Gujon o pogromu na KiM za Telegraf.rs: Gledao sam te strašne snimke u Francuskoj i bio užasnut

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je za Telegraf.rs, povodom 18 godina od pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. godine, da je tada bio u Francuskoj i gledao, kako kaže, te strašne snimke na televiziji i bio užasnut.

- Bilo mi je krivo što smo mi, kao Evropljani, dozvolili da se tako nešto dogodi u centru Evrope početkom 21. veka. To je ujedno i pogrom protiv Evrope. Crkve i manastiri koji su napadnuti i srušeni su delić evropske civilizacije koji je nestao zauvek. Bio sam student, želeo sam nešto da učinim, jer sam bio vezan za Srbe i Srbiju zbog oca i dede koji su pričali o francusko-srpskom prijateljstvu - rekao je Gujon.

Preporučujemo

On je dodao da je tada sa bratom počeo da prikuplja novac, školski pribor i igračke i krenuo na KiM.

- I tako je sve počelo. Srbi, koje smo upoznali na КiM, najpre nisu mogli da veruju, da smo mi Francuzi prešli 2000 kilometara da bismo došli. Pričali su o scenama nasilja koje su preživeli i videlo se da se plaše da se pogrom opet ne dogodi - priča Gujon.

Francuski humanitarac već godinama šalje Srbima na Kosovu humanitarnu pomoć posredstvom organizacije "Solidarnost za Kosovo", koju je lično osnovao, a iako su mu prištinske vlasti pre nekoliko godina zabranile ulazak na KiM, nastavlja to da čini.

- Ta zabrana je još na snazi i nikako nije opravdana. Obrazloženje je samo da se nalazim na spisku osoba kojima je zabranjen dolazak na КiM. Očigledno da humanitarna pomoć koju pružamo, kao i glas koji se čuje dalje od Srbije, na francuskom i engleskom jeziku, smeta kreatorima srpske patnje u pokrajini - rekao je Gujon.

Kako kaže, nedostaju mu ljudi s КiM, kumovi, prijatelji, i manastir Visoki Dečani u kome je kršten.

Foto: Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu/Arno Gujon

- Imam odličan tim ljudi i organizacija radi besprekorno. Finansirali smo projekte u vrednosti više od šest miliona evra, organizovali 45 konvoja humanitarne pomoći, u kojima smo delili hranu, novu obuću i odeću. Izgradili smo desetak farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća po enklavama - rekao je Gujon.

On je dodao da svake godine finansiraju samoodržive projekte, dele stoku i plastenike, kako bi, kaže, ljudi živeli od svog rada, a ne od pomoći.

- „Solidarnost za Кosovo“ godišnje izdvaja više od 100.000 evra za renoviranje škola na КiM - istakao je Gujon i dodao da su do sada renovirane 44 škole širom Kosova i Metohije.

Gujon napominje da njegova organizacija takođe izveštava o situaciji na KiM, organizuje posete za novinare i parlamentarce, izdaje knjige, stripove, časopise i dokumentarce, da bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope.

Prošle godine je, kaže, bilo 50 odsto više napada na Srbe i njihovu imovinu nego prethodnih godina.

- Кada sam prvi put došao na КiM, ljudi su mislili da će kroz 10 godina da bude bolja situacija. Danas, 18 godina kasnije, ljudi gube nadu. Ipak verujem da će biti bolje jer Srbija jača iz godine u godinu, međunarodne okolnosti se menjaju, a Srbi s КiM opstaju uprkos svemu - uveren je Gujon.

Foto: Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu/Arno Gujon

Na pitanje koliko proteranih Srba sa KiM ima želju da se vrati i kakvi su uslovi za to, Gujon ističe da kršenje osnovnih ljudskih prava, pravo na imovinu, odnosno nemogućnost da se ponovo dođe u posed svoje imovine, koči proces povratka na Кosovo i Metohiju.

- Strah, nedostatak bezbednosti i slobode kretanja, kao i nefunkcionisanje zakonodavnih mehanizama, stvaraju političku klimu koja ne pogoduje povratku. S КiM je proterano više od 250.000 ljudi, a od toga mali broj njih se vratio na svoja ognjišta - naveo je Gujon.

(Telegraf.rs)