Desnicu u Srbiji pogurao rat u Ukrajini: U ponudi bile i umerena, monarhistička, suverenistička, rusofilska...

Posle izbora 3. aprila jasno je da će se u Skupštini Srbije naći više partija desne orijentacije nego što je to ranije bio slučaj. Jedan od razloga jeste i niži cenzus od tri odsto koji važi od prošlog izbornog ciklusa. Da je cenzus ostao pet odsto u parlament bi jedino ušla koalicija DSS-POKS.

Pored nižeg cenzusa, rast desnice, odnosno njihov ulazak u Narodnu skupštinu, može se pripisati i svetskim trendovima za kojima Srbija očigledno ne zaostaje, kao što desnica prati i svetske fenomene poput razuđenosti. Tako je i u Srbiji bila u ponudi suverenistička desnica, rusofilska, monarhistička...

Preporučujemo

I istraživači govore da je Srbija u većini umereno desničarska, a tome doprinosi i nerešena nacionalna pitanja poput Kosova i Metohije. Danas se govori o jačanju desnih partija, a ne tako davno, Srbija je bila na potpuno suprotnom polu.

Foto: Tanjug

- Mislim da nije ozbiljno porediti velike partije i dugotrajne političke epohe sa nejasnim i privremenim izbornim koalicijama. O tome da li je nastupilo novo doba desnice, znaćemo tek ako te zbrda zdola sakupljene organizacije izdrže dva tri izborna ciklusa - ocenjuje istoričar i funkcioner Socijalističke partije Srbije Predrag Marković za Telegraf.rs.

Kako dodaje, iz istih razloga je teško govoriti o ideologiji tih privremenih saveza.

- Setimo se Dosta je bilo, koji su počeli kao liberali, ušli u Skupštinu sa više mandata od Zavetnika i Dveri. Posle su postali desničarski suverenisti i praktično nestali. Moj student Preletačević Beli, mogao je po rezultatu da ih sve stavi u džep - rekao je Marković.

Marković ukazuje da u Evropi ima tradicionalnih desnih partija kao što su demohrišćani u raznim zemljama , konzervativci u Britaniji, razne narodne partije, a ima i novih partija, kao Zlatna zora u Grčkoj, Pet zvezdica u Italiji, ATAKA u Bugarskoj.

Prema njegovom mišljenju, ta bugarska partija najviše liči na našu novu desnicu.

- Teško je reći po čemu se razlikuju naše desničarski partije, jer nikome nije jasno šta povezuje ljude unutar tih "stranaka". Recimo koji je POKS pravi? - kaže Marković.

Istoričar Srđan Cvetković podseća da se desnica posle pojave komunizma i pobedom boljševičkih revolucija u Evropi dobrim delom oslanjala na antikomunizmu, zalažući se za tradicionalne vrednosti, očuvanje privatne svojine...

- Taj karakter desnice se dosta menjao, uostalom i karakter levice se menjao u smislu da se ona razvodnila. Postoji mnogo nijansi i na levom i na desnom spektru. Slika više nije crno-bela. Posle pada Berlinskog zida  u savremenom društvu bilo je saradnje, pa i kohabitacije levice i desnice u nekim vladama u Evropi - kaže Cvetković za Telegraf.rs.

Cvetković ukazuje da je bilo primera da se levica nacionalizovala, što, kako kaže, nije novo, budući da je još u 20. veku bilo nacionalnih socijalističkih partija, kao što je bilo primera i da se desnica socijalizovala.

- Imate danas desne partije koje su populističke i koje vode računa izrazito o socijalnoj pravdi, služe se raznim demagoškim metodama deleći državni novac pomoći, zalažući se za neka radnička prava itd, hoću da kažem da se u savremenom društvu zapravo ta razlika, ako je ikada i postojala jaka podeljenost, još više izgubila - ocenio je Cvetković.

Printskrin: Youtube/DzonsonBor

Desnica je, ocenjuje, umnogome otišla u populizam, na primer, u ekonomskom programu, preuzevši neke ideje od levice, i obrnuto, neke partije levice su se u dobroj meri nacionalizovale i insistiraju na nacionalnim pravdama, na državi, prihvatajući čak i neke konzervativne stvari što se tiče političkog programa.

- U tom smislu se izgubila ta čvrsta linija. Kada posmatramo današnji svet neću reći da je došlo do sumraka ideologija već da linija podela nije toliko jasna. U savremenom svetu ta distinkcija se gubi i blede te boje između crne i crvene - smatra Cvetković.

Cvetković napominje da je desnicu u poslednjih 10 godina u Evropi i svetu ojačala i migrantska kriza, otpor prema gej pravima...

- Imali smo kratkotrajan uzlet levice u nekim zemljama oko 2010. odnosno 2012. godine, da bi u zadnjih 10 godina desnica u većini zemalja, upravo zahvaljujući migrantskoj krizi i agresivnoj porodičnoj politici prema LGBT zajednici ojačale te desne snage koje se opiru tim merama i "novotarijama" - kaže Cvetković.

Kada je reč o autokratskom ponašanju, ono se može povezati sa krajnostima na oba pola, dok se kod umerenih snaga zna šta je dogovor i šta su pravila igre u demokratiji.

- Ta idelogoija je tipična i za krajnju desnicu i za krajnju levicu. One se tu negde slažu, to su primetili i mnogi teoretičari još u antici, pa i kasnije, da su krajnja desnica i krajnja levica kao krug kada se spoje u nečemu. Imaju oprečne vizije o tome kako i šta društvo treba da vrednuje, međutim, u jednom se slažu, a to je nasilno nametanje tih vrednosti - kaže Cvetković.

Upitan da prokomentariše veći broj desnih stranaka u parlament, Cvetković smatra da ih je pogurao rat u Ukrajini, ali i to što nisu rešena neka nacionalna pitanja poput KiM i RS.

- Jedan deo našeg naroda je rusofilski i prosto je to činjenica. Te istorijske veze su duboke i to je svakako malo poguralo desnicu s tim što ne vidim da je to neka ekstremna desnica. Neke su partije  monarhističke, antikomunističke, neke su u nekoj vrsti koketiranja sa socijalnim idejama poput Dveri, DSS  je jedna umerene desničarka partija itd. Možda su najdesnije Zavetnici ali su oni više jahači na popularnosti Vladimira Putina i nekim socijalno demagosškim parolama koje ljudi vole da čuju - ocenio je Cvetković.

(Telegraf.rs)