"Odbijene tzv. manjinske liste za koje se sumnjalo da su htele da izigraju pravila"

Tokom prethodnih izbornih ciklusa postojao je određeni broj ljudi koji je odlučio da iskoristi olakšice koje postoje za učešće stranaka nacionalnih manjina na izborima, kako bi na tome profitirali. Novi Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je usvojen u februaru, poremetio je takve planove i sprečio da manjinske stranke budu paravan za zloupotrebu "pozitivne diskriminacije".

Poznato je, naime, da manjinske stranke mogu lakše da uđu u parlament, jer za njih ne važi cenzus od tri odsto, već prirodni prag, a pored toga, činjenica je da se broj osvojenih glasova ponderiše, odnosno dodaje se 35 odsto strankama nacionalnih manjina koje ne pređu cenzus. Pored toga prepolovljen je i broj glasova sa 10.000 na 5.000 za učešće na izborima.

Preporučujemo

Republička izborna komisija je za ove parlamentarne izbore, 3. aprila proglasila šest izbornih lista stranaka nacionalnih manjina: Savez vojvođanskih Mađara, Muftijin amanet (Stranka pravde i pomirenja), SDA Sandžaka, Albanska demokratska alternativa, Koalicija Albanaca doline, Romska partija - Srđan Šajn, a odbila četiri: Rusku stranku "Slobodan Nikolić", Zelenu stranku Srbije koja zastupa Slovake, Ruski manjinski savez na čijem je čelu Pavle Bihali i Vlašku stranka "Most".

- I sve ove izborne liste, njih četiri, koje su odbijene u RIK-u su odbijene na osnovu te sumnje koju je RIK imao da oni imaju nameru da izigraju zakon i zloupotrebe ta takozvana pravila pozitivne diskriminacije da bi lakše učestovali u izbornom procesu - rekla je za Telegraf.rs Emilija Orestijević iz CeSID-a.

Orestijević objašnjava da se promenio način na koji se potvrđuje status liste nacionalne manjine u izbornom procesu.

- Mi smo do sada u podzakonskim pravilima imali da Republička izborna komisija potvrđuje taj status na osnovu procedura u smislu konsultacija sa nacionalnim savetom, provera u Registru političkih stranaka i tako dalje, međutim, ovim zakonom iz februara je uvedeno jasno pravilo da RIK može u dve situacije da odbije taj status stranci nacionalne manjine. Prva je kada se na listi koju predloži ta stranka, ako se na njoj nalaze ljudi za koje je jasno da su predstavnici drugih nemanjinskih stranaka, a druga ukoliko RIK utvrdi da postoji namera da se izigra zakon - rekla je Orestijević.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Ona je navela da je RIK, kada je reč o odbijenim strankama, gledao njihove liste kandidata, utvrdio da apsolutna većina na svim listama nije upisana u poseban birački spisak nacionalnih manjina i utvrdio da te stranke ne predstavljaju interes ili ciljeve nacionalnih manjina koje navodno zastupaju.

Podsetila je da je i ranije bilo zloupotreba i da su upravo zbog njih promenjene odredbe kako bi se sve to sprečilo.

- Imali smo i situaciju da stranke nisu stavljale potpuna imena u naziv izborne liste, pa su birači dovođeni u zabludu u smislu nisu znali da li je manjinska stranka ili nije. To je bilo i sada u slučaju "Zelene stranka Srbije". Nigde se na listiću ne bi navodilo da je reč o slovačkoj nacionalnoj manjini - navela je ona.

Na pitanje da prokomentariše veliki broj stranaka u Registru političkih partija čija je misija zaštita nacionalnih manjina, a da pri tom nisu aktivne, Orestijević kaže da zaista veliki broj njih ne ispunjava ciljeve nacionalnih manjina.

Smatra da bi taj spisak, koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, trebalo revidirati, odnosno ustanoviti da li one zaista sve treba da imaju status stranke nacionalne manjine ili ne, u skladu sa njihovim stvarnim delovanjem.

- Nije dovoljno samo ono što piše u statutu jedne političke organizacije već i da li zaista ta stranka radi na poboljšanju uslova života položaja upotrebe jezika, pisma, načina informisanja na manjinskim jezicima i u skladu sa tim u suštini treba revidirati taj spisak. Nesporno je da postoji veliki broj stranaka nacionalnih manjina koje suštinski ispunjavaju te interese, one su i proglašene u RIK u skladu sa procedurama - rekla je Orestijević.

Čak 74 političke organizacije, po listi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, vode se kao stranke nacionalnih manjina, od ukupno 124 registrovane partije u Srbiji.

Na prošlim izborima cenzus su prešle četiri manjinske liste: SVM je osvojila 9 mandata, koaliciji "Samo pravo“ (Bošnjaci i Makedonci) je pripalo 4 mandata, Albanskoj demokratskoj alternativi jedan manje, a i stranci SDA je takođe pripalo tri mandata.

(Telegraf.rs)