Da li bi novonastala situacija sa Ukrajinom mogla da ubrza proces evrointegracija Zapadnog Balkana?

Vest da je predsednik Francuske Emanuel Makron, u subotu, 5. marta 2022. godine u telefonskom razgovoru sa Aleksandrom Vučićem preneo predsedniku Srbije da, bez obzira na geopolitičke promene u Evropi i svetu, Srbija nedvosmisleno ostaje ključni prioritet i prva zemlja za ulazak u Evropsku uniju, pozitivno je pozdravljena u domaćim medijima.

Kako je preneo predsednik Srbije, Makron je rekao da ni Ukrajina, niti bilo koja druga država neće pre Srbije biti u EU, te da je Srbija, kao ključna zemlja zapadnog Balkana i država koja je najviše odmakla u pregovorima, zaslužila da dobije ubrzanje evropskih integracija.

Preporučujemo

Iz Jelisejske palate saopšteno je da je predsednik Makron pozdravio blisku saradnju Francuske i Srbije i istakao jasnoću francuskog stava u međunarodnim instancama o ratu u Ukrajini i neophodnosti poštovanja suvereniteta država, te da da rat u Ukrajini treba da bude prilika za evropsko približavanje.

Da bi novonastala situacija sa Ukrajinom mogla da ubrza proces evrointegracija Zapadnog Balkana, i da bi u tom slučaju u prvom planu bili Srbija i Crna Gora, zemlje koje su već daleko napredovale u tom procesu, slaže se i analitičar Zoran Milivojević. On je, međutim, uveren da EU neće doneti političku odluku u smislu da će se ulazak Srbije u Evropsku uniju dogoditi pre rešenja kosovskog pitanja. 

- U tom smislu nema ničeg novog. Ali da razmatraju da taj proces malo ubrzaju, to je verovatno i to ćemo da vidimo - kaže za Telegraf.rs Milivojević.

Analitičar smatra da bi to geopolitički bilo veoma značajno i za Evropu i za njen budući razvoj, pošto se očekuje da će posle ukrajinske krize doći do određenih podela u Evropi.

- Unija sada ima šansu da popravi ono što do sada nije učinila vezano za Zapadni Balkan i da procesom evrointegracija ovaj region zaista privuče sebi. To je prva stvar. A druga stvar u vezi sa ukrajinskom krizom, što su se pojavili ovi zahtevi za ulazak u Evropsku uniju od strane Ukrajine, Gruzije i Moldavije. Nije realno očekivati da će EU da donese političku odluku vezano za njihovo pristupanje iz prostog razloga što je neophodno da se ipak tamo obave i neki procesi. Ta društva su još nepodobna za prijem u EU i moraju da se obave i reforme i drugi kriterijumi - ocenjuje Milivojević i dodaje da u tom smislu u narednom periodu, Zapadni Balkan ima prioritet.

Imajući u vidu da Srbija ima centralnu poziciju i da od nje praktično zavisi razvoj prema Zapadnom Balkanu, Mlivojević smatra da je sasvim sigurno, ako  Evropska unija odluči da vrati politiku proširenja, obuhvati ovaj prostor i da na taj način da se saniraju posledice ukrajinske krize na najbolji način u  Evropi. 

- Onda bi EU ovaj prostor trebala da uzme u prioritet i učini odlučujuće korake za prijem ovih država u EU. Gde je naravno ponavljam, aspolutni prioritet imaju Srbija i Crna gora koje su napredovale u tom procesu - zaključuje Milivojević.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatra da je krajnje vreme da se ovakvi pozitivni signali pretvore u konkretna dela.

- Iako je sva pažnja usmerena na rat u Ukrajini, potrebno je uzeti u obzir i zapadni Balkan, koji se već dve decenije kotrlja prema Briselu. U tom smislu, postoje signali, kao što je i ova Makronova poruka, da bi konačno moglo da dođe do ubrzanja evropskih integracija čitavog regiona, a naročito Srbije, koja je odmakla u pregovorima sa EU i koja je centralna zemlja na zapadnom Balkanu. Nadam se da će se, bar ovaj put, preći sa reči na dela, jer nam motivacione poruke odavno nisu potrebne - rekla je za Telegraf Grubješić.

(Telegraf.rs)