Političari, analitičari i novinari saglasni da izbornu tišinu treba ukinuti

Izborna tišina koja traje 48 sati je prevaziđena forma i treba je ukinuti, a u toj oceni su saglasni i političari, i analitičari, i novinari.

Tokom međustranačkog dijaloga koji se vodio u Skupštini Srbije pre nekoliko meseci bilo je predloga da se reši i to pitanje, ali na kraju, u Sporazumu između vlasti i opozicije, tišina nije ukinuta, ali se jeste postavilo pitanje njene svrsishodnosti u eri društevnih mreža. To pitanje se ne postavlja od juče, ali je porastom broja korisnika interneta ono sve glasnije.

Preporučujemo

U parlamentu je ranije o tome govorio i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović koji nije promenio "vatreni" stav.

Đukanović za Telegraf.rs kaže da je izborna tišina "socijalistički recidiv" koji treba ukinuti. - Ja živim za taj dan da se ona ukine izmenama zakonodavstva ili kako god. U eri društvenih mreža zaista nikakvog smisla nema da ona postoji - rekao je Đukanović.

On smatra da pojavljivanje stranaka na društvenim mrežama ima smisla, i to je, kaže, naročito važno za komunikaciju političkih organizacija sa mladima.

-  Zavisi o kojoj se društvenoj mreži radi, ali suštinski svaka stranka ima svoj nalog i može da bude zapraćena i da se predstavi. Naravno, vi sad na društvenim mrežama nemate kontrolu, jave se raznorazni koji vređaju i imate one koji to čak i ciljano rade, ali ne obraćate pažnju na njih i trudite se da se predstavite na pravi način. To je način da doprete do mladih koji ne gledaju televiziju, ne čitaju novine, da im kažete šta ste uradlii i šta ćete da tek da uradite - rekao je Đukanović.

Foto: Nikola Tomić

Analitičar Đorđe Vukadinović kaže za Telegraf.rs da izbornu tišinu treba ukinuti, jer je, kaže, prevaziđena i ničemu ne služi. Podseća da u pojedinim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države, ona i ne postoji, dok su društvene mreže sve uticajnije.

Inače, za vreme predizborne tišine su zabranjeni  izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje procene izbornih rezultata. Tokom izborne tišine na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola i propagandnog materijala učesnika u izborima.

Na sam dan glasanja, u nedelju 3.aprila od 7.00 do 20.00 dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava. Izborna tišina treba da obezbedi građanima da se sve poruke i obećanja slegnu kako bi bez dodatnih pritisaka, razmislili i doneli odluku o tome za koga će glasati.

Novinarka agencije Beta Mirjana Nikolić, koja godinama izveštava iz parlamenta, ocenjuje za Telegraf.rs da je izborna tišina, kako kaže, odavno postala besmislena, a naročito sada kada se većina građana informiše preko društvenih mreža.

- Jasna je ta ideja, kao kada kažu studentu da dan pred ispit ne treba da uči, nego da sačeka da mu se znanje slegne. Međutim, to ništa ne pomaže ako nije baš dobro savladao gradivo. Sada kada postoje tviter, instagram i nepravedno zapostavljeni fejsbuk, (naročito za starije glasače), izbornu tišinu je gotovo nemoguće sprovesti - rekla je Nikolić.

Nikolić smatra i da će teško neko promeniti mišljenje u ta dva dana pred izbore i dodaje da argument za zadržavanje izborne tišine jedino, kaže, može da bude da novinari predahnu pred izborni dan.

Za kršenje izborne tišine Zakon o izboru narodnih poslanika je predvideo i novčane kazne, pa se tako navodi da će se "novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora".

Kazna se odnosi i na javno predstavljanje kandidate na izborima, njihove izborne programe.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Takođe, piše i da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u mediju koji 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Prema pisanju medija, u Hrvatskoj i Rusiji izborna tišina traje 24 sata, a u Slovačkoj čak sedam dana.

Jedan dan traje u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, dok Rumunija i Crna Gora imaju, isto kao i Srbija, dva dana izborne tišine.

Izborna tišina ne postoji u većini zapadnih zemalja, uključujući i SAD. Nema je u Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Islandu, Kipru, Norveškoj, Portugaliji, Švajcarskoj…

(Telegraf.rs)