnog roka treba da bude obavezno, ali da je vreme za služenje roka od tri meseca nedovoljno da se steknu znanja i mladići nauče diciplini, preneo je Tanjug.

Penzioner iz Beograda koji nije želeo da se predstavi kaže da bi služenjem vojnog roka muškarci u Srbiji postali disciplinovaniji i sposobniji, ali i da bi odbrambene snage države bile mnogo jače.

- Smatram da je malo tri meseca da provedu u vojsci, ali pet ili šest meseci bi bilo u redu. Pola godine bi moralo proći da bi se "mamine maze odvikle od mame" i da bi postali snažni i zdravi ljudi - kazao je on.

Sa njim je saglasna i Ljubica Jovanović iz Beograda, koja kaže da je trebalo odavno uvesti obavezan vojni rok kako bi se mladići naučili odgovornosti i disciplini.

Foto: Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

- Ranije smo imali malo disciplinovanije mladiće koji su bili poželjni momci za ženidbu, a sada je ovo diskutabilno, nemaju nikakvu disciplinu ni radne navike - kazala je Jovanović.

Dodala je da bi obavezan vojni rok bio od velikog značaja i za državu, jer bi u slučaju eventualnih ratnih dešavanja imao ko da brani narod.

- Rok od tri meseca je nedovoljan, treba da se uvede rok kao nekada -  istakla je Jovanović.

Sa druge strane, mladi Beograđanin kaže da obavezno služenje vojnog roka ima i dobre i loše strane.

- Momci bi tamo stekli snagu kao pre naši očevi, a negativna strana je ta ako neko ima privatne obaveze pa ne može da se uskladi sa služenjem vojnog roka - kazao je on.

Njegov mladi sugrađanin kaže da se ne bi dobrovoljno prijavio da ide u vojsku, ali da će se odazvati pozivu ukoliko bude obavezno, ističući da je predloženi rok od tri meseca nedovoljan.

Predlog o uvođenju služenja obaveznog vojnog roka podržava i Dejan Ristić iz Aranđelovca, navodeći da bi rok trebalo da bude duži od tri meseca, kako bi se stekla potrebna vojna znanja.

- Bolje da budu u vojsci nego da prave haos po gradu i na ulicama, ja sam služio vojsku 12 meseci i bilo mi je lepo. Tri meseca nisu dovoljna, trebalo bi najmanje šest kako bi naučili kako se drži puška - kazao je Ristić.

(Telegraf.rs)