Zajedničko saopštenje i zaključci učesnika Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije u Briselu

Na šestom sastanaku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije u Briselu na kome je delgaciju EU prevodio šef diplomatije Unije, Žosep Borelj i komesar za proširenje, Oliver Varheji, a Srbije predsednica Vlade, Ana Brnabić i ministar za evrointegracije, Jadranka Joksimović potvrđenaje EU perspektiva Srbije, pohvaljen napredak zemlje u reformskom procesu i izneti prioriteti rada u u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

U zajedničkom saopštenju objavljenom nakon sastanka Saveta, ponovljena je posvećenost evropskoj perspektivi Srbije, pozdravljno otvaranje klaster 4 u decembru 2021. godine kao i ambicija Srbije da otvori nove klastere, a na osnovu daljeg napretka u primeni reformi u zemlji.

Preporučujemo

- U skladu sa poboljšanom metodologijom proširenja, Srbija treba da se fokusira na temeljne reforme. Napredak u poglavljima iz oblasti vladavine prava i osnovnih prava, kao i o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom*, i dalje je od suštinskog značaja i odrediće tempo pristupanja pregovore u celini - navodi se u zajedničkom saopštenju.

Naglašava se da je u Srbiji ”primećen napredak u oblasti vladavine prava”, a dogovoreno je da zemlja nastavi reforme posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima.

- Učesnici su se složili oko važnosti pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija i jačanja sveukupnog poverenja u izborne procese kao suštinskog za demokratija i vladavina prava -  navodi se u tekstu saopštenja.

Tokom Saveta za stabilizaciju i pridruživanje pozdravljeni su rezultati referenduma o ustavnim amandmanima u Srbiji i ražmotreni dalji koraci u reformi vladavine prava u zemlji, ai u skaldu sa EU standardima.

Učesnici Saveta EU Srbija složili su se da je potrebno da se Srbija konstruktivno angažuje u dijalogu Beograda i Prištine i da ”u dobroj veri i u duhu kompromisa” radi na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma koji bi trebalo da reši ključna otvorena pitanja između dve strane i doprinese regionalnoj stabilnosti.

- To je ključno kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju po svom evropskim putevima. Učesnici su ponovili svoja snažna očekivanja da će se svi već postignuti sporazumi u potpunosti poštovati i sprovoditi, sa fokusom na uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Izraženo je i žaljenje zbog konstatacije da vlasti u Prištini nisu dozvolio održavanje referenduma o ustavnim amandmanima, za razliku od prakse u prošlosti - navodi se u saopštenju Saveta EU i Srbije.

Na Savetu za stabilizaciju i pridruzivenje pozdravljeno je i aktivno učešće i doprinos Srbije zajedničkim evropskim vojnim misijama i opreracijama kao i pripreme Srbije za učešće u civilnim misijama EU.

Posebno je naglaseno da je stopa usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim odlukama EU porasla u 2021. godini, a učesnici su se složili da je potrebno da Srbija dodatno pojača napore u progresivnom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U zajedničkom saopštenju EU i Srbije naglašena je i potreba za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima na Zapadnom Balkanu, uključujući i rešavanje ratnih zločina.

Učesnici su se složili i oko važnosti primene Zelene agende u Srbiji, sa fokusom na planovima za energetiku i borbu protiv klimastkih promena.

Podržano je i pokretanje Zajedničkog regionalnog tržista na Zapadnom Balkanu i zakljuceno da će se samo uz inkluzivnu regionalnu saradnju u potpunosti iskoristiti potencijali evropskog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

(Telegraf.rs)