Utvrđen redosled kandidata za predsedničke izbore: Imena će na listićima biti pod ovim brojevima

Glasači u Srbiji 3. aprila biraju predsednika države na redovnim izborima, s obzirom da ističe petogodišnji mandat dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.

Kandidatura za predsednika mogla je da se podnese do 13. marta u ponoć, a Republička izborna komisija (RIK) je današnjim žrebom utvrdila redosled kandidata na izbornom listiću.

Preporučujemo

U sedištu Republičke izborne komisije večeras u 18 časova održano je žrebanje za redosled na listi kandidata za predsednika Republike, a za mesto šefa države bori se osam kandidata.

Republičkoj izbornoj komisiji potpise su predali Aleksandar Vučić ispred Srpske napredne stranke, kandidat Ujedinjene Srbije Zdravko Ponoš, Miloš Jovanović kao kandidat koalicije Nada i Milica Đurđević Stamenkovski koja je kandidat Zavetnika. U trci za predsednika su i profesorka Biljana Stojković ispred koalicije Moramo, Boško Obradović, kandidat Patriotskog bloka, Branka Stemanković ispred Suverenista, kao i Miša Vacić predsednik Srpske desnice.

Redosled na žrebu:

1. Miša Vacić

2. Prof. dr Biljana Stojković

3. Branka Stamenković

4. Zdravko Ponoš

5. Milica Đurđević Stamenkovski

6. Aleksandar Vučić

7. Dr Miloš Jovanović

8. Boško Obradović

Informacije o kandidatima:

Miša Vacić (Srpski patriota) - redni broj 1

Foto: Tanjug// IS Srpske desnice/ Bojan Savić

Republička izborna komisija je proglasila Mišu Vacića za predsedničkog kandidata, na osnovu 10.151 izjava građana, nakon što je lista otklonila nedostatke koje je RIK utvrdio nekoliko dana ranije. Mišu Vacića je podržala lista grupa građana Srpski patriota - Miša Vacić.

- Ja sam jedini kandidat koji pred građane izlazi sa čvrstom patriotskom ideologijom koja ima za cilj ekonomsko i vojno osnaživanje zemlje kako bi se stvorili uslovi za vraćanje suvereniteta nad okupiranim srpskim teritorijama i ujedinjenje sa drugim srpskim zemljama - saopštio je on.

Vacić je rođen u Beogradu 1985. godine. Rekao je da je sa roditeljima sa 16 godina otišao u Nemačku i da je tamo završio višu ekonomsku školu. Studirao je prava.

Od 2005. godine je član Srpskog narodnog pokreta 1389, od 2006. do 2014. bio je portparol tog pokreta. Na izborima za Skupštinu Beograda 2014. bio je kandidat Grupe građana Patriotizam u parlament - 1389 - Miša Vacić, izborna lista nije prešla cenzus.

Kratko je bio angažovan u Kancelariji za KiM. U januaru 2018. osnovao je Srpsku desnicu i postao predsednik stranke, a godinu dana kasnije na lokalnim izborima u Medveđi stranka osvaja 6,5 odsto glasova i dobija odborničko mesto.

Biljana Stojković (Koalicija Moramo) - redni broj 2

Foto: Tnajug/Andrija Vukelić

Kandidatkinja za predsednicu Srbije je i Biljana Stojković, čija je lista predala RIK-u 10.585 pravno valjanih potpisa. Stojković je kandidatkinja koalicije Moramo, koju čine Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak i još oko 60 udruženja.

- Želimo da se u institucijama, u sistemu čuje glas građana - izjavila je prilikom kandidature.

Predsednička kandidatkinja koalicije Moramo je rođena 1972. u Beogradu. Završila je Biološki fakultet u Beogradu, a tokom studija kaže da je učestvovala u svim protestima protiv režima Slobodana Miloševića, ali da nije među organizatorima ni jednih demonstracija tokom devedesetih.

Na Biološkom fakultetu je i magistrirala i doktorirala, a zatim i započela profesorsku karijeru. Od 2018. godine je redovna profesorka Biološkog fakulteta, a predaje i genetiku kao izborni predmet na Filozofskom fakultetu. Nije članica nijedne stranke, a svoje politički delovanje je za Danas 2020. opisala isključivo „kroz građanski aktivizam i građansko udruživanje".

Branka Stamenković (Koalicija Suverenisti) - redni broj 3

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Branka Stamenković je na osnovu 10.046 potpisa proglašena kandidatkinjom na predsedničkim izborima. Nju su podržali iz Koalicije Suvernisti, koju čine stranke Dosta je bilo, Zdrava Srbija i pokret Živim za Srbiju.

- Kabinet predsednika ne sme biti mesto odakle se vodi stranačka politika, već državna, i da očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i očuvanje Republike Srpske moraju biti prioriteti svakog predsednika - ističe Stamenković.

Kandidatkinja Suverenista rođena je 1968. godine u Beogradu. U biografiji je se navodi da je posle srednje škole radila u društvenom i privatnom sektoru, „da bi se krajem devedesetih godina prošlog veka otisnula u preduzetničke vode". Piše i da je, „kao stipendista britanskog Sofija centra za proučavanje kosmologije u kulturi, upisala i postdiplomske akademske studije iz kulturološke astronomije i astrologije na velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Lampeteru, Velika Britanija".

Prvi put se kandidovala za narodnu poslanicu 2014. godine na listi grupe građana Dosta je bilo. Bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije od juna 2016. do avgusta 2020. godine.

Zdravko Ponoš (Ujedinjena Srbija) - redni broj 4

Foto: ATA Images

Republička izborna komisija (RIK) proglasila je Zdravka Ponoša za kandidata koalicije Ujedinjena Srbija i objavila da je sakupio 11.232 potpisa. Koalicija Ujedinjena Srbija okupljena je oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana.

Zdravko Ponoš je kao jedan od razloga za kandidaturu naveo da je „Srbija danas država urušenih institucija".

- Glavni razlog tome leži u načinu kako odlazeći predsednik vodi državu. Kandidovao sam se da bih dužnost predsednika obavljao na drugačiji način, kako je to Ustav definisao. To svakako znači da predsednik Srbije ne sme i ne treba da širi paniku - rekao je on kada je predao kandidaturu.

Ponoš je srednju školu je završio u Zagrebu, a zatim i Vojnu akademiju. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu.

Od 1988. do 2002. radio je u Generalštabu, pa potom u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore. Od 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske SCG, a odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan je za načelnika Generalštaba 2010. Godine 2008. dolazi do sukoba između njega i tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, pa je Ponoš razrešen dužnosti načelnika Generalštaba, a posle godinu dana mu je, ukazom Tadića, prestala služba u vojsci.

Poziciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose dobio je 2010, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić, a bio je i njegov šef kabineta, dok je Jeremić bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Politički se razišao i sa Vukom Jeremićem, ali kaže da se to „nije dogodilo psovkama, već rukovanjem i zagrljajem", dok je ostao član Jeremićeve Narodne stranke, ali ne u najužem rukovodstvu,

Milica Đurđević Stamenkovski (Zavetnici) - redni broj 5

Foto: Tanjug/Nikola Anđić

Jedna od osnivačica pokreta Zavetnici 8. marta je proglašena za kandidatkinju za predsednicu Srbije na izborima. Odnos prema Kosovu, za koje Zavetnici misle da po svaku cenu treba da bude deo Srbije, je jedna od glavnih stavki programa Milice Đurđević Stamenkovski.

- Naš program nisu obećanja, već zavet koji smo dali precima koji su se borili upravo za tu našu zemlju, ćirilicu, svako dete, nošnju, svaki deo Srbije, potok - rekla je Đurđević Stamenkovski.

Iako se u medijima govorilo da bi Zavetnici mogli da budu u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom i da podrže njenog kandidata za predsednika, Đurđević Stamenkovski je rekla da se to neće dogoditi jer se Zavetnici, kako kaže, ne slažu sa politikom SNS.

Političarka i politikološkinja Đurđević Stamenkovski odrasla je u predgrađu Beograda, u naselju Kaluđerica. Završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine bila je prva na listi Zavetnika, ali je koalicija okupljena oko ovog pokreta osvojila svega 4.514 glasova. Učestvovala je sa Zavetnicima i na parlamentarnim izborima 2016, kada je lista osvojila 27.690 glasova (0,73 odsto), kao i 2018. na beogradskim izborima, kada su osvojili 0,65 odsto.

Tokom 2020. na parlamentarnim izborima takođe nije prešla cenzus, ali je osvojila dvostruko više glasova nego četiri godine ranije.

Aleksandar Vučić (Koalicija Zajedno možemo sve) - redni broj 6

Foto: Tanjug/INFO SLUZBA SNS

Republička izborna komisija je 9. marta proglasila Aleksandra Vučića za kandidata za predsednika Republike, a podneto je 148.846 pravno valjanih izjava birača. Vučića su predložili iz koalicije Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, koju čine Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.

Kandidat za drugi mandat predsednika Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da izbori „nisu igra", da država „nije igračka" i da nije dovoljno da građani sede ispred televizora i misle „kako neko lepo priča i svašta obećava".

- Neophodno je da u ovom teškom vremenu budemo zajedno, ujedinjeni, da sačuvamo svoju zemlju i budućnost naše dece - kazao je Vučić u kampanji.

Aktuelni predsednik Srbije rođen je na Novom Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka, a usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je nešto više od godinu dana boravio i pohađao kurs engleskog jezika. Nakon fakulteta radio je kao novinar na Kanalu S na Palama tokom rata u BiH.

Član Srpske radikalne stranke postao je 1993. godine, a ubrzo je postao poslanik u Skupštini i generalni sekretar SRS. U međuvremenu postao je direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki u Zemunu 1996, a potom i Ministar za informisanje 1998. godine. Bio je poslanik u Saveznoj skupštini Jugoslavije u tri mandata. Tri puta se kandidovao za gradonačelnika Beograda.

Nakon što je Tomislav Nikolić 2012. pobedio na predsedničkim izborima u Srbiji, Vučić je postao predsednik SNS. U vladi naprednjaka i socijalista postao je potpredsednik zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Postao je i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, a na toj funkciji je i danas. Ministar odbrane bio je nepunih godinu dana, ali je zadržao funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u martu 2014, Vučić je postao predsednik Vlade Srbije i na toj funkciji je ostao i nakon novih vanrednih izbora 2016. Na predsedničkim izborima 2017. pobedio je u prvom krugu, sa osvojenih 55 odsto glasova.

Miloš Jovanović (koalicija NADA) - redni broj 7

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Miloša Jovanovića podržala su 11.232 birača koja su potpisala njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, a on je kandidat koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije, deo Pokreta obnove Kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.

- Uveren sam da kao predsednički kandidat imam ozbiljne šanse da uđem u drugi krug izbora - rekao je Miloš Jovanović, kada je objavio kandidaturu.

On smatra da bi se otvaranjem debate o monarhiji „konačno zaostavština jugoslovenstva, komunizma, a danas evropejstva, izbacila iz srpskog organizma''.

- Hoćemo srpsku Srbiju, koja je otvorena za sve, ali koja zna da je njeno pismo ćirilica, koja zna da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo njene teritorije - rekao je Jovanović.

Jovanović je rođen u Beogradu, gde je završio i gimnaziju, dok je 1999. diplomirao na Pravnom fakultetu na Sorboni u Parizu, kao i 2000. na Odseku političkih nauka Sorbone. Na Sorboni je i doktorirao.

Od 2001. do 2005. godine je predavao na Pravnom fakultetu na Sorboni, a od 2006. do 2011. godine radio je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Od 2011. godine predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Jovanović je od 2007. godine bio savetnik za međunarodno-pravna pitanja ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o statusu Kosova. Od 2008. bio je koordinator pravnog tima Vlade Republike Srbije, a od 2010. postaje potpredsednik Demokratske stranke Srbije. U poslaničkoj klupi bio je od 2012. do 2013. godine, a predsednik DSS postaje 2017. godine.

Na lokalnim izborima u Beogradu 2018. godine, bio je kandidat za gradonačelnika i osvojio 1,12 odsto glasova.

Boško Obradović (Patriotski blok) - redni broj 8

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Republička izborna komisija proglasila je Boška Obradovića za kandidata za predsednika Srbije 13. marta 2022. godine, na osnovu 11.020 sakupljenih izjava birača. Obradovića je za predsednika podržala koalicija Patriotski blok, koju čine stranke Srpski pokret Dveri i deo Pokreta obnove kraljevine Srbije.

Nakon kandidature je rekao „da ispunjava kriterijume građana Srbije, jer nijednom nije bio na vlasti i iza njega nema afera". Dodao je da se zalaže za porodične i tradicionalne vrednosti.

- Boriću se da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, za Republiku Srpsku, Srbe u Crnoj Gori i sve Srbe u regionu - dodao je on.

Rođen je 1976. godine kod Čačka, diplomirao je srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Potom je šest godina radio kao bibliotekar za kulturno-prosvetnu delatnost i odnose sa javnošću biblioteke u Čačku, odakle odlazi na mesto menadžera Srpskog sabora Dveri. Urednik je i u izdavačkoj kući Katena mundi.

Potom je 1999. godine na Savindan osnovao udruženje građana Srpski pokret Dveri čiji se stavovi zasnivaju na srpskom nacionalizmu, evroskepticizmu i antiglobalizmu. Bio je i urednik internet i TV produkcije Dveri srpske.

Obradović je 2011. godine bio kandidat za poslanika na republičkim izborima na listi Dveri, kao i nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku. Četiri godine kasnije postaje predsednik Dveri.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine bio je nosilac liste Dveri, kada su osvojili 128.000 glasova, ali nisu prešli cenzus. Dve godine potom, Dveri su sa Demokratskom strankom Srbije osvojile 4,99 odsto glasova na novim vanrednim parlamentarnim izborima. Koalicija je zvanično bila ispod cenzusa.

Kako se sprovodi žreb za predsedničke izbore 

U Zakonu o izboru predsednika stoji da se redni broj kandidata na listiću određuje žrebom koji obavlja Republička izborna komisija, a u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.

Žreb se sprovodi tako što se iz jednog bubnja izvlači kugla u kojoj je list sa upisanim imenom i prezimenom kandidata za predsednika Republike, a iz drugog kruga se izvlači kugla u kojoj je list sa upisanim rednim brojem koji će taj kandidat imati na listi kandidata.

Ovaj proces je javan i prenosi ga TV program Javne medijske ustanove RTS, a samom žrebu prisustvuje i po jedan predstavnik svakog predlagača kandidata.

(Telegraf.rs)