Vučiću niko od kandidata iz 2017.godine ne izlazi na crtu - "mnogo ambicije, malo kondicije"

Aktuelnom predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću gotovo nijedan od protivkandidata iz 2017.godine neće ponovo izaći na crtu 3.aprila ove godine, za kada su raspisani predsednički izbori.

Pojedini političari poput Saše Jankovića ili Luke Maksimovića Belog su se povukli iz politike, a ima i lidera stranaka koji su se tada kandidovali, kao što su Vuk Jeremić i Saša Radulović, a sada podržavaju neke druge kandidate - Zdravka Ponoša, odnosno Branku Stamenković.

Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje za Telegraf.rs da postoji fenomen ”nedonošljive lakoće odustajanja” kada je reč o mnogim kanididatima koji su nastupili na prethodnim, a nema ih na ovim predsedničkim iѕborima.

- Pre svega, reč je odustajanju koja je posledica saznanja da nemaju šta da traže u izbornoj trci, a lično, ti lideri nemaju snažnu ličnu identifikaciju sa politikom kao pozivom - rekao je Stanković.

Prema njegovoj oceni, za Belog je to očekivano budući da je, kaže, bio medijska parodija i svakako kao medijska provokacija je bio osuđen na privremeno ”gostovanje” na političkoj sceni.

- Sašu Jankovića treba shvatiti u kontekstu izreke ”mnogo ambicije malo kondicije”. Janković nije uspeo da formira stabilnu stranku, izgubio je podršku birača, tako da je logično što ga više nema- primetio je Stanković.

Na predsedničkim izborima 2017.godine kandidovali su se i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, predsednik Dosta je bilo Saša Radulović, kao i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.

Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je reč o političkim autsajderima, tačnije političarima skromnih dometa, bez mogućnosti da napreduju i logično su, kaže, ili na ivici političke propasti ili su delić neke šire političke priče.

Na pitanje po čemu se predstojeći predsednički izbori razlikuju od onih koji su održani pre pet godina, Stanković ističe da sada nema opozicionog kandidata koji bi mogao da povuče većinski deo kritički nastrojene javnosti i nezadovoljnih građana.

"Danas se od Ponoša pravi Janković"

- Prošli put simbol opozicije bio je Saša Janković, s tim što je bio istinski nacionalan kandidat nije mogao više od 600 hiljada glasova - rekao je on.

Kako primećuje, danas se od Ponoša pravi ”Janković”, ali to je sve na brzinu, bez plana i programa, ozbiljne medijske poruke i značajnijih organizaciono kadrovskih resursa, tako da Ponoš malo verovatno može da osvoji kao Janković, iako je objektivno, verovatno više građana zasićeno i nezadovoljno politikom vlasti.

Stanković je komentarisao i dosadašnje poruke predsedničkih kandidata, te smatra da osim Vučića nema političara koji je učinio svoje slogane poznatim široj javnosti.

- Кreativnost u domenu komunikacije sa biračkim telom je izostala. Desnica, posebno Miloš Jovanović, deluje vitalnije u odnosu na evroreformski blok, koji pomalo naivno misli da će nezadovoljni automatski glasati za njih jer je njihova retorika protiv vlasti najžešća i najprovokativnija - rekao je sagovornik Telegrafa.rs.

On dodaje da se neretko dešava da u nedostaku kredibilnog protivkandidata vlasti, nezadovoljni ostanu politički pasivni.

Stanković je saglasan i sa drugim analitičarima koji su u javnosti ukazivali da će ukrajinska kriza uticati na kampanju koja je u toku.

- U Srbiji je na ukrajinsku krizu i rat reagovala vlast, umereno i izbalansirano, desnica očekivano proruski, dok je ambiciozna prodemokratska opozicija neodređena i konfuzna. Desničari mogu eventualno da pridobije desno prijentisane birače SNS-a, ali ne u nekom velikom broju da poremete primat SNS u biračkom telu - rekao je Stanković.

Drugi krug je teorijska, ali ne i praktična mogućnost

Stanković je podovom eventualnog drugog kruga rekao da to jeste teorijska, ali ne i praktična mogućnost, navodeći da se po "trudu i entuzijazmu" glavnog opozicionog kandidata stiče utisak da je on ”kandidat koji treba da izgubi, ali i da pobedi”.

- Do sada niste videli nijedan veći njegov skup, upečatljivu medijsku poruku, nešto specifično njegovo i orginalno u obraćanju javnosti - rekao je Stanković i dodao da se Ponoš kreće u granicama kritičkog diskursa koji, kaže, dominira opozicionim medijima koji ocrtava sadašnju Srbiju po principu negativne teodicije, tačnije ”Srbija je najgori od svih mogućih svetova”.

Kako je naveo, taj pristup se ”hrani” iluzijom da oštra antivladina retorika implicira opredeljivanje za nazovi najutentičnijeg opozicionara.

- To je optička varka koja stvara političko ”slepilo”. Neće biti protesnog glasanja ni referendumske atmosfere, glasaće se po kandidatima i po ljihovim programima, rezultatima u radu i mogućnosti da idu u susret kako očekivanjima građana, tako i rešvanju ključnih životnih i društvenih problema - zaključio je Stanković.

Inače, na izborima 2017.godine sadašnji predsednik Srbije je kao kandidat Srpske napredne stranke pobedio osvojivši 55,08 odsto glasova birača, odnosno za njega je glasalo 2.012.788 građana. Izlaznost je bila 54,34 odsto ili 3.655.365 birača.

Kandidat grupe građana „Za Srbiju bez straha“ Saša Janković 2017. godine osvojio je 16,36 odsto glasova. Janković se godinu dana kasnije povukao sa mesta predsednika Pokreta slobodnih građana, a time iz iz aktivnog političkog života.

Ljubiša Preletačević Beli odnosno Luka Maksimović kao kandidat grupe građana „Beli samo jako“ na prošlim predsedničkim izborima osvojio je 9,43 odsto glasova birača.

Na četvrtom mestu po broju glasova našao se Vuk Jeremić kao kandidat grupe građana „Moramo bolje“ sa 5,66 odsto glasova.

Predsednik SRS Vojislav Šešelj neće se kandidovati ove godine i dao je podršku Aleksandru Vučiću. Od kandidata iz 2017. godine za sada je učešće jedino najavio lider Dveri Boško Obradović koji je pre pet godina osvojio 2,29 odsto glasova.

(Telegraf.rs)