Godišnjica napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju

 
 ≫ 
  • 3

Vazdušni napadi na Beograd započeli su oko 6.30, a precizan broj žrtava nikada nije utvrđen

U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.

Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Naime, i pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegla rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču je da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala.

Nemačka, i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.

Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja Beograda bilo između 1.500 i 1.700.

U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke.

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Staro zdanje biblioteke zahvatio je požar koji nije ugašen.

U požaru je tada izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Bio je to velikim delom nenadoknadiv gubitak.

Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.

Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Najveći deo srpske kulturne I političke elite oduševljeno je podržao puč 27. marta, kao i vrh SPC, na čelu s patrijarhom Gavrilom Dožićem.

Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Ðerdapa.

Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.

I pored herojskog otpora na više nivoa, posebno vazduhoplovaca, odnos snaga i opšti položaj Jugoslavije je bio takav da je otpor uglavnom bio bezizgledan, posebno imajući u vidu da su nemačke trupe prodorom iz Bugarske munjevito zauzele vardarsku dolinu pa je povlačenje prema Grčkoj, po uzoru na situaciju u Prvom svetskm ratu, onemugućeno. A i Grčka je okupirana do kraja aprila, pored činjenica da se s Grcima paralelno borilo 62.000 britanskih vojnika.

Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.

Video: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(Telegraf.rs)

Video: Tramp dolazi na zavrsni miting - RADNO

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nestalo ih

    6. april 2022 | 07:19

    sa planete treci put su nas napadali

  • Nikolas

    6. april 2022 | 08:23

    ONDA FASISTI I SADA FASISTI NAPADAJU -RATUJU !!!

  • Dend

    6. april 2022 | 09:49

    Ne mogu da verujem, da tako malo prostora u dnevnim novinama, Tv za ovakav događaj kao da se stidimo Istorije ili da ne uvredimo nacističku Nemačku.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA