Vučić govorio o pomoći od 100 evra, priznanju Kosova, Srebrenici, Ukrajini, ulasku u NATO...

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u emisiji "Prva tema" na Prva TV. On je govorio o raznim aktuelnim temama, zajedno sa dramaturgom Biljanom Srbljanović i novinarom Nikolom Tomićem.

Vučić se osvrnuo na krivičnu prijavu koju je protiv njega podneo predsednik Pokreta za preokret (PZP) Janko Veselinović za podmićivanje građana, zbog obećanja mladima da će dobiti dodatnih 100 evra.

Preporučujemo

„Valjda su podneli prijavu zato što smo već ispunili nešto. Što bi podnosili za ono što još nismo uradili? Zamislite podnosite krivičnu prijavu protiv nekog ko je omogućio ili pomogao u stvaranju dobrih javnih finansija, stabilnosti fislalnog sistema, omogućio građanima da dobiju nešto što ranije nisu. Ovo su dobili ljudi, nisam uzeo za sebe. Da sam uzeo za sebe ne bi podnosilim prijavu, verovatno polazeći iz sopstvenog iskustva. Oni valjda time govore više o tome šta misle o mladima. Ako mislite da možete da kupite nekog za 100 evra onda to govori više o vama“, naglasio je on, i poručio da su "mladi zaslužili pažnju, i da je ovo simboličan gest pažnje tokom pandemije".

Podsetimo, Vučić je nedavno u jednoj emisiji najavio da će mladi od 16 do 30 godina dobiti dodatnih 100 evra od države krajem maja ili početkom juna, ističući da to nema veze sa izborima.

On je na konstataciju Biljane Srbljanović da je ta mera populistička odgovorio da ona "nije populistička, već je mera ekonomskog napretka zemlje, a sličnih mera pomoći bilo je i prethodnih godina, a ne samo pred izbore".

Biljana Srbljanović je rekla da je najveća opasnost za Srbiju "bujanje nacionalističkog ekstremizma i jačanje desnice, posebno kod mlađih ljudi, uz neadekvatan odgovor ili odsustvo odgovora države i učesnica na javnoj sceni".

Kao primer navela je slučaj na vaterpolo utakmici Crvene zvezde, čiji su navijači razvili transparent protiv trenera, Hrvata iz Crne Gore, a da, kako kaže, ni prekršajna, a kamo li krivična prijava, pa ni privatna nije podneta.

Za novinara Nikolu Tomić najvažnije pitanje za državu je ekonomski razvoj, u kojoj, kaže, zemlja beleži realne uspehe, dok sa druge strane ima bojazan da snažan ekonomski razvoj može da dovede do socijalnih nejednakosti, što može da dovede do potencijalnih nestabilnosti.

Vučić je govorio i o krizi u Ukrajini:

“U momentu kad ceo svet histerično očekuje da se nešto desi između Rusije i Ukrajine, ne možete da se pravite da se ništa ne dešava…”, konstatovao je Vučić, i rekao da je država vanredno naručila 10 miliona kilograma soli, milion kilograma pasulja, kao i graška, 30 miliona mleha u prahu, zbog situacije koja se dešava u Ukrajini, a koja rađa neizvesnost svuda.

“Uzećemo novih 30 miliona kilograma brašna tip 500, imamo dovoljno merkantilne prešince. Naftu još nismo uspeli da nabavimo, radimo na tome, jer nam treba novca…”, rekao je Vučić.

Kada je reč o nacionalizmu, Vučić je rekao da se porast šovinizma beleži ne samo u Srbiji, već u celom regionu, na prostoru bivše Jugoslavije, pa i šire.

“Onda ste pod velikim pritiskom, teško donosite racionalne odluke, pragmatične, u najboljem interesu građana”, dodao je Vučić.

On je primetio i da u navijačkom miljeu ono što se desilo na vaterpolo utakmici Crvene zvezde nešto što traje decenijama, posebno od raspada Jugoslavije, i nije karakteristika samo navijača Crvene zvdeze…

Govoreći o ekonomskom razvoju, Vučić je rekao da se očekuje da prosečna plata u Beogradu u januaru bude 780 evra, što će se znati krajem februara ili početkom marta.

“Sa tom platom, koja je pre osam godina u Beogradu bila 430 evra, a na nivou Srbije 330 evra, vidite ogromne promene”, rekao je Vučić.

Dodao je da se država trudila da posebno ulaže u nerazvijene krajeve, zbog čega se insistira na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, a ne samo do Subotice, ulagalo u zdravstvo širom zemlje.

“Kapitalističko tržište dovodi do toga da ljudi mogu da zarade dosta, ali mi se trudimo da taj donji prag pomeramo više, da svi mogu da žive pristojno. Ali ne možemo da ispravimo sve mrlje i nepravilnosti”, rekao je Vučić.

Vučić je na temu nezavisnosti Kosova rekao da Srbija ni na koji način ne treba da je prizna, već treba "da radimo sa kosovskim Albancima na stvaranju boljih odnosa i poverenja", odgovarajući na pitanje da li se razgovori o Kosovu kreću u pravcu priznanja i dodao da je problem u tome što Albanci neće da čuju ni za šta sem za nezavisnosti, te podsetio da je Pandorina kutija otvorena priznavanjem granica bivših jugosovenskih republika i priznavanjem Kosova.

Srbljanović je iznela stav da je Kosovo nezavisna država, naš sused sa kojim moramo da stabilizujemo odnose i da Srbija treba da prizna Kosovo, jer će dok se to ne desi biti sprečene evropske integracije i, kako kaže, imacemo puzajući rat sa Albancima, kao i da neće biti unutrašnjeg zdravlja države. Za razliku od nje Tomić je izneo stav da Srbija nikada ne treba da prizna Kosovo, jer se to tiče srpskog dostojanstva i samopuzdanja.

Vučić je rekao da je Otvoreni Balkan jedna od najboljih ideja koja omogućava da se svi slobodno kreću , da postoji slobodno trziste, subvencije za investitore, zapošljavanje...

Predsednik Srbije je poručio da je Srbija vojno neutralna zemlja i da neće ući u NATO.

"Kod mene nema dileme, Srbija je vojno neutralna zemlja. Ne postoji nekad, možda… Srbija želi sama da čuva svoju zemlju, nebo, da štiti građane”, rekao je Vučić. Naš izbor je slobodarski, put u samostalnost, saradnju sa svima, ali da uvek budemo svoji. U NATO ne želimo, a ako pobedi neko drugi…”, rekao je Vučić.

Na temu Srebrenice, Vučić je rekao da "Srbija treba da poštuje bošnjačke žrtve i Srbija ni na koji način ni na sekundu ne ruši integritet Bosne i Hercegovine, ali ne treba da budemo onakvima kakvima političko Sarajevo želi da budemo, a ako to nismo onda kažu da su Srbija i Republika Srpska genocidne tvorevine, a Srbi genocidaši".

Podsetio je na odlazak u Srebrenicu da se pokloni bošnjačkim žrtvama i napad koji se na njega tada dogodio i istovremeno ukazao da je tačno to da se pitanje da li se u Srebrenici dogodio genocid ili težak zločin, postao jezik i politička matrica za odnos prema Srbima i Republici Srpskoj.

"U digitalnoj eri to što se dešava na društvenim mrežama je opasnije nego što se može videti na nekoj tarabi", kaže Vučić i ističe da 30 godina od rata nismo uspeli da prevaziđemo te probleme i da se zato snažno zalaže za Otvoreni Balkan.

"Zločin u Srebrenici je strašan, jeziv zločin, sve drugo su pravne formulacije" rekao je on i skrenuo pažnju kako je međutim poštovanja prema žrtava tog zločina postala mera da se kaže da se dogodio genocid, a ako se ne kaže da to znači da poštovanje ne postoji. I sve to, rekao je, zbog političkih i pravnih posledice, a ne zato što će to da promeni odnos poštovanja i boli prema porodicama žrtava.

"Ja se tim stvarima ne igram jer bi moja jedna reč mogla skupo da košta našu zemlju, ne materijalno, već politički i pravno", rekao je Vučić.

Biljana Srbljanović je rekla da je to "naša nezalečena rana", zamerajući pritom što film sarajevske rediteljke "Kvo vadis Aida" nije prikazan u Srbiji. Dodala je da je Srebrenica velika i važna tema i da je potrebno da se Srbija suoči sa onim što se u Srebrenici dogodilo, šta smo mogli da uradimo, a nismo, kao i za šta je Srbija kriva.

(Telegraf.rs)