Ambasada Ukrajine odgovorila Vulinu povodom insinuacija da nisu osudili NATO bombardovanje SRJ 1999.godine

Ambasada Ukrajine u Srbiji odgovorila ministru unutrašnjih poslova Srbije Aleksandru Vulinu povodom njegovog komentara da je "lakše naći zahtev Ukrajine da postane član NATO, nego da se NATO agresoru uvedu sankcije", kako je Ukrajina zahtevala prekid bombardovanja Jugoslavije na svim trgovima.

Podsetimo, Ambasada je najpre reagovala na izjavu Vulina o bombardovanju Srbije, a u kontekstu sukoba Rusije i Ukrajine, upitavši ministra da li je Ukrajina bombardovala Srbiju, na šta je ministar odgovorio na to saopštenje, što je izazvalo novu reakciju ambasade Ukrajine.

Preporučujemo

- Što se tiče akcija Ukrajine 1999. godine imamo da izjavimo da je Ukrajina zahtevala prekid bombardovanja Jugoslavije na svim trgovima. Želim da navedem samo jednu od mnogih izjava ukrajinskog rukovodstva: Obraćanje Vrhovne Rade Ukrajine parlamentima sveta, međuparlamenatrnom savezu, Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, Međuparlamentarnoj skupštini ZND povodom momentalnog prekida bombardovanja Jugoslavije - navodi ambasada.

U saopštenju još stoji i stav Vrhovne Rade Ukrajine u kojem se potvrđuje "principijelni stav o ratu u Jugoslaviji kao ničim izazvanu agresiju izraženu u izjavama Vrhovne Rade Ukrajine od 6. oktobra 1998. i 19. februara 1999. (2a / 99-VR), 24. marta 1999. i u Rezoluciji Vrhovne Rade Ukrajine od 24. mart 1999. (546-14).

- Izražavajući svoju duboku zabrinutost zbog činjenice da agresija NATO-a na Jugoslaviju ne samo da nije uspela da reši sukob na Kosovu i Metohiji, već se produbila i proširila na susedne zemlje, pretvarajući sukob u opštejugoslovensku i balkansku tragediju i opšteevropski problem... Imajući u vidu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1160, 1199 i 1203, kao i Preporuke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope br. 1403 od 28. aprila 1999, obraća se parlamentima svih zemalja sveta i međuparlamentarnim evropskim asocijacijama sa predlozima: 1. da se odmah upotrebe sva sredstva političkog uticaja na NATO kako bi se stalo na kraj bombardovanju teritorije Savezne Republike Jugoslavije, 2. da se posebno pozovu članovi Međuparlamentarne skupštine ZND da udruže snage u preduzimanju odlučnih akcija za okončanje NATO agresije kroz pružanje ekonomske, tehničke i humanitarne pomoći SRJ - navodi se u saopštenju.

Pod tačkama 3-5 istaknuti su stavovi da se proces rešavanja etničkih problema na KiM vrati u politički, miran pravac, da se pojačaju napori u cilju pomaganja svim izbeglicama i žrtvama bombardovanja, da se doprinese njihovom mirnom vraćanju kućama, kao i obezbeđivanje njihovih prava nacionalnih manjina, uz očuvanje teritorijalnog integriteta i suverenitet Savezne Republike Jugoslavije, kao ida se ujedine napori evropskih parlamenata u cilju eliminisanja posledica ekološke katastrofe i razaranja posle raketnih udara na Jugoslaviju.

Ambasada je takođe ministru unutrašnjih poslova prosledila i link ka stranicama Vrhovne Rade Ukrajine, na kojima se nalaze navedeni izvodi. U saopštenju se navodii da je tadašnja saradnja Ukrajine sa NATO-om bila je sputana upravo principijelnim stavom Ukrajine.

- A možda bi, da Ukrajina tada nije požurila da brani Jugoslaviju, odavno postala članica NATO-a i ne bi sada bila žrtva agresije Rusije - navodi ukrajinska ambasada.

(Telegraf.rs)