Godišnjica napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju

U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.

Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Preporučujemo

Naime, i pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegla rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču je da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala.

Nemačka, i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.

Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja Beograda bilo između 1.500 i 1.700.

U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke.

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Staro zdanje biblioteke zahvatio je požar koji nije ugašen.

U požaru je tada izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Bio je to velikim delom nenadoknadiv gubitak.

Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.

Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Najveći deo srpske kulturne I političke elite oduševljeno je podržao puč 27. marta, kao i vrh SPC, na čelu s patrijarhom Gavrilom Dožićem.

Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Ðerdapa.

Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.

I pored herojskog otpora na više nivoa, posebno vazduhoplovaca, odnos snaga i opšti položaj Jugoslavije je bio takav da je otpor uglavnom bio bezizgledan, posebno imajući u vidu da su nemačke trupe prodorom iz Bugarske munjevito zauzele vardarsku dolinu pa je povlačenje prema Grčkoj, po uzoru na situaciju u Prvom svetskm ratu, onemugućeno. A i Grčka je okupirana do kraja aprila, pored činjenica da se s Grcima paralelno borilo 62.000 britanskih vojnika.

Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.

(Telegraf.rs)