Žiofre: Cenimo stav Srbije o Ukrajini, treba da se uskladi sa EU

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, kao i da EU ceni podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu.

On je za RTS rekao da Unija ceni i činjenicu da je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, u kojoj se Rusija oštro osuđuje zbog rata koji vodi u Ukrajini.

Preporučujemo

"Cenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav. Takođe, cenimo i to što se Srbija priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini i što poštuje veliki broj deklaracija koje je EU donela na temu sukoba", rekao je Žiofre.

On naglašava strateški cilj Srbije da postane članica EU, te navodi da se, kao od svake zemlje kandidata, i od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

"Nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU", naveo je Žiofre.

Dodao je da je cilj pojačavanja snaga EUFOR-a u BiH još prvog dana rata - da se obezbedi bezbednost i sigurnost, kao mera predostrožnosti.

"Mislimo da je veoma važno da se sačuva mir i stabilnost u ovom delu sveta i ne vidimo zašto građani Balkana treba da plaćaju cenu ruske agresije i zato je važno da svi budu bezbedni i uvereni da će se sačuvati mir i stabilnost", ističe Žiofre.

Kada je reč o novim zahtevima za kandidaturu, koji su stigli usled zaoštravanja situacije u Ukrajini, kao i o perspektivi Srbije, Žiofre je rekao da se stav Unije o Zapadnom Balkanu nije promenio.

"Verujemo da je Zapadni Balkan deo evropske porodice, uključujući i Srbiju, i želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, i moramo da pojačamo napore kako bismo radili na reformama koje će Srbiju dovesti unutar evropske porodice, gde treba da bude", naglasio je Žiofre.

On je rekao da se, usled napada Rusije na Ukrajinu, suočavamo sa humanitarnom krizom i da je "odgovor EU na tu krizu jasan".

Istakao je da je od Drugog svetskog rata ovo najveća izbeglička kriza u Evropi, te da je više od dva miliona izbeglica u susednim zemljama i da će ih biti sve više jer se borbe nastavljaju.

Šef Delegacije EU u Srbiji ukazao je da je EU odreagovala odlučno i ujedinjeno, da je usvojen set sankcija, za koji kaže da je najveći paket sankcija u istoriji EU.

"Sankcije su usmerene na pojedince koji su odgovorni za ovu agresiju, na rusku privredu kako bi se sprečilo da se agresija nastavi", naveo je Žiofre i dodao da su meta ruskog napada u Ukrajini i "infrastruktura, škole, bolnice, zdravstvene ustanove".

Pored sankcija Rusiji, usvojene su, kaže, i mere za ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, a odgovoreno je i na zahtev Kijeva za vojnu pomoć.

"Odlučili smo da ćemo obezbediti 500 miliona evra za vojnu pomoć, 50 miliona za neubojita oružja i 450 miliona za kupovinu oružja, kako bi Ukrajinci mogli da se brane. EU nikad ranije nije učinila nešto tako", rekao je Žiofre.

Napominje da su usvojene i određene sankcije u energetskom sistemu, tj. da je zabranjen transfer određenih tehnologija u ruske rafinerije, ali je problem zavisnost Evrope od ruskog gasa.

"U EU dolazi 40 odsto gasa iz Rusije i postoje razlike među državama, u zavisnosti od toga koliko pojedine zemlje članice zavise od gasa i drugih energenata iz Rusije. Ali, postoji jasno jedinstvo u EU kada je reč o potrebi da se okonča ova zavisnost", naglasio je Žiofre.

(Telegraf.rs)