Šest dana do izbora: Ukrajinski rat pomerio fokus u izbornim štabovima političkih stranaka

Izborni štabovi političkih stranaka koje su odlučile da učestvuju na predstojećim izborima 3. aprila već su u samom startu bili suočeni sa izazovom. Kampanja koju su pripremili morala je da se prilagodi novim geopolitičkim okolnostima.

U prethodnih nekoliko nedelja građani jesu slušali i o tome kako da se smanje porezi, ojačaju domaći investitori, bilo je i državničkih poruka predsedničkih kandidata "za i protiv NATO-a", neki su govorili o položaju žena, drugi o Kosovu i Metohiji. Za svakog je bilo ponešto, ali sve takve poruke su, ipak, čini se ostale u senci rata u Ukrajini. Jer, kada birač mora da razmišlja o egzistencijalnim pitanjima, kako će se snaći sa novim cenama, da li da odlazak na posao automobilom zameni gradskim prevozom, onda manje gleda u neku daleku budućnost. Nesigurnost i neizvesnost stvaraju strah, a glavno oružje u borbi protiv njega su sigurnost i stabilnost.

Preporučujemo

Već na početku kampanje je bilo jasno da je vladajuća koalicija, čija je okosnica Srpska napredna stranka, planirala da pokaže šta je sve urađeno u prethodnih 10 godina i šta će se raditi, dok je opozicija svoju strategiju bazirala na pitanjima koja se tiču demokratije, ljudskih prava i ekologije. Te teme su ostale, ali su nadograđene novim.

Sociolog Vladimir Vuletić na pitanje da li će kriza u Ukrajini uticati na rezultat izbora u Srbiji kaže da je vreme takvo da je građanima najvažniji osećaj sigurnosti i stabilnosti i  da sve prevaziđe sa što manje posledica.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Rat u Ukrajini je doveo do toga da se naravno fokus pomerio. Ekonomska situacija se pogoršala i poremetila stabilnost cena, pojavio se strah od potencijalnih nestašica, a sve to može negativno da utiče na one koji u tom trenutku drže vlast. Ali ta klima nesigurnost i nestabilnosti dovodi do potrebe za većom kohezijom i stavljanja prioriteta na bezbednost i očuvanje stabilnosti. To je ono što je išlo u prilog vladajućim strankama - objašnjava Vuletić.

Opozicija je, kaže, pokušala da iskoristi priliku i ono na šta vlast nije mogla da utiče, a to je povećanje cene goriva, kao i povećanje nesigurnosti kod investitora.

- To je ono što je njima išlo u prilog, ali sa druge strane, ove teme koje su im bile važne su ljudima u trećem planu. Imate hijerarhiju potreba koja podrazumeva da je bezbednost uvek na prvom mestu, zatim je tu ekonomska sigurnost, a tek kasnije dolaze neke druge teme - kaže sagovornik Telegrafa.

Početak kampanje obeležili su ekološki protesti, a sada je to pitanje potpuno marginalizovano, kaže Vuletić, ali i ukazuje da su recimo stranke u Nemačkoj, koje su se etablirale kroz ekološke teme, sada postale glavne stranke koje glasaju za povećanje vojnih budžeta.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je za Telegraf.rs da je tradicionalna kampanja "za i protiv Vučića" sada dobila drugu dimenziju, jer je rat u Ukrajini poremetio stvari i kod građana se pojavio strah kao primarna emocija, a prvi koji je uspeo da koriguje kampanju u tom smislu je, kaže, Aleksandar Vučić koji je predstavio slogan "mir, stabilnost, Vučić".

- Njihova kampanja je kombinacija više kampanja, ona je bila primarno zamišljena kao sloganom "dela govore", a taj slogan je koristio i Milutin Mrkonjić za rezultate svog ministarstva. Opozicija pak to koristi da dela pretvori u nedela. U drugom delu kampanje Vučić je uzeo tradicionalnu reč opozicije "zajedno". To je nekad bila više simbolička reč za antimiloševićevsku opoziciju - priseća se Panović.

S druge strane, slogan "Zajedno možemo sve",  iako, kako kaže, može da liči na pesmu Nine Badrić, daje efekat.

- Opozicija pokušava da se uz tradicionalne kritike vlasti na račun nepoštovanja Ustava i afera predstavi kao neko ko će vratiti ustavnost u Srbiju - kaže sagovornik.

On dodaje da je tema ekologije pomerena u stranu, odnosno da je došao na red drugi tip ekologije: "Ne daj Bože da bude nuklearne katastrofe u Ukrajini, a u odnosu na taj strah Rio Tinto deluje kao kisela voda".

Pozivajući se na istraživanja, Panović kaže da je dominanto raspoloženje u Srbiji rusofilsko i da zato većina partija pokušava "lopatama da trpa" takozvane rusofilske glasove, međutim, ukazuje i da ima dosta hipokrizije - da je duša u Rusiji, a kada se dođe do životnog stila, onda smo za zapad.

(Telegraf.rs)