Srbija između podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine i odluke da ne uvodi sankcije Rusiji: Šta dalje?

Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, ali poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sednice Saveta za Nacionalnu bezbednost.

- U skladu sa svojom politikom i poštovanjem međunarodnog prava Srbija pruža podršku integritetu i poštovanju granica Ukrajine. Mi ćemo se prilikom razmatranja potrebe da se donesu sankcije voditi svojim nacionalnim interesima. To uključuje i Rusku Federaciju. Smatramo da nam nije vitalan interes da uvedemo sankcije - naglasio je on i istakao da je Srbija bila suočena sa brojnim pritiscima i da su odluke donete hladne glave.

Od početka specijalne operacije Rusije, ali i danima pre toga, ovo je bila goruća tema u Srbiji - kakav će država stav zauzeti. Sada kada je dalje delovanje poznato, ostaje otvoreno pitanje - šta dalje?

Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da smo uspali da sačuvamo stara prijateljstva i da sa druge strane nastavimo evropski put i da to pokazuju saopštenja iz najznačajnijih ambasada - ruska ambasada kaže da razume stav Srbije bez obzira što je podvučeno u stavu da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a iz američke ambasade imamo stav da pozdravljaju poštovanje međunarodnog prava i principijalan stav Srbije da poštuje teritorijalan integritet Ukrajine.

- To govori da je ovaj stav potpuno na mestu i on proizilazi iz interesa Srbije i međunarodnog položaja države. Srbija od početka ukrajinske krize od 2014. stoji na poziciji međunarodnog prava i od tog trenutka poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, taj se stav nije promenio - naveo je Milivojević.

I geopolitički analitičar Milutin Ilić podseća da je Srbija neutralna država na Balkanu, koja ide ka Evropskoj uniji, ali vodi spoljnu politiku na četiri ugla.

Srbija tu prednost "neutralne politike" treba da iskoristi isključivo zasnovano na svojim interesima, da sagleda svoje opcije, ali i da akcentuje da je Rusija tradicionalni saveznik, koji podržava teritorijalni integritet i celovitost Srbije oko najranjivijeg i najboljnijeg pitanja i najveće prepreke za ulazak u EU, Kosova i Metohije.

Upitan koliko dugo Srbija može da odoleva pritiscima analitičar smatra da je najava da će se izvršiti pritisak na zemlje koje su u predpristupnom postupku Unije izuzetno veliki izazov za nas.

- Pažljivo treba analizirati svaki korak, pažljivo oceniti šta se dobija a šta se gubi, a pre svega dobiti jasne odgovore od EU na pitanje šta mi dobijamo time. Treba razgovarati sa svima podjednako i hladne glave i uraditi ono što je u najboljem interesu države Srbije i njenih strateških interesa - rekao nam je Ilić.

Reakcije EU i Ambasada SAD i Ruske Federacije

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poručio je da svi treba da shvate da je izbor Srbije da se ne pridruži evropskim sankcijama Rusiji, odlučujuća spoljnopolitička odluka za mnogo šire odnose između Unije i Srbije.

Putinov napad na Ukrajinu je prelomni trenutak i za Zapadni Balkan, napisao je Bilčik na Tviteru.

- Zato svi treba da shvate da je izbor Srbije da se ne pridruži sankcijama EU odlučujuća spoljnopolitička odluka za mnogo šire odnose između Evropske unije i Srbije - naveo je Bilčik.

S druge strane, ambasade SAD i Rusije u Beogradu, pozdravile su odluku Srbije.

Sjedinjene Države pozdravljaju ponovljen stav Srbije i @predsednikrs o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine koji je narušen ilegalnim i ničim izazvanim napadima Rusije.— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) February 25, 2022

- Sjedinjene Države pozdravljaju ponovljen stav Srbije o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine koji je narušen ilegalnim i ničim izazvanim napadima Rusije - saopštila je ambasada SAD na svom zvaničnom Tviter nalogu.

Čitajući zaključke Saveta za Nacionalnu bezbednost, predsednik Vučić je poručio da je Srbija uvek vodila odgovornu i principijelnu spoljnu politiku i skupo platila svoju privrženost principima i pravilima međunarodnog prava, uključujući tu i načelo teritorijalnog integriteta, jer je zbog nastojanja da sačuva svoj teritorijalni integritet na kraju 20. veka bila izložena ne samo restriktivnim merama već i agresiji 19 država NATO.

- Uprkos svemu tome, naša pozicija u međunarodnim odnosima uvek je bila i ostala pravno i politički besprekorna, odgovorna i principijelna. Srbiji se zbog njene doslednosti u poštovanju principa međunarodnog prava ne može uputiti bilo kakav prigovor - piše u jednom od 15 pasusa iz dokumenta.

Srbija nije član NATO, nema obavezu da sledi njihove geostrateške interese prema Rusiji

Srbija nije član NATO alijanse i nema obavezu da sledi njihove geostrateške interese u odnosu prema Rusiji već zadržava pravo da kaže šta su njeni nacionalni interesi, objašnjava Zoran Milivojević.

- Važno u vezi sa evrointegracijama je da proces usaglašavanja spoljne politike je proces koji ide sa procesom pristupanja. Poglavlje 31 nije otvoreno tako da po tom osnovu ne postoji obaveza. Srbija je u obavezi da usaglasi spoljnu politiku sa EU u momentu potpisivalja pristupnog ugovora, a to je na dugačkom štapu - naveo je bivši diplomata.

Kako je rekao za nas je važan stav principijalno vezan za međunarodno pravo zbog naših nacionalnih interesa posebno u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Komentarišući da je stav Srbije prenet pod oznakom hitno i u Rusiji i na Zapadu, Milivojević kaže da se ovakav stav očekivao upravo zbog međunarodnog položaja Srbije koja je vojno neutralna i politički nezavisna i zbog toga što imamo komunikaciju i sa jednom i drugom stranom.

- Mislim da je stav Srbije jasan i nesporan i za jednu i za drugu stranu, što odražavaju i reakcije - kaže Milivojević dodajući da je neophodno da svi budemo ujedinjeni zbog delikatne situacije jer se posledice te situacije mogu preliti i na nas.

- Ovi stavovi su u osnovi i držanvog i nacionalnog interesa, ali i u osnovi međunarodnog položaja koji Srbija ima i zato je neophodno da se držimo stava - istakao je.

Podsećamo, ruski predsednik Vladimir Putin pre dva dana je doneo odluku o pokretanju specijalne vojne operacije.

Drugog dana u Kijevu su se čule eksplozije, a ukrajinski zvaničnici tvrdili su da je tokom noći gađan grad, kao i da su u napadima stradala deca. Rusi s druge strane tvrde da ne gađaju gradove

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg zatražio je od Rusije da odmah obustavi vojnu akciju i poštuje ukrajinski teritorijalni integritet i suverenitet.

(Telegraf.rs)