Godišnjica napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju
Vazdušni napadi na Beograd započeli su oko 6.30, a precizan broj žrtava nikada nije utvrđen
U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.
Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu.
Naime, i pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegla rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču je da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala.
Nemačka, i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.
Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja Beograda bilo između 1.500 i 1.700.
U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke.
Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Staro zdanje biblioteke zahvatio je požar koji nije ugašen.
U požaru je tada izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Bio je to velikim delom nenadoknadiv gubitak.
Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.
Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.
Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Najveći deo srpske kulturne I političke elite oduševljeno je podržao puč 27. marta, kao i vrh SPC, na čelu s patrijarhom Gavrilom Dožićem.
Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Ðerdapa.
Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.
I pored herojskog otpora na više nivoa, posebno vazduhoplovaca, odnos snaga i opšti položaj Jugoslavije je bio takav da je otpor uglavnom bio bezizgledan, posebno imajući u vidu da su nemačke trupe prodorom iz Bugarske munjevito zauzele vardarsku dolinu pa je povlačenje prema Grčkoj, po uzoru na situaciju u Prvom svetskm ratu, onemugućeno. A i Grčka je okupirana do kraja aprila, pored činjenica da se s Grcima paralelno borilo 62.000 britanskih vojnika.
Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.
Video: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?
(Telegraf.rs)
Video: Gastroenterolog dr Saša Perić: Nadimanje, bolovi u stomaku, prejedanje, koji simptomi su alarm
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nestalo ih
sa planete treci put su nas napadali
Podelite komentar
Nikolas
ONDA FASISTI I SADA FASISTI NAPADAJU -RATUJU !!!
Podelite komentar
Dend
Ne mogu da verujem, da tako malo prostora u dnevnim novinama, Tv za ovakav događaj kao da se stidimo Istorije ili da ne uvredimo nacističku Nemačku.
Podelite komentar