Od referenduma do izbora: Burna politička godina je pred nama. Šta sve čeka Srbiju u 2022.

Foto: Milena Đorđević

Protekla godina je u političkom životu Srbije bila uzbudljiva, a kako stoje stvari, to je bio samo zalet za ono što nas čeka naredne godine.

Preporučujemo

Od referenduma za potvrđivanje Akta o promeni Ustava preko nastavka dijaloga Beograda i Prištine, do izbora na svim nivoima, na kojima će građani birati kompletnu vlast, već sada možemo da kažemo da nam, na političkoj sceni u narednih 12 meseci neće biti dosadno.

Referendum

Ostalo je manje od mesec dana do referenduma za potvrđivanje Akta o promeni Ustava. Tog 16. januara glasači će odgovarati na pitanje: "Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ Moći će da zaokruže dva jasna odgovora, "da" ili "ne".

Glasamo o načinu na koji će se ubuduće birati sudije i tužioci. Novo je to što će sudije i tužioce ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca. U njihovom izboru, ako promene budu usvojene, neće učestvovati Skupština.

Promena je i u načinu izbora Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca. VSS se definiše kao nezavistan i samostalan organ. On već postoji, ali će se promenom Ustava njegovi članovi birati ponovo i po novoj proceduri.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

VSS će činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira Skupština dvotrećinskom većinom i predsednik Vrhovnog suda po položaju. Prema sadašnjem Ustavu, sudije biraju poslanici u Skupštini na prvi, trogodišnji, probni mandat, da bi ih potom VSS birao na stalni mandat.

Kada je reč o tužiocima, njih će birati Visoki savet tužilaca (VST), koji će zameniti postojeće Državno veće tužilaca. Prema predlogu promena Ustava, petoro članova VST biraće tužioci, četvoro Skupština dvotrećinskom većinom, a Vrhovni javni tužilac i ministar pravde će biti članovi po položaju. Tužioce je do sada Skupštini predlagala Vlada, koja je deo izvršne vlasti. Zamenike tužilaca je za prvi mandat od tri godine birala Skupština, nakon čega ih je Državno veće tužilaca biralo na stalni mandat.

Da rezimiramo, do sada su poslanici Skupštine, dakle članovi političkih partija, posredno ili neposredno birali članove dva najvažnija pravosudna organa, iako Ustav Srbije u članu 4. propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu je “sudska vlast nezavisna”.

Konferencija UN u Dohi

Već krajem januara, predsednik Srbije trebalo bi da se nađe na na petoj Konferenciji UN o najmanje razvijenim zemljama, krajem januara, u Dohi.

On je razgovarao sa ambasadorom Katara Faresom Rumijem al Nuamijem, koji mu je uručio pismo katarskog emira, šeika Tamima bin Hamada al Tanija, sa pozivom za učešće Konferenciji.

Foto: Telegraf.rs

U pismu se, između ostalog, ističe da bi učešće predsednika Vučića doprinelo zajedničkim naporima da te zemlje postignu svoje razvojne ciljeve, saopštila je pres služba predsednika Republike.

Evroparlamentarci dolaze u Beograd

Delegacija evroposlanika u sastavu Tanja Fajon i Vladimir Bilčik dolazi u Beograd 27.januara, zbog međustranačkog dijaloga koji je započet još u prošlom sazivu parlamenta.

Poslanici Skupštine Srbije izabrali su nove članove Republičke izborne komisije (RIK), čime su ispunili deo dogovora u međustranačkom dijalogu.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Navodeći da su pojedine političke stranke bojkotovale izbore, predsednik parlamenta Ivica Dačić je kazao da je, s druge strane, parlament pokazao fleksibilnost i uložio u velike napore kada je reč o dijalogu.

- Implementacija svega što je dogovoreno teče po planu. Imamo nekoliko tela koja su formirana u cilju nadgledanja onog što je dogovoreno, ali i kada je u pitanu realizacija - rekao je Dačić.

Još jedno proleće u Srbiji obeležiće izbori

Još jedno proleće u Srbiji obeležiće izbori, koji će ove godine biti održani 3. aprila i to na svim nivoima - predsednički, parlamentarni i beogradski.

Oni će biti raspisani 15. februara, a na birališta će se izaći mesec i po dana kasnije. Predsednički izbori biće raspisani nešto kasnije, tačnije 3. marta.

Političke stranke polako zauzimaju "startne pozicije", neki dogovori o zajedničkim kolonama već du pali, pa se za sada zna da će SSP, PSG, DS i Narodna stranka izaći u jednoj koloni.

Nekadašnji članovi Demokratske stranke najavljuju zajednički izlazak na izbore, oko ekoloških pitanja stvara se Zeleno-levi blok, a Dveri su potpisale saradnju sa brojnim „patriotskim" strankama.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Naprednjaci se za sada ne izjašnjavaju, ali je posle sastanka SNS i SPS, koji je održan krajem oktobra, predsednik Vučić rekao da je dogovoreno o politici koju bi trebalo da vode i kako bi Srbija trebalo da izgleda uz analizu svega što je urađeno u prethodnom periodu.

S druge strane, lider socijalista Ivica Dačić, najavio je sastanak sa SNS posle praznika.

- Dogovorili smo se da odmah posle Nove godine napravimo partijski sastanak naša dva rukovodstva i da se dalje bavimo tim pitanjem šta je najbolje, na koji način, koja forma naše saradnje za parlamentarne i gradske izbore - rekao je Ivica Dačić.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine

Iako je u nedavnoj izjavi specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak izjavio da je umereni optimista kada je u pitanju dijaloga, pregovori Beograda i Prištine u ozbiljnom su zastoju.

Iako su posle vraćanja za pregovarački sto u julu prošle godine usledile optimistične najave EU, kao glavnog posrednika u dijalogu, da se na konačni dogovor Beograda i Prištine "neće čekati godinama, već da su meseci u pitanju", u drugoj rundi razgovori su opet zakočeni.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Priština i dalje odbija da sprovede dogovorene odredbe Briselskog sporazuma, a sudeći po izjavama predstavnika privremenih institucija, to i ne planira da učini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da Beograd želi nastavak dijaloga, ali da je Priština ta koja to ne želi da se dijalog nastavi.

- Mi to želimo i hoćemo i sporazum o nestalima da postignemo, ali je Priština ta koja to ne želi. Ne želi uopšte ni da razgovara sa nama - izjavio je Vučić i naglasio da je tamošnja vlast pogazila sve dogovore koji su do sada postignuti sa međunarodnom zajednicom.

Promena diplomata zaduženih za Balkan

Kraj ove godine obeležile su najave promena diplomata zaduženih za Balkan, a sudeći po imenima koja su se pojavila, SAD i velike sile imaju veoma ozbiljne namere na ovim prostorima u narednom periodu.

Što se tiče Bajdenovih pet specijalaca - Gabrijel Eskobar, Kristofer Hil, Džefri Hovenier, Majkl Marfi i Džejms O Brajen - neki će se regionom baviti kao ambasadori, neki kao specijalni izaslanici Stejt departmenta ali im je svima zajedničko to što su prekaljene diplomate, energičnog nastupa, Balkan poznaju praktično kao svoj džep i svi govore srpski.

Vrlo su bili aktivni u regionu devedesetih, a koliko dobro znaju Balkan svedoči da su dvojica učestvovala u uspostavljanju rada nove ambasade SAD u Srbiji nakon petooktobarskih promena, dvojica su bili učesnici pregovora u Rambujeu a jedan je pisao tekst Dejtonskog sporazuma.

Ser Stjuart Pič, koji je imenovan za specijalnog izaslanika Velike Britanije za Zapadni Balkan, veteran je sa brojnih ratišta – od Avganistana i Iraka do Libije. Za Balkan ga vezuje samo komandovanje vazduhoplovnim operacijama Kfora.

Master u oblasti međunarodnih odnosa i prava Univerziteta u Kembridžu daje britanskom izaslaniku teorijski kredibilitet za tako osetljivu diplomatsku misiju čiji je jedan od ciljeva i podrška dijalogu Beograda i Prištine.

(Telegraf.rs)