Šta su nam Nemci rekli: Evropski put Srbije validan, manevarski prostor u vezi sankcija Rusiji nije veliki

U prethodna dva dana Srbija i Nemačka su pojačale komunikaciju na visokom nivou, a analitičari dan posle posete nemačke ministarke odbrane Kristin Lambreht Beogradu i dva dana posle susreta predsednika Srbije Aleksandara Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu, ocenjuju da je Nemačka zaintresovana za nastavak evropskog puta Srbije i svih zemalja regiona.

- Metaforično je rečeno da članstvo nije "fatamorgana". Ono što smo mogli da čujemo jeste to da je put ka Evropskoj uniji još uvek validan i da, s druge strane,  treba pokrenuti neke procese kako bi se sama Srbija dovela u poziciju da bude kredibilna na tom putu - ocenio je za Telegraf.rs dr Neven Cvetićanin predsednik Foruma za strateške studije (FORST).

Preporučujemo

Navodeći da je susret predsednika Vučića i Olafa Šolca prvi zvaničan susret, Cvetićanin je objasnio da se tokom tih prvih susreta obično procenjuje "šta može druga strana da ponudi" i kakav je sagovornik.

- Verujem da je jedan deo agende ostao i nedostupan javnosti, kao što se inače čini u diplomatiji, da se ne uzbunjuje javnost dok nema nešto konkretno, tako da možemo samo da nagađamo o jednom delu razgovora koji je vođen - rekao je on.

Pored nastavka evropskih integracija koje podrazumevaju i unutrašnje reforme u Srbiji, tu su još i procesi koji se odnose na dijalog između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kao i upravljanje procesima u Bosni i Hercegovini.

- Gotovo sam siguran kada je predsednik Srbije rekao da ćemo držati reč i čuvati stabilnost da se to odnosilo na BiH. Srbija aposlutno nije bila bilo kakav uzročnik nestabilnosti, niti u BiH, niti na Kosovu. Bili smo trpeljivi i tolerantni i sada je samo pitanje šta možemo za to da dobijemo - rekao je Cvetićanin.

Upitan koliki je manevarski prostor Srbije kada je reč o sankcijama Rusiji, Cvetićanin smatra da taj prostor nije veliki, ali ono što taj manevraski prosto čuva, i to je, kaže, svima jasno i u EU, Parizu, Berlinu, da bi bilo kakav preterani pritisak na Srbiju bio kontraproduktivan.

Foto: Privatna arhiva

- To ne znači da Srbija treba da se ponaša nonšalantno i da odlaže profilisanje svoje spoljne politike, odnosno to  znači da Srbija treba da isporuči ono što se od nje očekuje, u prvoj liniji mir i stabilnost - rekao je Cvetićanin.

Profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić osvrnuo se na dijalog Beograda i Prištine, ocenjujući da Nemačka intenzivira dijalog kako bi, kaže, umanjila uticaj Rusije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

- Očekujem da će se Nemačka intenzivirati po pitanju dijaloga Beograda i Prištine jer smatra da je Kosovo suštinska tema koja opterećuju odnose i u celom regionu. Smatraju da je rešavanje statusa Kosova u finalnom sporazumu, nešto što će umanjiti uticaje pre svega Rusije na Zapadni Balkan - rekao je on.

Surlić je ocenio da premijer privremenih prištinskih vlasti Aljbin Kurti svojim neizmenjenim stavovima posle razgovora u Berlinu samo šalje poruke domaćoj javnosti koja je nepripremljena za bilo kakav kompromis sa Beogradom.

- Ono što će se pokušati da se Kosovu ponudi jeste neka vrsta satisfakcije kroz viznu liberalizaciju, ili možda članstvo u Savetu Evrope. To je već nagovestila Nemačka. A da za uzvrat, Priština primeni ranije dogovoreno, uključujući i Zajednicu srpskih opština. I tek onda da se govori i o nekom finalnom kompromisu između Beograda i Prištine -  ocenio je za Tanjug Surlić.

Surlić poziciju Srbije oko eventualnog uvođenja sankcija Rusiji vidi kao jako tešku, i navodi da EU očekuje da se pridružimo bar nekom paketu sankcija.

- Susret sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom je dao dodatni manevarski prostor Srbiji, ali verujem da će, ukoliko se rat nastavi, ti zahtevi, pa čak i ultimatumi, biti pojačani. Pre svega od EU. Oni će zahtevati neku vrstu lojalnosti po pitanju odnosa prema Rusiju - rekao je on.

(Telegraf.rs)