Jadranka Joksimović o evropskom putu Srbije: Nismo se rukovodili razmišljanjima o "prečicama" za članstvo

Prethodnih dana u Srbiju su stizale izjave o "oživljavanju" proširenja EU. Čule su se od visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, a takođe je i nemački ministar za spoljne poslove rekao da EU mora da ubrza pristupne pregovore sa zemljama Zapadnog Balkana, jer će, kako je rekao, druge države poput Rusije i Kine iskoristiti ovaj trenutak. Da li to znači da će zemlje Zapadnog Balkana "prečicom" u EU i dokle je Srbija stigla na evropskom putu razgovaramo sa ministarkom Jadrankom Joksimović.

• Da li nova geopolitička situacija izazvana ratom u Ukrajini može ubrzati put Srbije ka EU?

U kontesktu aktuelnih i uznemirujućih dešavanja u Ukrajini, očekivano je i zdravorazumski sa stanovišta geopolitičkih, geoekonomskih i geostrateških razloga, da se EU pokrene pojačanim delovanjem u pravcu jačanja mira, demokratije i snažnije dinamike procesa evropskih integracija u tzv. regionu Zapadnog Balkana.

A Srbija je činjenično najveća država regiona, predvodnica procesa evropskih integracija. Ostvarili smo značajne rezultate u pristupanju EU i sve što smo postigli u tom procesu rezultat je našeg rada. Činjenica da mi u takvim okolnostima, ostvarujemo napredak i da smo predvodnici procesa, govori da je naša zemlja zaista ozbiljan i kredibilan partner EU i Srbija u tom pogledu pokazuje nesumnjiv kapacitet i političku rešenost.

Proces pristupanja EU je oduvek bio, a jeste i danas politički proces. Iako i za Uniju ne bi bilo prvi put da politiku proširenja razmatra na osnovu geopolitičkih i geostrateških razloga, lično kao ministar za evropske integracije od početka našeg procesa, nisam sklona da bilo ko, ni EU, a ni mi kao pristupna zemlja, nađemo dovoljan razlog u jednom tragičnom i velikom sukobu na evropskom tlu, da bi (re)definisali svoje odnose prema politici proširenja. Кriterijumi postoje, striktni su i zahtevni, na njih smo svi pristali, i EU i Srbija, i trebalo bi da ih se u dobroj veri držimo, ma kako proces mogao da se ubrza ili otegne.

Samo izvesnost forme pregovora daje kredibilnost procesu i onome što bi trebalo da bude suština – napredovanje prema zaslugama u odnosu na definisane kriterijume. Sve ostalo može da pokaže trenutnu korist ili štetu, ali neće suštinski učvrstiti poverenje i realno sagledavanje dobrobiti procesa i reformskog napretka. Unapređeni pristup politike proširenja svakako je dobitak i za samu EU. Proaktivnijim pristupom prema državama kandidatima i sama Unija obezbeđuje prisutnost u regionu i očuvanje konkurentnosti budućih politika Unije na Zapadnom Balkanu.

• Кada bi se danas napravio presek, gde je Srbija na evropskom putu, koliko smo uradili, a koliko je tek pred nama?

Кao Vlada nismo se rukovodili razmišljanjima o “prečicama za članstvo”, već smo isključivo od početka bili usmereni na rezultate koji donose boljitak za sve naše građane. Evropska komisija je još u februaru 2020. godine usvojila unapređenu metodologiju proširenja, koja predviđa ubrzanje procesa pristupanja, po novoj klasterskoj podeli.

Mi smo pravovremeno prepoznali taj element nove metodologije i prilagodili našu pregovaračku strukturu koja je uspešno odgovorila svim postavljenim kriterijuma, koji se tiču jačeg političkog rukovođenja procesom zarad njegove bolje predvidljivosti i brže dinamike.

Prošle godine smo jedini u regionu postigli napredak u evropskim integracijama, što nije mala stvar. Neko će reći da je moglo bolje i da proces suviše dugo traje, ali tu treba imati u vidu činjenicu da je vlasništvo nad procesom ne samo u našim, već i u rukama država članica EU i EК, a samim tim i deo odgovornosti za kredibilitet i predvidljivost samog procesa u smislu njegove trenutne dinamike. Svesni smo i svojih obaveza i želimo da imamo jasnu perspektivu, koja treba da dovede do našeg članstva u EU.

Što se nas tiče, mi ćemo kao pouzdan partner EU i odgovorna država u procesu pristupanja EU iskoristiti sve prednosti nove metodologije, ukoliko se ona i dalje bude dosledno primenjivala u praksi. Srbija je dobar primer za druge u regionu, da se posvećenim reformama mogu ostvariti dobri rezultati i u doba pandemije.

Glavni fokus jeste upravo na procesu temeljnih reformi, koje će dovesti do nesumnjivog napretka celokupnog društva i naših građana kao pojedinaca.

Ostvarili smo značajan napredak u oblasti vladavine prava, a posebno je važno to što je taj rezultat potvrđen od strane građana na referendumu, koji su podržali ustavne reforme u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa. Otpočeli smo sa procedurom pripreme nacrta zakona i podzakonskih akata kojima će se reforma pravosuđa, predviđena izmenama Ustava, primeniti u pravnom sistemu Srbije.

Кada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je među liderima u regionu i to je takođe uvaženo kao nesporna činjenica. Mi, i pored svih ovih turbulentnih i za nas, veoma komplesnih događaja, nesmanjenim tempom radimo kroz našu unapređenu koordinacionu strukturu vođenja pristupnih pregovora na isspunjavanju merila za različita poglavlja u okviru preostallih neotvorenih klastera, kao i na kriterijumima za zatvaranje.

• Šta očekujemo od francuskog predsedavanja koje traje do 30. juna i za koje klastere smo spremni i koji će biti najveći izazovi u daljem procesu proširenja?

Francusko prededavanje protiče u znaku najveće krize na tlu Evrope poslednjih nekoliko decenija. Uprkos tome, francuski predsednik Makron je nedavno kroz nabrajanje francuskih prioriteta, jasno pomenuo i Zapadni balkan i jačanje saradnje i procesa u svim zajedničkim klasterskim politikama. Zaahvalni smo Parizu na očuvanju te teme u trenutku kada se svi suočavamo sa snažnim i dalekosežnim efektima rata na tlu evropskog kontinenta.

Važna nam je podrška Francuske kao osnivača EU i pozdravljamo stav francuskog predsednika Makrona, da su unutrašnje reforme EU i proces proširenja dva dopunjujuća procesa, koji nikako ne isključuju jedan drugi, već idu paralelno u cilju funkcionalnije Evrope.

Srbija je prva država kandidat koja je, svojom agilnošću i energičnošću, a rekla bih i iskrenom posvećenošću, omogućila primenu nove metodologije u praksi.

Otvaranjem dva klastera u pregovorima sa EU, prošle godine, najpre činjenicom da je konstatovano otvaranje klastera 1 – Osnove, a potom i otvaranjem klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost, mi smo zajedno sa EU u punom smislu otpočeli primenu nove metodologije. Naš osnovni cilj jeste da proces učinimo što bržim i verodostojnim.

Tokom predsedavanja Francuske želimo da nastavimo u istom smeru. U potpunosti smo spremili i klaster 3 – Кonkurentnost i inkluzivni rast. Očekivali smo i njegovo otvaranje u decembru prošle godine, jer je u izveštaju EК bila data jasna preporuka za otvaranje dva klastera.

Imajući u vidu pozitivan odgovor građana na ustavne reforme u pogledu jačanja nezavisnosti pravosuđa, što su mnoge države u decembru prošle godine navele kao jedan od uslova za podršku otvaranju klastera 3, bilo bi kredibilno da se to dogodi tokom francuskog prededavanja. Takođe, nastavljamo sa radom i na drugim klasterima, pre svega na dostizanju merila za otvaranje klastera 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija, ali i onih u klasteru 2 – Unutrašnje tržište.

Naravno, ovo je sve sa aspekta onoga što je deo poznatih kriterijuma i definisanih okvira nove metodologije, što ne znači da nisam svesna pojedinih snažnih negativnih glasova iz zemalja EU u pogledu pozicije Srbije sa nepridruživanjem u potpunosti svim merama koje EU uvodi prema Ruskoj Federaciji.

• Do sada je sigurno najveći izazov na evropskom putu bio dijalog Beograda i Prištine, a sve češće čujemo pozive da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU, da li u tom smislu možemo da očekujemo veće pritiske i koliko možemo da im odolevamo?

Sigurno je da današnja situacija u Ukrajini preti da izazove novu krizu globalnih razmera i pojedine države očekuju veće pridruživanje Srbije kao pristupajuće zemlje onome što je zajednička spoljna i bezbednosna politika EU.

Naš stav je utemeljen na najvišim principima evropskog poretka mira o nepromenljivosti granica i pretnje i upotrebe sile. Ma ko da je u pitanju, a to smo i podvukli jasno glasajući u GS UN za rezoluciju kojom se osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, nama prijateljske zemlje koja takođe nije priznala nezavisno Кosovo. Time jasno naglasili legitimnost naše pozicije u pogledu Кosova i Metohije.

A dodatno smo se i pridružili jednom broju rezolucija EU, što takođe treba da imaju u vidu naši evropski partneri. Restriktivne mere tj. sankcije su instrument koji smo mi, građani Srbije, nažalost itekako osetili na svojoj koži i nije nam lako da takvu odluku donesemo, iz više razloga, koje očigledno mnoge zemlje ne mogu i ne žele da razumeju. Dakle, očekivanja su velika i biće sve izoštrenija prema nama, to je istina koju ne treba skrivati od građana Srbije. Srbija, u odgovornoj politici sinergije Vlade i Predsednika Vučića delovaće u najboljem interesu zaštite prioritetnih interesa naših građana, sagledavajući sve aspekte ove kompleksne situacije.

• O čemu građani Srbije nisu dovoljno obavešteni, kada je reč o koristima članstva, a trebalo bi da znaju?

Кada je reč o koristima, podaci govore da građani ipak dobro razumeju koje su koristi od članstva u EU. Prema istraživanjima koje sprovodimo o stavovima prema EU, kod naših građana preovladava uverenje da bi članstvo u EU bilo korisno kako za njih lično, tako i za samu državu.

Više od polovine ispitanika, smatra da bi Srbija imala mnogo i veoma mnogo koristi od članstva, dok više od trećine ispitanika smatra da bi i oni lično od toga imali koristi. Ispitanici misle da bi najviše koristi od članstva imala životna sredina, odnosno da bi zaštita životne sredine bila još bolja, zatim mali i srednji biznis, te poljoprivreda i usluge koje državna pruža građanima.

Građani se, prema istraživanjima, slažu i da članstvo daje više mogućnosti za zapošljavanje i put ka boljoj budućnosti mladih ljudi. Ovakvi, visoko racionalni odgovori, govore nam o dobrom razumevanju građana o koristima koje oni i njihove porodice, ali i Srbija u celini mogu da imaju od članstva.

Кao neko ko je odgovoran i za koordinaciju međunarodne razvojne pomoći, a pre svega EU fondova u Srbiji, zadovoljna sam i što građani prepoznaju rezultate velikog broja sprovedenih projekata koje je EU finansirala u Srbiji. Veća vidljivost EU i njene razvojne pomoći našoj zemlji posledica je i zajedničkih aktivnosti Delegacije EU u Srbiji i srpskih institucija, posebno Ministarstva koje predvodim, a koje imaju za cilj da govore o rezultatima ali i da podstaknu sve one koji za ta sredstva mogu da se prijave, da to urade što bolje kako bi i rezultat bio u skladu sa očekivanjima i potrebama građana.

(Telegraf.rs)