EU i UNDP obustavili obnovu kuće Džafera Deve u Kosovskoj Mitrovici

Mnogo se prašine diglo nakon objave da će u južnom delu Kosovske Mitrovice, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Evropske unije da se rekonstruiše i obnovi kuća poznatog albanskog kolaboracionste Džafera Deve.

Domaća i svetska javnost, iznenađena pokušajem premijera privremenih prištinskih institucija na KiM Aljbina Kurtija da izvrši reviziju istorije i relativizuje zločine albanskih fašista u Drugom svetskom ratu, udružila se i podigla glas, što je rezultiralo odlukom da se UNDP i EU oglase saopštenjem da su obustavili rad na lokaciji u južnom delu Kosovske Mitrovice, koja se povezuje sa Devom.

Preporučujemo

U zajedičkoj izjavi napominje se da su UNDP i EU "pažljivo slušali zabrinutosti nakon najave restauracije mesta kulturnog nasleđa u Mitrovici povezanog sa prethodnim vlasnikom Džaferom Devom, o čijoj se prošlosti kao saradnika nacista mnogo komentarisalo poslednjih nekoliko dana". Kako se navodi, namera projekta je uvek bila da okupi zajednice i doprinese društvenoj koheziji koriščhenjem kulturnog nasleđa kao instrumenta za dijalog među zajednicama i vraćanjem kulturnog nasleđa na korišćenje zajednici.

- UNDP i Evropska unija izražavaju snažno žaljenje zbog bilo kakvih nenamernih uvreda pri najavi početka radova, a izostavljaju istorijsku pozadinu Džafera Deve - navodi se u zajedničkoj izjavi UNDP-a i EU, objavljenoj na sajtu Kancelarije EU na KiM.

UNDP i EU oštro su osudili antisemitizam i ksenofobiju i njene brojne manifestacije, uključujučhi rastuću netoleranciju i netrpeljivost prema etničkim manjinama i ranjivim zajednicama. Poručili su da su posvećeni zaštiti ugroženih, promovisanju osnovnih ljudskih prava i očuvanju slobode, dostojanstva i borbi protiv dezinformacija.

Spomenik Skenderbergu, Priština / Foto: Tanjug/Tanja Valič

"Devina kuća može biti samo muzej sećana na žrtve zločina SS divizije "Skenderbeg" "

Ovakva odluka usledila je nakon niza oštrih osuda. Direktor kancelarije za KiM Petar Petković je reagovao među prvima, kada je na Tviteru napisao da kuća Deve, ako treba da bude pretvorena u javni prostor  - može biti samo muzej sećanja na žrtve zločina SS divizije „Skenderbeg“ i drugih albanskih fašističkih formacija na Kosovu i Metohiji.

Direktor izraelskog Centra „Simon Vizental” Efraim Zurof u Jerusalimu izjavio je da inicijativa da se  obnovi kuća Džaferu Devi, odanom saradniku nacista, predstavlja ruganje žrtvama nacista i njihovih lokalnih kolaboracionista. On je podsetio da je Deva imao aktivnu ulogu u borbi protiv antinacističkih srpskih i albanskih partizana, kao i u progonu i deportaciji stotina Jevreja u koncentracioni logor Sajmište.

Pored toga Zurof podseća da je kao ministar unutrašnjih poslova u kolaboracionističkoj vladi Redžepa Mitrovice Deva bio odgovoran za progon i ubistva brojnih Srba.

- Deva je simbol saradnje Albanaca sa nacistima i uloge koju su imali u zločinima nad Srbima i Jevrejima. Takvoj osobi ne treba odavati počast, niti njenu rezidenciju pretvarati u regionalni kulturni centar, jer njegova dela simboliziju ekstremističku genocidnu ideologiju - naveo je Zurof u pismu delegaciji EU.

I izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola Fon Kramon, prokomentarisala je da u slučaju obnove kuće Džafara Deve ne sme dopustiti "ulepšavanje prošlosti i sakrivanje činjenica o poznatom nacističkom saradniku i protagonisti 21. SS divizije Skenderbeg, te da "ne sme biti mesta za revizionizam istorije Drugog svetskog rata i poricanje zločina Holokausta".

Južni deo Kosovske Mitrovice / Printskrin: earth.google.com

Pokušaji Albanaca da opravdaju rekonstrukciju

Sa druge strane albanski političari na KiM teško će posle odluke da se obustavi rekonstrukcija Devine kuće moći da neutrališu svoje izjave poslednjih dana, u pokušaju da isteraju ovu stvar do kraja. Među prvima koji će morati da se pospu pepelom je ministar kulture iz Prištine Hajrulah Čeku koji je reagovao na izjavu nemačkog ambasadora na Kosovu Jorna Rodea i rekao da "se restauracija spomenika radi u službi zajednice, a ne radi istorijskog revizionizma ili rehabilitacije ličnosti".

Rode je u ponedeljak na Tviteru napisao da je zabrinut zbog planova da se Devina kuća restaurira i da ne treba da se izvrće istinu o holokaustu ili o ratnim zločinima koji su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti, na šta je Čeku istakao da je spomenik javno vlasništvo, koji ima velike estetske vrednosti i po tipologiji gradnje je jedan od prvih primera prelaska na "modernu evropsku arhitekturu na Kosovu". Uz to je i "deo kolektivnog sećanja Mitrovčana" i  "simbol građanskog otpora betoniranju".

- Izgrađena je 1930. godine i na Listi kulturnog nasleđa se pojavljuje kao 'Kuća Džafera Deva' iako je uglavnom korišćena u javne svrhe, između ostalog i kao Dom zdravlja. Zato se ne kaže da po svaku cenu treba da zadrži ovo ime. Godinama je bila na meti pojedinih interesnih grupa, osim što je zapaljena, sa svih strana su je gušile nove višespratnice - napisao je Čeku na Fejsbuku i istakao da je objekat 2011. godine dobio status dobra kulturnog nasleđa, a da je 2010. godine prvi put izrađen projekat restauracije, dok je isti revidiran 2017.

Među mnogima se oglasio i lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli koji je na Tviteru otišao korak dalje i optužio Srbiju da praktično izmišlja istorijske činjenice kada je napisao da je Deva "na udaru srpskog narativa" i da njega moraju da ocene istoričari, a ne kako ističe, oni "koji nikada ne pričaju u komunističkim zločinima nad Albancima".

- Džafera Devu moraju ocenjivati istoričari, a ne oni koji nikada ne govore o zločinima komunizma nad Albancima kao što su masakr u Tivru, ubistvo Šabana Poluže i etničko čišćenje na Kosovu posle 1945. godine. Deva je na udaru srpskog narativa, koji nije kosovski - naveo je Pacoli.

Priština / Foto: Shutterstock

I albanski analitičari su se pridružili u traženju opravadanja za Devu, skretanjem pažnje na druge događaje u pokušajima da opravdaju rekonstrukciju. Istraživač Fitim Saljihu izjavio je da je Džafer Deva "zauzeo pogrešnu globalnu, ali povoljnu lokalnu poziciju“. Iako ne opravdava njegovu orijentaciju, izjavio je da je Deva "zauzeo je pogrešnu globalnu poziciju, ali povoljnu za lokalne uslove 1941".

- Iskreno ne znam kakav si antifašista ako tolerišeš ili učestvuješ u masakrima svojih sugrađana - napisao je Saljihu, napomenuvši da još nije podignut spomenik Ademu Jašariju u prestonici.

On ne negira da je Deva sarađivao sa nacistima, ali ističe da je veoma važno i "ko ga kritikuje", te da samo "istinska antifašistička kritika je legitimna", i izjednačava "Titovu Jugoslaviju" sa nacističkim režimom:

- Ne možete biti antifašista i veličati režim poput Titove Jugoslavije koji je ubijao bebe i decu, masakrirao hiljade civila, silovao žene, zatvarao mlade ljude, negirao upotrebu zastave celog naroda i uradio koliko drugih fašističkih akcija. Sve se to dešavalo u periodu 1944-1989, a ne samo po dolasku Miloševića na vlast.

Bivši premijer i poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti pokušao je da ispegla nastalu situaciju isticanjem drugih albanskih vrednosti, kao što je uloga pojedinaca u zaštiti jevrejskog stanovništva tokom Drugog svetskog rata. On je na Tviteru napisao da iskustvo pokazuje kako su albanske porodice skrivale Jevreje u strašnim vremenima Drugog svetskog rata.

"Tresla se gora, rodio se miš"

I po staroj narodnoj "tresla se gora, rodio se miš", nakon pokušaja vađenja vrućeg krompira, albanska zajednica potpuno je utihnula nakon jasne odluke UNDP da zajedno sa EU obustavi rad na lokaciji.

- U kontaktu smo sa svim uključenim stranama i ponovo procenjujemo našu ulogu i doprinos, uključujučhi mogućnost da se trenutna kontroverza iskoristi kao pravovremena prilika da se otvoreno pozabavimo prošlošću kroz otvorene diskusije i konsultacije svih relevantnih zajednica - zaključen je ovaj slučaj.

(Telegraf.rs)