Godišnjica Briselskog sporazuma: Još jedna godina bez Zajednice srpskih opština

Prvi Briselski sporazum od koga se očekivalo da otvori put normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan je na današnji dan pre devet godina, a glavna ocena je da ni posle toliko vremena nije formirana Zajednica srpskih opština koja je bila ključna tačka sporazuma.

Dogovor je predviđao će ZSO imati predsednika, potpredsednika, Skupštinu, Veće.., kao i da će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Na ovo su svoj paraf 19. aprila 2013. stavili tadašnji premijeri (Kosova) Hašim Tači i (Srbije) Ivica Dačić u prisustvu visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Preporučujemo

U ZSO, kako je planirano, treba da uđe deset opština: Leposavić, Zvečan, Severna Mitrovica, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.

U pokušajima da opravda zbog čega ZSO ne postoji ni 2022. godine, aktuelni premijer Kosova Aljbin Kurti uglavnom se poziva na presudu kosovskog Ustavnog suda o principima za formiranje Zajednice iz 2015. godine i govori da ZSO “krši duh i tekst Ustava”, kao i da bi njenim formiranjem Kosovo “postalo nova Bosna".

Na drugoj strani, stav Beograda je da bez formiranja ZSO ne može da se krene napred u procesu dijaloga i normalizacije odnosa, podseća portal Kosovo online.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ivica Dačić koji je potpisao taj sporazum u ime Beograda danas kaže da bi, bez tog dokumenta, Kosovo i Metohija odavno bilo zaokruženo kao priznata država, a pitanje je, dodaje, da li bi tamo bilo još Srba.

Dačić kaže da je Briselski sporazum bio maksimum od mogućeg.

- Mi smo i tada, i sada hoćemo, mnogo više za Srbiju i za srpski narod na Kosovu i Metohiji, ali moramo da dođemo do toga da postane i realno. Da nismo tada imali Briselski sporazum, ja sam siguran da bi Kosovo i Metohija odavno bilo zaokruženo kao međunarodno priznata država i veliko je pitanje da li bi tamo uopšte još bilo Srba - naveo je Dačić.

Kaže i da je sporazum daleko od idealnog i od toga da ispunjava naše interese u vezi sa Kosovom i Metohijom, ali je rezultat politike predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem čiji je cilj bio da zaustavi zaokruživanje kosovske državnosti i da stvari vrati za pregovarački sto.

- Mi smo u tome uspeli. Od potpune propasti dotadašnje kosovske politike, kada se Srbija nije pitala ni za šta, a Kosovo dobijalo po jedno međunarodno priznanje dnevno, učinili smo da to ostane otvoreno pitanje koje bez Srbije ne može da bude rešeno - ističe Dačić.

Podseća i da je priznanje Kosova zaustavljeno, a Beograd uspeo u tome da čak 18 država, članica UN, uveri da povuku svoje priznanje.

Dačić je za Tanjug poručio i da je Beograd ogorčen što ni posle devet godina Priština nije ispunila svoju jedinu obavezu iz Briselskog sporazuma, a to je da formira Zajednicu srpskih opština, što je, ističe, okosnica Briselskog sporazuma i mora da bude ispunjena.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Za direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića Briselski sporazum je "kamen međaš" odbrane srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Poručuje da Beograd neće odustati od insistiranja na ključnoj tački tog dokumenta - osnivanju Zajednice srpskih opština, uz naglasak da je primena sporazuma uslov za dalju normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Petković podseća da je prošlo 3.287 dana od potpisivanja Briselskog sporazuma, a da Priština i dalje odbija da ga primeni i osnuje ZSO, koja je ''''srce dijaloga'''' i zbog koje je, kaže, Beograd ušao u proces normalizacije odnosa sa Albancima.

'- U ovom teškom trenutku, kada se Evropa i ceo svet suočavaju sa ukrajinskom krizom, pokazuje se koliko je važno da se što pre formira ZSO koja je obezbeđuje kolektivna prava za srpski narod na KiM. Ako hoćemo mir i stabilnost, moramo da imamo ZSO - naglašava Petković.

Prema njegovim rečima, to što nakon devet godina Priština i dalje odbija da osnuje ZSO, pokazuje da ne želi da obezbedi kolektivna prava za srpski narod na KiM, ali i to da, kako kaže, nekome i dalje odgovara destabilizacija na terenu.

- To što Kurti svakog dana otvoreno govori kako taj sporazum nikada neće biti sproveden, pokazuje da smo se izborili da srpskom narodu ozbezbedimo sporazum odbrane srpskih nacionalnih interesa. Čim Kurti nešto kritikuje, to znači da je to dobro za srpski narod - rekao je Petković za Tanjug.

Petković smatra da odgovornost za to što posle devet godina nije formirana ZSO snosi i EU koja je, podseća, stavila potpis na taj sporazum i koja, kako kaže, treba da izvrši pritisak na Prištinu da ispuni preuzete obaveze.

Foto: ATA images

Predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić za Telegraf.rs ocenjuje da se danas navršava "još jedna godina razočarenja kosovskih Srba kada je Briselski sporazum u pitanju" i dodaje da mu se čini  da nikad teža situacija i položaj Srba na Kosmetu nije bila.

- Pre devet godina sam lično verovao da je konačno krenuo proces rešavanja pitanja odnosa dva naroda na Kosovu, rešavanja svih otvorenih pitanja i problema u interesu običnih ljudi, proces rešavanja statusa Srba na Kosovu u smislu bolje institucionalne zaštite. Nasuprot tome ni 9 godina nakon tog sporazuma mi nemamo ni najvažniji deo istog implementiramo, nemamo Zajednicu srpskih opština - ukazuje Jevtić.

On ističe da je poražavajuće, ne samo to što Srbi nemaju ZSO, već što, kako kaže, nemaju ni elementarna prava.

- Srbi su danas na Kosmetu pod svakodnevnom institucionalnom represijom. Specijalne policijske snage, specijalne istrage, hapšenja bez dokaza, kriminalizacija Srba i srpskih političkih predstavnika je ono što je na delu danas. Posebno zabrinjava retorika predsednice Vjose Osmani i premijera Aljbina Kurtija. Retorika koja dodatno pravi jaz medju narodima. Pitanje je samo dokle će to medjunarodna zajednica da toleriše - pita se Jevtić.

Jevtić primećuje i da vlasti u Prištini koriste sukob u Ukrajini na veoma pogrešan način kada se radi o Srbima ne KiM, dodajuću da dok se s jedne strane predsednik Srbije Aleksandar Vučić zalaže za mir i radi sve kako bi imali stabilnost, s druge strane se dešavaju napadi iz Prištine, ali i regiona.

- Situacija je teška, ponavljam nikad teža, i zato su naše oči uprte u predsednika Vučića kome jedino verujemo. Onima koji nam zameraju zbog tog našeg odnosa i poverenja ka predsedniku Vučiću želim da poručim, da ih podsetim samo na jedno: A kako to da vam nije smetalo kada je upravo Aleksandar Vučić dolazio u Kosovsku Mitrovicu da Srbima kaže da treba da učestvuju na lokalnim kosovskim izborima, da treba da prihvate Briselski sporazum...", pita Jevtić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Osim ZSO, što je obaveza prištinske strane, Briselski sporazum je predviđao i da sva policija na severu Kosova bude integrisana u okvir Kosovske policije, da sudske vlasti funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova, kao i da se opštinski izbori u severnim opštinama 2013. godine organizuju uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom. Te tačke, za koje je bila zadužena srpska strana, ispunjene su.

Politički analitičar Dušan Janjić iz Foruma za entičke odnose slikovito za Telegraf.rs opisuje Briselski sporazum kao "lošu vanbračnu zajednicu" u kojoj, kako kaže, niko nikome ne veruje i svako svakoga vara.

- Nikome tu nije na prvom planu pitanje vladavine prava, razvoja ...I dan danas nije otvoreno pitanje međusobnih potraživanja, nije otvoreno pitanje penzija, socijalnih prava ljudi koji su radili, nisu otvorena ključna pitanja zaštite kulturenog i nacoinalnog identiteta Srba, školstva, zdravstva. Srbi to pravo konzumiraju u nekom međuprostoru uglavnom na teret budžeta Srbije, potpuni haos. Onda dolaze ljudi u Srbiju i polako se preseljevaju - kaže Janjić.

Janjić smatra da je umesto normalizacije odnosa došlo do proširenja uticaja institucija iz Prištine na celu teritoriju Kosova.

(Telegraf.rs)