Evo šta kaže CeSID o održanim izborima 3. aprila

CeSID je objavio preliminarni izveštaj posmatračke misije u kojem je konstatovao da su u izbornom procesu 2022. godine uvažena osnovna građanska prava, uz snažnu političku kompetenciju i fragmentiranu političku ponudu.

U izveštaju je ocenjeno da je Republička izborna komisija obavljala organizaciju izbornog procesa u skladu sa zakonima, efikasno i transparentno, uz očigledan napredak u radu u poređenju s ranijim izbornim ciklusima.

Preporučujemo

Iako poboljšan u odnosu na izbore 2020. godine, nejednak pristup medijima je umanjio šanse za ravnopravnim predstavljanjem, naveo je CeSID uz ocenu da je pojavljivanje javnih funkcionera u kampanji uticalo na favorizovanje predstavnika vladajuće koalicije, bez obzira što se u većini slučajeva nije radilo o kršenju Zakona o sprečavanju korupcije.

- Izbori su organizovani s novim izbornim pravilima koja su nastala kao plod usklađivanja zakonskih rešenja sa ODIHR preporukama i merama usvojenim na međustranačkom dijalogu. Promene zakona su uglavnom pozitivno ocenjene, ali je neophodno nastaviti sa obukama izborne administracije i diskusijom između političkih aktera kako bi se obezbedila adekvatna primena u narednim izbornim ciklusima - konstatuje se u izveštaju.

Izborni dan je pratila velika izlaznost, gužve na pojedinim biračkim mestima, kao i tenzija koja se premestila sa biračkih mesta ispred ili u blizini biračkih mesta, a zabeleženo je i nekoliko incidenata, među kojima je najkrupniji, kaže CeSID, napad na predsednika PSG Pavla Grbovića.

CeSID je primetio na 13 biračkih mesta paralelne evidencije (bez uvida o tome ko ih sprovodi), česte proceduralne propuste (nenanošenje spreja, izostanak kontrole UV lampom, glasanje bez identifikacionih dokumenata), grupno glasanje, kao i probleme sa uređenjem biračkih mesta (posebno u ranim jutarnjim časovima) koji su na pojedinim mestima kao posledicu imali ugrožavanje tajnosti glasanja.

Ocenjeno je da Nadzorni odbor parlamenta za izbornu kampanju, kao i na izborima 2020. godine, nije ispunio očekivanja političkih aktera i stručne javnosti, dok je Privremeno nadzorno telo za praćenje medija, iako koncipirano kao jedan od najvažnijih rezultata međustranačkoj dijaloga, tek delimično opravdalo svoju ulogu.

Ni Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) ni Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nisu imali značajnije vidljivu ulogu u kampanji i postoji veliki prostor za unapređenjem njihove aktivnije uloge u kampanji i transparentnosti u radu.

Okruženje izbora je u potpunosti proteklo u znaku rata u Ukrajini koji je i itekako uticao i na izborne rezultate, prevashodno kroz rast desnice.

(Telegraf.rs)