Na Dan sećanja na žrtve Holokausta "Smiljina rezolucija" o NDH zločinima i dalje samo mrtvo slovo na papiru

U Srbiji se, kao i u ostatku sveta, danas obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.

Tim povodom u Beogradu i drugim gradovima održaće se pomeni i polagati cveće u prisustvu ministara, visokih državnih zvaničnika i predstavnika Skupštine i Vlade, gradskih čelnika, diplomata, udruženja i građana. U prisustvu preživelih žrtava i njihovih potomaka podsetiće se na stravične zločine Drugog svetskog rata i kulturu sećanja, kako se najveći genocid u istoriji čovečanstva nikada ne bi zaboravio i, još važnije, kao upozorenje da se nikada ne ponovi.

Ono o čemu danas neće biti reči je, da ni posle trećeg pokušaja, u srpskom parlamentu, u dnevni red skupštinskog zasedanja nije uvršten Predlog Rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945., kolokijalno poznat kao "Smiljina rezolucija". Predlog nije prošao dalje, već obitava negde u skupštinskoj proceduri, zašto što za njega - nije glasalo dovoljno poslanika.

Tim povodom su predstavnici Organizacionog odbora "Apela za usvajanje predloga rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941 do 1945. godine" početkom ove nedelje još jednom tražili da se Vlada Srbije izjasni o ovom predlogu i da parlament održi vanrednu sednicu, i to baš danas, 27. januara, na ovaj simboličan datum.

"Smiljina rezolucija" imenovana je po Smilji Tišmi, najstarijoj poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije, koja je i sama dete logoraš Jasenovca i prvi potpisnik ove Rezolucije. Tišma i nekoliko poslanika, među kojima su, Radovan Tvrdišić, Ðorđe Komlenski, Jadranka Jovanović, Bratislav Jugović, Vladan Glišić, Marijan Rističević... zatražili su još u decembru prošle godine da se predlog rezolucije stavi na dnevni red sednice parlamenta.

U trećem pokušaju da predlog bude uvršćen u dnevni red Narodne skupštine „za“ su glasala svega 44 poslanika. Poslanik Vladan Glišić je tom prilikom za medije izjavio da je usvajanje ove rezolucije iznad stranačkih i idejnih podela, pitanje poštovanja svog naroda, naših predaka i samog sebe, zbog čega se pita zašto Srbija uporno okleva. Naveo je i primer "male Jermenije" koja se izborila da svet osudi za genocid moćnu Tursku.

Operska pevačica i poslanik Jadranka Jovanović istim povodom je istakla "da je glasanje za Rezoluciju za nju bila i dužnost i istorijski i moralni čin", na šta se nadovezao poslanik Bratislav Jugović, koji, iako nema u svojoj porodici stradalnike u Jasenovcu, smatra da "kao Srbin i otac ima svetu obavezu da glasa za Rezoluciju i da je posle tri izvršena genocida nad Srbima u 20. veku jasenovački zavet za svakog časnog Srbina isto što i kosovski zavet".

Ostalim poslanicima koji su glasali "protiv" i smatraju da jedna ovakva Rezolucija nema svoje mesto u srpskom parlamentu, 92-godišnja Smilja Tišma obratila se 28. decembra 2021. godine.

"Ja sam Smilja Tišma,

preživelo dete logoraš Jasenovca,

osnivač Udruženja logoraša Jasenovca,

najstariji poslanik ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim predsednika za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo čekali 80 godina, a to je Predlog Rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945.

Imam moralno pravo da kažem da je donošenjem Deklaracije o zločinu u Srebrenici 2011. godine srpski narod ukazao poštovanje prema svim drugim žrtvama osim prema svojim, jer 80 godina nijedno srpsko rukovodstvo nije uspelo da osudi genocid NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Koliko puta treba da se donese Deklaracija o Srebrenici da bi se donela prva Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Jadovnu, Lobogradu, Koprivnici, Danici u Sisku i širom NDH?

U NDH brutalno je ubijeno 74.000 dece. To je genocid!

Samo u Jasenovcu je zaklano i brutalno umoreno cijanidom i izmoreno glađu 20.000 dece. To je genocid!

Dozvolite da budem advokat 74.000 dece koja su svirepo ubijena u NDH. Kolege poslanici, to je genocid! Kada hoćeš da ubiješ jedan narod – ubij im majke i decu. Fetus iz utrobi majki su vadile ustaše!

Sve možemo da oprostimo, ali decu ne možemo, i ne smemo da zaboravimo genocid! Na to nemamo pravo. Zapamtite da se Jasenovac prostirao na 240 kvadratnih kilometara, što je prostor 150 fudbalskih terena i bio je šest puta veći od Aušvica, a 700.000 ljudi, žena i dece je ubijano na 57 zverskih načina. To je genocid!

Zapamtite ovaj istorijski dan. Moramo da budemo glas jasenovačkih mučenika. Pa, zar treba da vas molim da donesete rezoluciju koju čekamo već 80 godina… Mi koji smo još živi i preživeli genocid nad genocidima 20. veka, da bismo doneli mir i pomirenje, da se genocid nikada više ne ponovi.

Rezolucija o genocidu NDH nije antihrvatska, ona je antiustaška.

Rezolucija treba da bude gromobran pred revizijom istorije i nekom novom „Olujom“. Patrijarh srpski Porfirije reče za ustaše da nisu Hrvati jer se ispisaše iz ljudskog roda kao neljudi. A kako se zovu oni koji proteraše 250.000 Srba iz Hrvatske? A kako se zovu ovi što 17. decembra potpisaše vojni pakt Zagreb–Priština?

Ja sam bila samo dete i bila sam već logoraš, samo zato što sam Srpkinja. I ja i cela moja familija. To je genocid!

Pa, logoraši su bili i u pelenama! Fetuse iz utrobi majki vadile su ustaše! To je genocid!

Od 1941. do 1945. stradalo je u NDH oko milion ljudi, žena i dece, samo zato što su bili Srbi. To je genocid!

Rezolucija je državno pitanje od najvećeg značaja za srpski narod i njegovu budućnost i suživot sa susedima.

Zar Afrikanka, sudija iz Zambije Nijamba u Hagu nije rekla da u jednoj opštini, Srebrenici, taj jedan dan, kada nije ubijeno ni jedno dete, ni žena ni starac, nije bio genocid?

Po srebreničkom modelu atomska bomba bačena na Nagasaki i Hirošimu, taj jedan dan u ratu izdvojen van svih okolnosti od 1941. do 1945. u Drugom svetskom ratu bio bi proglašen za nuklearni genocid.

Ruzvelt i Čerčil bi bili uhapšeni, a Hitler, Musolini i Jozef Mengele bi bili oslobođeni za Aušvic, Dahau i druge legore, kao što Naser Orić šeta slobodan za genocid koji je počinio nad Srbima u čitavoj Srebreničkoj regiji.

Jedine i apsolutne žrtve u Drugom svetskom ratu bili bi Japanci, kao što su u Srebrenici apsolutne žrtve samo jedne etničke pripadnosti, a u Srebreničkoj regiji je 1992. do 1995. besneo rat i žrtava je bilo na svim stranama pa su i Srbi bili žrtve."

Posle govora gospođe Tišme i prebrojanih glasova potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić konstatovao je da „Predlog Rezolucije ostaje u proceduri“. Od tad, predlog je u proceduri, na izjašnjavanju u Vladi Republike Srbije koja je u međuvremenu na inicijativu „Grupe 10 poslanika“ zatražila mišljenje Ministarstva spoljnih poslova i nadležnih resora pravde i zakonodavstva.

Odluka do danas, na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, nije doneta. Treba li podsetiti da je Drugi svetski rat odneo preko šest miliona nedužnih žrtava koji su bili zatočeni u masovnim stratištima - ne samo u Aušvicu, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdaneku - već i Jasenovcu, Starom Sajmištu, Jajincima, u logoru "Crveni Krst" u Nišu...?

Izlišno je istaći da Usvajanje ovakve Rezolucije sa kašnjenjem od osam decenija predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti, preventivne diplomatije i odvraćanja od nekog novog genocida, jer da je doneta ranije, ko zna, istorijski tok bi verovatno bio drugačiji i možda ne bi bilo „Oluje“ i „Bljeska“, ni kosovskog pogroma. 

(Telegraf.rs)