Počinje kampanja za izbore 3.aprila: Bira se predsednik i trinaesti saziv skupštine

Parlamentarni izbori 3. aprila biće trinaesti od uspostavljanja višestranačkog sistema 1990. godine, a deveti od demokratskih promena 2000. godine. Istovremeno, povećaće skor na strani vanrednih u odnosu na redovne parlamentarne izbore u Srbiji, podseća Politika.

Za poslednje tri decenije samo tri skupštinska saziva su imala pun mandat, u periodima 1993–1997, 2008–2012. i 2016–2020. godine. Šesti skupštinski saziv, od 2003. do 2007. godine, u sivoj je zoni – samo nominalno je bio četvorogodišnji. U praksi, izbori su održani krajem decembra te godine i skupština je konstituisana u januaru sledeće, a raspuštena je u novembru 2006. zbog usvajanja novog Ustava Srbije. Izbori su održani u januaru 2007. godine i računaju se kao redovni. Vanredni izbori su održani 1992, 1993, 2000, 2003, 2008, 2014. i 2016. i – sada.

Preporučujemo

Parlamentarne izbore raspisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić takođe za 3. april redovne lokalne izbore za grad Beograd i više od 10 opština i gradova u kojima su se stekli uslovi za redovne ili vanredne lokalne izbore. Prve nedelje u aprilu biće održani i redovni predsednički izbori, ali njih će Dačić raspisati, zbog izbornih rokova, tek za dve nedelje. Na poslednjim predsedničkim izborima, 2. aprila 2017, Aleksandar Vučić je pobedio u prvom krugu osvojivši oko dva miliona, ili 55 odsto glasova.

Svi naši parlamentarni izbori

1990.

Prvi višestranački izbori u Srbiji, 9. decembra 1990. godine održani su (jedini put) po većinskom izbornom sistemu, a Srbija je bila podeljena na 250 izbornih jedinica. Za 250 poslaničkih mesta konkurisalo je 1.706 kandidata koje su predložile 44 stranke, koalicije i grupe građana. Broj upisanih birača bio je malo više od sedam miliona, a glasalo je oko 5,03 miliona (71,49 odsto) u prvom krugu, u kojem je izabrano 96 narodnih poslanika. Preostala 154 izabrana su u drugom krugu 23. decembra. Najviše mandata, 194, pripalo je socijalistima, potom SPO-u – 19, DZVM je osvojila osam, samostalnih kandidata je bilo takođe osam, DS je osvojio sedam mandata, SDA – tri... Još devet stranaka je „podelilo” ostale mandate. Zbog specifičnosti ovog izbornog modela, SPS je sa ukupno 46 odsto glasova dobio 77,6 odsto mandata. Vlada Dragutina Zelenovića izabrana je 15. januara 1991. godine.

1992.

Na izborima 20. decembra 1992. godine Srbija je podeljena na devet izbornih jedinica, a učestvovale su 104 izborne liste (ako se izborne liste računaju ponaosob po izbornim jedinicama, bilo ih je ukupno 194), sa ukupno 4.597 kandidata. Izbori su održani po proporcionalnom izbornom sistemu. U birački spisak bilo je upisano oko 6,8 miliona građana s pravom glasa, a izlaznost je bila 69,72 odsto (4,7 miliona birača) U parlament su ušli SPS sa 101 mandatom (1,4 miliona glasova), SRS – 73, DEPOS – 50, DZVM – devet, DS – šest, GG Željko Ražnatović – pet i još tri s preostalih šest mandata ukupno. Manjinska vlada, koju je vodio Nikola Šainović, izabrana je 10. februara 1993, uz podršku SRS-a.

Foto: Profimedia

1993.

Na izborima 19. decembra 1993. godine učestvovale su 84 izborne liste (216, ako se saberu sve ponaosob u devet izbornih jedinica), a na listama je bilo ukupno 5.098 kandidata. Broj upisanih birača bio je nešto više od sedam miliona, a na izborima je glasalo 4,3 miliona građana. Cenzus su prešli SPS (123 mandata, ili 1,6 miliona glasova), DEPOS – Ujedinjena opozicija (45), SRS (39), DS (29), DSS (sedam), DZVM (pet) i koalicija dve albanske partije s dva mandata. Formirana je prva vlada Mirka Marjanovića, 15. marta 1994. godine, a činili su je SPS i Nova demokratija, koja se odvojila od DEPOS-a.

1997.

Izbori 21. septembra 1997. godine održani su u 29 izbornih jedinica, a ukupno 344 izborne liste podnelo je 89 stranaka, koalicija i grupa građana, sa 2.524 kandidata. Broj upisanih birača je bio 7,2 miliona, a glasao je 4,1 milion građana. U parlament je ušlo osam izbornih lista. Najviše mandata osvojila je koalicija SPS–JUL–Nova demokratija – 110, zatim SRS – 82, pa SPO sa 45 mandata. Koalicija „Vojvodina” i SVM osvojili su po četiri mandata, SDA Sandžaka – tri, a po jedan albanska partija i koalicija tri manje stranke. Nezadovoljni izbornim uslovima, DS, DSS i GSS nisu učestvovali na ovim izborima. Druga vlada Mirka Marjanovića, u koju je ušao i SRS, izabrana je 24. marta 1998. godine.

Foto: Tanjug Arhivska fotografija Rade Prelic

2000.

Izbori su održani 23. decembra 2000. godine, posle pobede koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) na lokalnim i saveznim izborima u septembru i pada Slobodana Miloševića. Zakon je promenjen i od tada se glasa u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. U izbornoj utakmici učestvovalo je osam partija i koalicija sa ukupno 1.519 kandidata. Broj birača upisanih u birački spisak bio je 6,5 miliona, a ukupan broj birača koji su glasali 3,8 miliona (57,6 odsto). U parlament je ušao DOS sa 176 mandata (2,4 miliona glasova), SPS je osvojio 37, SRS 23, a Stranka srpskog jedinstva – Borislav Pelević 14 mandata. Bez mandata su ostali SPO i JUL. Vlada premijera Zorana Đinđića izabrana je 25. januara 2001. godine. Đinđić je ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine.

2003.

Na šestim parlamentarnim izborima, održanim 28. decembra 2003. godine, takmičilo se 19 lista sa ukupno 4.245 kandidata. Od ukupno 6,5 miliona upisanih birača, na izbore je izašlo njih 3,8 miliona (58,8 odsto). Mandate je osvojilo šest izbornih lista. Najviše glasova dobili su radikali – 1,06 miliona i osvojili 82 mandata. DSS je imao 53 mandata, DS – 37, G17 plus – 34, SPO–Nova Srbija – 22 i SPS – 22 mandata. Manjinsku vladu s Vojislavom Koštunicom na čelu formirali su DSS, G17 plus i koalicija SPO–NS, uz podršku SPS-a. Izglasana je u Narodnoj skupštini 3. marta 2004. godine.

2007.

Izbori za 21. januar 2007. raspisani su pošto je Crna Gora na referendumu 21. maja 2006. izglasala nezavisnost, čime je i Srbija postala samostalna država, a potom i donela novi Ustav, proglašen 8. novembra 2006. godine. U izbornoj trci učestvovalo je 20 izbornih lista sa ukupno 3.795 kandidata. Od 6,7 miliona upisanih birača, izašlo je malo više od četiri miliona (60,62 odsto). Cenzus su prošli SRS (81 mandat, oko 1,2 miliona glasova), DS sa 64, DSS–NS sa 47, G17 plus sa 19, socijalisti sa 16, LDP–GSS–SDU–LSV sa 15, SVM – tri, Koalicija „Lista za Sandžak” – dva, a Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca „preševske doline” i Romska partija po jednog poslanika u parlamentu. Novu vladu, izabranu 15. maja, vodili su DSS i DS, a Vojislav Koštunica je drugi put izabran za premijera Srbije.

2008.

Na parlamentarnim izborima održanim 11. maja 2008. godine učestvovale su 22 izborne liste. Pravo glasa imalo je 6,7 miliona građana, a glasao je 4,1 milion (61,35 odsto birača). Koalicija „Za evropsku Srbiju”, koju su predvodile DS i G17 plus, osvojila je 102 mandata (1,6 miliona glasova), a 78 mesta u parlamentu dobila je Srpska radikalna stranka. (Septembra 2008. iz poslaničke grupe SRS-a izdvojilo se devet poslanika, s Tomislavom Nikolićem na čelu, i formiralo novi klub „Napred, Srbijo”, iz koga nastaje Srpska napredna stranka.) Koalicija DSS–NS dobila je 30 mandata, SPS–JS–PUPS – 20, LDP – 13, a SVM – četiri. Ugljaninova lista dobila je dva mandata, a Koalicija Albanaca „preševske doline” – jedan. Koalicionu vladu formirale su liste DS i SPS, a premijer je bio Mirko Cvetković. Izglasana je 7. jula te godine.

Foto: Profimedia/PLAVEVSKI ALEKSANDAR / Sipa Press

2012.

Redovni parlamentarni izbori održani su 6. maja 2012. godine, a učestvovalo je 18 izbornih lista. Pravo glasa imalo je blizu 6,8 miliona građana, a na birališta je izašlo njih 3,9 miliona (57,8 odsto). Koalicija „Pokrenimo Srbiju”, okupljena oko SNS-a, osvojila je 73 mandata (940.000 glasova), a koalicija „Izbor za bolji život” okupljena oko DS-a – 67 mandata. SPS osvojio je 44, a DSS – 21 mandat. Koalicija oko LDP-a dobila je 19 mandata, URS – 16, SVM – pet, SDA – dva, a još tri manjinske stranke dobile su po jedan mandat. SRS prvi put od uvođenja višestranačja ostaje ispod cenzusa. Vladu formiraju SNS, SPS i URS, izglasana je 27. jula, a premijer postaje Ivica Dačić.

2014.

Vanredni izbori održani su 16. marta 2014. godine, sa ukupno 19 izbornih lista. Od 6,8 miliona upisanih birača, glasalo je blizu 3,6 miliona (izlaznost 53 odsto). Naprednjačka lista „Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo” osvojila je 158 mandata (1,7 miliona glasova), a koalicija okupljena oko SPS-a – 44 mandata. DS je dobio 19 mesta u parlamentu, SDS – 18, SVM – šest, SDA Sandžaka – tri i Partija za demokratsko delovanje – dva. Cenzus nisu prešli URS, DSS, LDP, SRS... Vladu su 27. aprila formirale koalicije oko SNS-a i SPS-a, a premijer je bio Aleksandar Vučić.

2016.

Novi vanredni izbori održani su dve godine kasnije, 24. aprila 2016, a kandidovalo se 20 izbornih lista. Glasalo je 3,8 miliona građana (56 odsto) od ukupno 6,7 miliona. U skupštinu je „prošlo” 12 izbornih lista. Najviše je opet osvojila lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”, koja je dobila 1,8 miliona glasova i 131 mandat, lista SPS–JS – 29, SRS – 22, Dosta je bilo – 16, koalicija oko DS-a – 16, Dveri–DSS – 13, SDS–LSV–LDP – 13, SVM – četiri, BDZ Sandžaka i SDA – po dva mandata, a Zeleni i Partija za demokratsko delovanje – po jedan. Vlada, izglasana 11. avgusta, opet je u istom koalicionom sastavu, a na njenom čelu je i dalje Aleksandar Vučić. Godine 2017. Vučić je izabran za predsednika Srbije, pa skupštinska većina 29. juna te godine izglasava Anu Brnabić za predsednicu Vlade Srbije.

2020.

Redovni izbori zakazani su za 26. april 2020, ali su usled vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona odloženi i održani 21. juna 2020. godine. U Jedinstveni birački spisak upisano je 6,6 miliona birača, a glasalo je 3,2 miliona ili 48,9 odsto njih. Mesec dana uoči raspisivanja izbora, izborni cenzus je spušten s pet na tri odsto. Deo opozicije odlučio je da bojkotuje ove izbore, ali se na zbirnoj izbornoj listi ipak našao čak 21 izborni takmac.

Foto: Tanjug/AP/Kemal Softić

Međutim, samo sedam izbornih lista je preskočilo smanjeni cenzus, od kojih su četiri – manjinske (za koje se u obračunu mandata koristi „prirodni prag”, a ne cenzus). Opet je najviše glasova osvojila lista SNS-a, pod nazivom „Aleksandar Vučić – Za našu decu” – blizu dva miliona glasova i 188 mandata. Lista SPS–JS dobila je 32, a „Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju” – 11 mesta u Narodnoj skupštini. SVM je osvojila devet mandata, SPP Muamera Zukorlića – četiri, SDA Sandžaka – tri, koliko i „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina”. Radikali su učestvovali na izborima, ali su opet izgubili mesta u parlamentu, kao i DSS, a takođe i DJB, koji je na ove izbore izašao pod nazivom Suverenisti, ali i lista LDP-a Čedomira Jovanovića. U parlament nije ušla ni lista „Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana”. Vlada je opet ostala u istom sastavu, plus Šapićev SPAS, sa Anom Brnabić na njenom čelu. Zakletvu su položili 28. oktobra 2020. godine.

(Telegraf.rs)