Vodič kroz referendum od A do Š: O čemu se izjašnjavamo, postoje li skriveni predlozi i šta posle 16. januara

Građani Srbije će 16. januara 2022. godine izaći na referendum i odlučiti da li će najviši pravni akt naše zemlje biti promenjen ili će, pak, ostati isti.

Dok nadležne institucije poručuju da je pitanje jasno definisano, tiče se samo reforme u oblasti pravosuđa, deo stranaka i organizacija politizuje referendum i tvrdi da se "iza brega valja nešto krupnije". Između se nalaze građani od kojih većina, čini se, i dalje ne zna zašto se izlazi na referendum, o čemu glasamo i šta nam potvrđivanje odnosno eventualni neuspeh donosi.

S obzirom da je do 16. ostalo još dve nedelje,  mi vam razrešavamo nedoumice i predstavljamo vodič za referendum.

Proverite da li ste upisani u birački spisak

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pozvalo je sve građanr da na vreme provere da li su upisani u Jedinstveni birački spisak i to lično u opštinskoj/gradskoj upravi u kojoj građanin ima prebivalište ili elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva upit.birackispisak.gov.rs.

Na glasačkom listiću jedno pitanje

Što se tiče procedure, iz Republičke izborne komisije je potvđeno da će građani na glasanju odgovarati na pitanje "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?". Pred glasačem će se naći dve jasne opcije od kojih će moći da se zaokruže "da" ili "ne", odnosno "za" ili protiv". Izjašnjavanje će trajati od 7 do 20 časova, a rezultate će objaviti RIK.

Da bi referendum uspeo, dovoljna je većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje, a odluka koja se tog dana donese je obavezujuća.

Referendum se odnosi isključivo na pravosuđe

Konfuzija šta se tačno izglasava, odnosno da li postoji skriveni motiv za promenu Ustava, uglavnom izaziva ranije pokrenuto pitanja od strane EU oko promene preambule o Kosovu i Metohiji koja definiše KiM kao sastavni deo Repulike Srbije. A zapravo, Srbija je prema Akcionom planu za poglavlje 23 do 2018. godine trebala da izvrši određene izmene Ustava, koje se tiču najviših pravosudnih organa što i jeste tema januarskog referenduma.

Uprkos tome, najviše pažnje i dalje privlači pitanje preambule o KiM, koja ovim referendumom uopšte nije obuhvaćena. Kao netačne do sad su ocenjene sve tvrdnje da će Srbija menjati Ustav zbog Kosova i Metohije i spekulacije da se novine u zakonu o referendumu donose radi usklađivanja sa Ustavom, kako bi država kasnije lakše nametnula teže teme poput statusa KiM ili slučaja Jadar.

Ovim referendumom, potvrđeno od strane svih nadležnih, menja se isključivo i samo način izbora sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika. Konkretno, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca, dok u izboru, ako promene budu usvojene, neće direktno učestvovati Narodna skupština.

Peglanjem situacije u pravosuđu naša praksa se tako usklađuje sa evropskom, na šta smo obavezni kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju. Ove izmene se prave kako parlamentarna većina u Skupštini ne bi imala odlučujuću ulogu u izboru članova pravosudne vlasti, i kako bi se smanjio politički uticaj na pravosuđe, što je bila jedna od glavnih zamerki Unije. Što je, ujedno, i neophodan korak za pristupanje EU.

Obaška što se time, takođe, otvara i put za dalju reformu pravnog sistema i poboljšanje pravne sigurnosti građana Srbije. Ipak, nisu svi ubeđeni u to. Kritičari smatraju da ovaj potez ne garantuje depolitizaciju i nezavisnost pravosuđa.

Cilj - razdvajanje politike i pravosuđa

Među ključnim novinama je promena uloge Skupštine u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija, odnosno izuzeća iz dosadašnjeg postupka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca, kao i izbora predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova u državi. Narodna skupština će i dalje da bira po četvoro članova pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) koji neposredno biraju sudije, tužioce i predsednike sudova.

Takođe, uvodi se stalnost sudijske funkcije od prvog izbora do penzije, za razliku od dosadašnjeg trogodišnjeg mandata. Visoki savet sudstva tako postaje nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija čija je jedna od osnovnih nadležnosti izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju. Do sada je izborne članove saveta birao parlament, i to dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci (jednog iz reda advokata, jednog profesora pravnog fakulteta) i šestoro sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.

Menja se i naziv najvišeg suda u Srbiji, umesto Vrhovni kasacioni - zvaće se Vrhovni sud, a predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, umesto Skupštine, biraće Visoki savet sudstva.

Promene "kače" i tužilačke funkcije, pa će se dosadašnji zamenici nazivati javnim tužiocima, a njima nadređeni biće glavni javni tužioci. Funkcija javnog tužioca trajaće do penzije, a glavni javni tužioci kao i do sada biće birani na period od šest godina. Sve tužioce umesto Skupštine biraće Visoki savet tužilaštva.

Predviđena je i promena naziva Državnog većа tužilaca u Visoki savet tužilaštva, koji će činiti 11 članova. Republički javni tužilac od usvajanja Akta zvaće se Vrhovni javni tužilac. Mandat će i dalje trajati šest godina, s tim da isto lice neće moći ponovo da bude birano na istu funkciju. Umesto većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, Vrhovni javni tužilac biraće se većinom od tri petine poslanika. Pored toga, Vlada ubuduće neće biti ovlašćeni predlagač kandidata za ovu funkciju, već će se VJT birati posle sprovedenog konkursa.

Šta su problematične tačke?

Deo javnosti kritikuje i ukazuje na problem što građani neznaju o kojim se izmenama radi, što uglavnom dovodi do klackalice između glasanja ili bojkota izbora ili izlaska na izbore ali zaokruživanja opcije "ne". Svakako je klizav teren, jer se radi o referendumu koji je neophodan i na temu koja mora da se reši zbog procesa integracija.

Takođe, među glavnim zamerkama je što će šest od 11 članova Visokog saveta tužilaštva biti Vrhovni javni tužilac, ministar pravosuđa i četiri istaknuta pravnika, koje bira Narodna skupština, što, čini se, ostavlja prostor za politički uticaj na njihovu funkciju i dalji izbor tužilaca. Ove promene Ustava podelile su stručnu javnost, vlast i opoziciju, do te mere da su se na sastanku sa Radnom grupom Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23 verbalno sukobili i predstavnici vladajuće koalicije - predsednik skupštine Ivica Dačić i ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović.

Radna grupa Nacionalnog konventa o EU, naime, nije zauzela zajednički stav povodom promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe i tvrde da predlozi koji se odnose na sastav Visokog saveta tužilaca nisu ispunjene. Važno je istaći da su članice koje učestvuju u radu podgrupe za pravosuđe učestvovale i u svim fazama pripreme akta o izmenama Ustava, te sa svog profesionalnog stanovišta prepoznaju različite prednosti i mane akta o promeni Ustava i nacrta Ustavnog zakona. Ipak, Radna grupa stoji na stanovištu da građani treba da iskoriste svoje pravo odlučivanja na referendumu o promeni Ustava i pozivaju sve da to učine.

Šta ako referendum "ne uspe"

U jednačini imamo i predsednik Srbije Aleksandra Vučić koji je objasnio da

Ukoliko referendum o promeni Ustava ne uspe - evropske integracije Srbije će biti zaustavljene - rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ranijoj izjavi i objasnio da će ćemo dobiti ocene da nismo napredovali u vladavini prava.

Raspisivanje ovog referenduma prate i kritike oko ukidanja cenzusa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, što je zabluda, jer je cenzus ukinut usvajanjem Ustava 2006. godine. Novina u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, u odnosu na prethodni iz 1994. koji je izmenjen i dopunjen 1998. godine, jeste upravo ovaj referendum, jer Zakon iz 2006. godine nije upodobljen sa ustavnim odredbama iako je trebao da bude. Da se u međuvremenu raspisao referendum po starom zakonu, bio bi oboren na Ustavnom sudu.

Šta o svemu misli Venecijanska komisija?

Sa druge strane, zanimljivo da na promene Ustava u delu pravosuđa suštinske primedbe nisu imale Venecijanska ni Evropska komisija.

Venecijanska komisija još 2007. ukazivala na promene ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Odmah po donošenju ustava ta komisija je zamerala politički uticaj na izbor sudija i tužilaca koji se biraju u Narodnoj skupštini. Iste zamerke su se ponavljale i nakon otvaranja pristupnih pregovora i poglavlja 23. Konačno, akcionim planom za poglavlje 23. Srbija se i obavezala na promenu Ustava u delu pravosuđa još 2017.godine.

Kada je reč o izmenama Venecijanska komisija je ocenila da su odredbe u skladu sa evropskim standardima, ali i i da ima prostora za poboljšanje. Pozdravljeni su uvođenje principa nepremestivosti sudija, funkcionalnog imuniteta sudija i tužilaca, ukidanje probnog perioda za sudije i tužioce, te odredba prema kojoj Visoki savet sudstva više neće biti raspušten ukoliko ne donese odluku u roku od 30 dana, Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca i odlučivanja o njihovom prestanku mandata, kao i izbora sudija i zamenika javnih tužilaca. Takođe i činjenica da ministar pravde neće moći da glasa o disciplinskoj odogovornosti tužilaca.

Sa druge strane ukazane su i neke zamerke, zbog čega je preporučeno da se preispita sastav petočlane komisije, mehanizmi za deblokadu izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u slučaju da ih Narodna skupština ne izabere blagovremeno. Ukazano je i na opasnost da mehanizam za deblokadu, koji bi trebalo da bude izuzetak, postane pravilo i dozvoli uticaj politike na imenovanja- upozorila je Venecijanska komisija, naglašavajući značaj postizanja konsenzusa.

(Telegraf.rs)