Hiseni: Pritisak na Prištinu da formira ZSO shvatiti kao dobronameran savet

Bivši ministar spoljnih poslova vlade u Prištini Skender Hiseni rekao je da zahtev SAD-a i EU za osnivanje Zajednice srpskih opština treba smatrati dobronamernim savetom i apeluje da se zahtev međunarodnih partnera ne naziva pritiskom, prenosi Ekonomija onlajn.

Hiseni kaže da sporazumi koji nisu sprovedeni ne bi trebalo da budu deo celokupnog paketa sporazuma između Beograda i Prištine.

Preporučujemo

- Zajednica srpskih opština je deo Ustava, odnosno Ahtisarijevog paketa, na osnovu kojeg je Kosovo proglasilo nezavisnost. Dakle, radi se o izradi statuta i naravno da će biti potrebna kreativnost institucija Kosova, stručnjaka koji će se baviti tim poslom kako bi se osiguralo da se ZSO ni na koji način ne meša u bilo koji nivo vlasti na Kosovu i posebno treba da osigura da Zajednica ne predstavlja treći nivo vlasti. I to je, verujem, lako ostvarivo. Međutim, mislim i duboko sam uveren i bio sam na toj poziciji kao glavni pregovarač da ni ZSO ni bilo koji drugi sporazum koji do sada nije sproveden ne treba da se sprovodi samo kao deo celog paketa koji spada u pravno sveobuhvatni sporazum - kazao je Hiseni.

Hiseni pritisak Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije na Kosovo da formira Zajednicu srpskih opština smatra dobronamernim savetom, i kako dodaje, Kosovo ne bi smelo da okrene leđa svojim partnerima.

- U okolnostima u kojima će Kosovo priznati Srbiju kao državu, a Srbija priznati Kosovo kao državu, ja ne vidim da ZSO predstavlja problem, stoga to ne nazivam međunarodnim pritiskom. Ranije sam to nazivao dobronamernim savetom pre svega ključnih partnera Kosova, SAD, ali zašto ne i EU, i moramo se konačno naviknuti da ne izgovaramo reč pritisak tako lako i bez razmišljanja. Po ovoj logici, ispada da je na nas postojao međunarodni pritisak i kada se svet borio za nas, kada je NATO bombardovao Srbiju. Moramo biti veoma oprezni u artikulisanju stavova prema svetu, posebno sa našim partnerima. Moramo biti veoma oprezni sa jezikom koji koristimo u toj komunikaciji kako ne bismo ostavili utisak da želimo da se izolujemo u našim spoljnim politikama. Kosovo nema moć da pravi nezavisnu spoljnu politiku, nikada je neće imati - rekao je Hiseni.

U intervjuu za Ekonomiju onlajn, Hiseni vidi spoljnu politiku kao neuspeh, sa predsednicom Osmani, premijerom Kurtijem i ministrom spoljnih poslova Gervalom kao glavnim krivcima

- Politika koju vode sve tri ključne institucije Kosova koje se bave spoljnom politikom, predsednik, premijer i ministar spoljnih poslova je po meni anemična i detinjasta. Godinu dana nisam video da rade ništa drugo osim veoma iznenađujućih, neobjašnjivih pokušaja da se Kosovo u svetu predstavi kao mesto korupcije, kriminala - rekao je Hiseni.

Hiseni je kazao da na Kosovu postoji kriminal i korupcija, ali da je to slučaj i u drugim državama.

- Da li je Kosovo gore od bilo koje druge zemlje na svetu, apsolutno nije. Štaviše, siguran sam da je više od polovine država članica UN, koje su stotinama godina nezavisne i suverene države, u lošijoj situaciji, imaju veću stopu korupcije i kriminala od Kosova. Dakle, spoljna politika jedne zemlje treba da ima za cilj da afirmiše svoju zemlju, da afirmiše dostignuća koja su brojna. Niko ne može poreći da je Kosovo za ovih 20 godina napravilo ogroman napredak u mnogim oblastima. Za samo 20 godina uspeli smo da obnovimo zemlju, da izgradimo solidnu infrastrukturu za zemlju, da izgradimo izvanredan pravni i ustavni sistem, da uspostavimo sve ključne institucije vlasti u zemlji i Kosovo je napravilo ogroman napredak u ovoj oblasti - rekao je Hiseni.

(Telegraf.rs)