Srbija danas obeležava Dan državnosti

Srbija danas obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.

Povodom Dana državnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.

Preporučujemo

Centralna ceremonija u Orašcu

Centralna državna ceremonija održava se u Orašcu, u Marićevića jaruzi. Predsednica Vlade Srbije i izaslanica predsednika Republike Ana Brnabić prisustvovaće obeležavanju nacionalnog praznika u 11 časova.

Povodom praznika, sa Savskog platoa na Kalemegdanu juče u 16 sati izvršena je počasna artiljerijska paljba.

Dan državnosti se na osnovu Zakona o državnim i drugim praznicima obeležava neradno dva dana, 15. i 16. februara.

Seča knezova

Na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, na Sretenje 1804. godine, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Karađorđe.

Seča knezova prethodila je odluci o podizanju ustanka. Prvi srpski ustanak zahvatio je najpre krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav donet 1835. godine

U Kragujevcu je 15. februara 1835. godine donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik izradio je tekst ustava, a Gligorije Vozarović bio je prvi koji je ukoričio i povezao Sretenjski ustav.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

U međuvremenu, srpski parlament proglasio je 9. februara promene Ustava iz oblasti pravosuđa koje su građani izglasali na referendumu održanom 16. januara 2022. godine.

(Telegraf.rs)