Koliko je izvesno izglasavanje rezolucije da se ukloni Rusija iz Saveta bezbednosti UN?

Američki senator Kevin Kramer, član Senatskog komiteta za oružane snage, pridružio se senatorki Marši Blekburn i zastupnici Klaudiji Teni u predstavljanju zajedničke rezolucije kojom se poziva Bajdenova administracija da ukloni Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ovakva rezolucija podstiče Bajdenovu administraciju da preduzme sve neophodne korake da ukloni Rusku Federaciju sa mesta stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN). Ukidanje statusa Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti eliminiše moć veta Moskve na rezolucije Saveta bezbednosti. Američki senatori su mišljenja da "omogućavanje Rusiji da zadrži svoj stalni položaj uprkos njenoj zloupotrebi međunarodnog prava ugrožava sam kredibilitet Saveta bezbednosti i podriva osnovne vrednosti mira i bezbednosti na kojima su izgrađene UN".

Preporučujemo

Pri tom, tvrde, da je moguće da sedište SSSR-a nikada nije pravilno preneto na Rusku Federaciju, jer nije postojao formalni proces kao što je izmena Povelje UN nakon pada Sovjetskog Saveza. Moskvi je dodeljeno mesto u Savetu bezbednosti na osnovu pravne kancelarije UN, a Generalna skupština nikada nije preduzela nikakve radnje da to zvanično odobri.

- Krajnje je vreme da se Rusija ukloni iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ako ni zbog čega drugog nego zbog neopravdane i nasilne invazije na Ukrajinu. Zločinstvo i agresija Vladimira Putina treba da imaju posledice na svakom nivou - stav je senatora Krejmer.

- Ruska vlada aktivno ubija nevine ukrajinske civile, čini ratne zločine i ničim izazvana napada suverenu teritoriju. Istovremeno, Moskva donosi odluke u Ujedinjenim nacijama kroz svoju ulogu stalne članice Saveta bezbednosti. Rusija mora biti prognana iz međunarodne zajednice - pridružuje se senator Blekburn stavu da Ruska Federacija predstavlja direktnu pretnju globalnoj bezbednosti i suverenitetu međunarodnih partnera.

Senatorima Krameru i Blekburnu pridružili su se senatori Čak Grasli, Sindi Hajd-Smit , Rik Skot , Džoni Ernst , Rodžer Viker, Thom Tillis  i Steve Daines.

Diplomata Živadin Jovanović / Foto: Marko Todorović

No, da li je uopšte moguće da se, po želji ovih senatora, isključi jedna od pet stalnih članica SB UN iz ove organizacije? Bivši ministar spoljnih poslova SRJ i diplomata Živadin Jovanović za Telegraf.rs kategorično tvrdi da institucija "isključenja" iz UN uopšte ne postoji kao takva, kao i da je takav čin neizvodljiv.

- Meni nije poznato da po povelji UN postoji institucija isključenja članica Ujedinjenih nacija iz članstva. I Savezna republika Jugoslavija u vreme sankcija tokom poslednje dekade prošloga veka, nije bila isključena iz UN, već je bila suspendovana, odnosno njeno učešće u radu Generalne skupštine. Za sve to vreme bila je tzv. "prazna stolica" u Generalnoj skupštini, ali Jugoslavija je i dalje bila članica svetske organizacije.

Sa druge strane, podseća Jovanović, moramo da uzemo u obzir kako je došlo do formiranja UN 1945. godine od strane pobednica u Drugom svetskom ratu nad fašizmom i nacizmom.

- U toj borbi za pobedu nad najvećim zlom koje je čovečanstvo poznavalo, Rusija je kao pojedinačna zelja dala najveći doprinost i najveće ljudske žrtve. Svi znamo da su ruske trupe učestvovale u oslobođenju velikog dela evropskog kontinenta. Postavlja se pitanje da li je moguće da svetska organizacija postoji, a da u njenom radu ne učestvuje zemlja i nacija koja je dala najveći doprinost njenom formiranju. Mislim da bi takvi pokušaji značili dovođenje u pitanje postojanja  samih UN - pita se Jovanović.

Diplomata smatra da su sve spekulacije u tom pravcu aposlutno neosnovane i da nisu prikladne za ovo vreme.

- Danas je najbitnije da se tekući sukob reši mirnim putem i da UN rade u skladu sa Poveljom bez razmišljanja o tome da li je u njoj mesto zemlji koja je za nju dala najveći doprinost. Mogu li UN da postoje bez temelja koje je Rusija zajedno sa drugim saveznicima postavila? Rusija je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti koji je najvažniji organ UN. Kako može da se isključi stalna članica SB kad za to ne postoji pravni osnov u Povelji UN, ne postoji instrument isključivanje stalne članice SB ili iz UN. Rusija je postala stalna članica SB činom osnivanja svetske organizacije, niko nije glasao za nju, pa da sad od njegove volje sada zavisi da li će ona da ostane ili ne - objašnava Jovanović.

Aleksandar Rastović, istoričar / Foto: Privatna arhiva

Na pitanje šta misli o pritisku senatora na Bajdenovu administraciju da se to ipak učini, Jovanović kaže da je to ravno rušenju čitavog sistema Ujedinjenih nacija i sistema međunarodnih odnosa koji je uspostavljen na tekovinama Drugog svetskog rata.

- Pokušaj isključivanja Rusije iz  UN ravan je pokušaju uništavanju samih Ujedinjenih nacija. Pokušaj da se Rusiji onemogući da vrši svoje dužnosti u okviru SB UN, ravne su pokušaju uništavanja svetske organizacije. Ja ne verujem da savremena civilizacija to želi niti verujem da bi to služilo bilo čemu - izričit je Živadin Jovanović.

Sa njime se slaže i istoričar Aleksandar Rastović koji takođe podseća da je Rusija bila jedan od osnivača UN 1945.

- Zaista je apsurd da jednu zemlju koja je bila osnivač jedne takve međunarodne organizacije isključujete iz nje. Zemlju koja je po svojoj veličini i snazi među prvih pet zemalja sveta. Dosadašnje suspenzije iz UN su bile u potpuno drugom kontekstu, jer ovde se iznad svega radi o  jednoj od najmoćnijih država sveta i zemalji koja je međunarodno pravni naslednik SSSR-a, koji je osnivača UN. To vodi kraju istorije kakvu su analitičari pre 20 - 30 godina predviđali, jer se time ruši celokupan sistem međunarodnih odnosa i međunarodnih ugovora. To praktično znači da otvarate "pandorinu kutiju", koja ako se otvori, onda je sve moguće da se dogodi u svetu jer bi se time, sve ono što je važilo do pre neki dan do trenutka specijalne operacije Rusije u području Donbasa, praktično srušilo.

Time se, ističe, stvaraju mogućnosti da, praktično, velike sile rade bilo šta što žele i to onda više nema nikakvog smisla.

- Bojim se da time ulazimo u jednu vrlo rizičnu fazu i najkomplikovaniju fazu istorije od završetka Drugog svetskog rata - zaključuje Rastović za Telegraf.

(Telegraf.rs)