Grubješić o zahtevu Prištine za prijem u NATO: Ideja podstaknuta spolja, Srbija da se čvrsto drži svog stava

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Zahtev Prištine za prijem u NATO podstaknut je spolja, a Srbija ne može mnogo toga da učini po tom pitanju osim da se čvrsto drži svog stava, izjavila je danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Preporučujemo

Ona je za RTS rekla da, iako prema dosadašnjoj proceduri ne bi bilo moguće da Priština bude primljena u članstvo Alijanse, novonastala situacija menja sliku sveta i ne treba da nas iznenadi ako do toga dođe.

- Ako bi se držali pravila i procedura koje ima NATO, prijem Kosova u Alijansu ne bi bio moguć, jer nije priznato kao država. Ni četiri članice NATO nisu priznale nezavisnost Kosova. Te zemlje jesu pod velikim pritiskom, ali pod najvećim pritiskom je Srbija da prizna nezavisnost Kosova - rekla je Grubješić.

Međutim, ističe, mnogo je izglednije da Priština bude primljena u NATO nego u UN, jer tamo nema nikoga ko bi stavio veto kao što to mogu Rusija i Kina u UN, a uticaj SAD u NATO-u je veoma snažan.

- Zahtev Prištine je podstaknut spolja što se vidi po kosovskim lobistima u Američkom kongresu i to ne treba da nas iznenađuje. Mi ne možemo da učinimo mnogo toga osim da se čvrsto držimo svog stava i da razgovaramo sa predstavnicima te četiri zemlje. Ne treba zaboraviti da bez sporazuma sa Beogradom, Priština nema međunarodnu izvesnost - smatra Grubješić.

Ona podseća da Vašingtonska povelja iz 1949. o osnivanju NATO-a ne precizira obavezu da zemlja kandidat mora imati članstvo u UN, ali se u međunarodnom pravu podrazumeva da se termin država odnosi samo na one sa stolicom u UN.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Na žalost, sve te striktne procedure mogu da se relaksiraju u ovakvoj krizi. To već vidimo na primeru Ukrajine, koja je podnela zahtev za članstvo u EU. Ne mogu da tvrdim da će se to i desiti, ali da se pravi nova geopolitička realnost, to je sigurno. Geoekonomski se dešava energetski ''razvod'' nakon 60 godina ''braka'' između Evrope i Rusije i to su sve okolnosti koje mogu da iskoriste neki akteri za svoje ciljeve - rekla je Grubješić i dodaje da prvi put u istoriji Brisel naoružava državu nečlanicu tako što daje Ukrajini 450 miliona evra za oružje.

Ona ističe da je teško je reći kako će se kriza u Ukrajini razrešiti, ali da će za to biti potreban dogovor velikih sila.

- Očekujem pre svega da se Rusija i SAD dogovore oko Ukrajine i to je jedini način da se otkloni nuklerana pretnja pogubna za ceo svet - zaljučila je Grubješić.

(Telegraf.rs)