Pregovori Ukrajine i Rusije mogli bi biti nalik onima koje je Srbija vodila 1999: Čeka li svet novi Rambuje?

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ponudio je da Budimpešta bude mesto mirovnih razgovora između Rusije i Ukrajine tako da bi se o daljim koracima i mogućem prekidu specijalne operacije pregovaralo na neutralnoj teritoriji.

Rekao je da se konsultovao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom i Andrejem Jermakom, šefom kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, kako bi im ponudio Budimpeštu kao bezbedno mesto za pregovore, prenela je agencija MTI.

Preporučujemo

Sijarto je otkrio da ni Rusija ni Ukrajina nisu odbacile tu mogućnost, za razliku od ranijeg predloga da se pregovori održe u Varšavi i Minsku, koji su obe sukobljene strane odbile.

Poznavaocima političkih prilika i onima koji pamte događaje iz skorije istorije ovaj scenario je poznat - nalik na onaj kada su pre 23 godine, u Rambujeu, na neutralnoj tertoriji, na mirovnoj konferenciji vođeni pregovori o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji.

Ono što bi sada bilo drugačije je najpre format, jer je u Rambujeu bilo više učesnika, od sukobljenih strana do stranih posrednika - predstavnici Vlade Srbije i kosovski Albanci, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Ono čemu se sada ceo svet nada jeste da će ishod biti drugačiji, jer se u slučaju Rambujea, posle 17 dana zasedanja pregovori završili neuspehom, što je dalje povelo u NATO agresiju na našu zemlju.

Srpsku delegaciju predvodio je tada potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, a u njoj su, pored ostalih, bili Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Vojislav Živković, Guljbehar Šabović, dok su albansku delegaciju činili su Hašim Tači, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Ibrahim Rugova i drugi.

Foto: Profimedia/AFP

Svečanom otvaranju su prisustvovali i kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk, a zvanično je otvorio francuski predsednik Žak Širak.

Krah konferencije označio je i kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem što je malo više od mesec dana kasnije dovelo do bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

Posle 17 dana i samo jednog zajedničkog susreta dve delegacije, kosovski Albanci su, uprkos snažnom otporu predstavnika "Oslobodilačke vojske Kosova", načelno prihvatili sporazum.

Delegacija Vlade Srbije je isto tako načelno prihvatila predlog, ali uz uslov da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO-a i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN-a.

Na osnovu zahteva Kontakt grupe pregovori su nastavljeni 15. marta 1999. u Parizu. I ta runda pregovora okončana je neuspehom.

Nije uspeo ni treći pokušaj, 22. marta 1999. godine, a dva dana kasnije, 24. marta, NATO je započeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Agresija je okončana 9. juna, kada je u Kumanovu (Makedonija) potpisan Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između VJ i Ujedinjenih nacija o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i ulasku međunarodnih mirovnih trupa na Kosovo.

Ovakav skup, tvrde analitičari, zakazuje se kada već postoji pripremljeno rešenje, makar u nekom delu, kao i svest šta se želi postići. Da li će za pregovaračkim stolom postići dogovor, za sada je na sukobljenim stranama.

Nakon što je iz Kremlja saopšteno da je Vladimir Putin naredio obustavu, pa ponovo pokrenuo vojnu operaciju u Ukrajini nakon što "Kijev nije prihvatio pregovore", iz Ukrajine stiže poruka da nije istina da neće da sednu za isti sto sa Rusijom.

Kako navode iz Predsedništva, Ukrajina nije odbila pregovore sa Moskvom.

Mihail Podoljak, savetnik u Predsedništvu saopštio je da je Ukrajina spremna da pregovara o prekidu vatre, ali da neće prihvatiti ultimatume.

U saopštenju se navodi da bi se ovo smatralo "pokušajem sloma Ukrajine i primoravanjem da prihvati kategorički neprihvatljive uslove".

Podsetimo, trećeg dana specijalnih operacija Rusije u Ukrajini u glavnom gradu Kijevu čule su se brojne eksplozije i pucnji. Građani su i prethodnu noć proveli u skloništima.

Ruska vojska saopštila je da je uspostavila potpunu kontrolu nad Melitopoljom, gradom na jugu Ukrajine.

Čitav zapad osudio je rusku akciju, a nakon EU i Velike Britanije i SAD su najavile da će uvesti sankcije direktno predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, i ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu.

(Telegraf.rs)