Skupština danas odlučuje o Aktu o promeni Ustava, po hitnom postupku. Koje promene ovaj akt donosi?

Foto: ATA Images

Danas se održava osma posebna sednici Narodne skupštine na kojoj poslanici odlučuju o Predlogu akta o promeni Ustava i Predlogu Ustavnog zakona za sprovođenje, dok će na istoj sednici biti raspisan i referendum. Ono što se malo zapravo zna i razume koje su to promene koje ovaj akt donosi.

Preporučujemo

Među ključnim novinama je promena uloge Narodne skupštine u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Aktom o promeni Ustava predviđeno je da će svoje izborne nadležnosti pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija Narodna skupština obavljati tako što će birati Vrhovnog javnog tužioca, četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva, čime je Skupština izuzeta iz dosadašnjeg postupka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca, iz postupka izbora predsednika Vrhovnog suda i kao i predsednika ostalih sudova u državi.

Ipak, Narodna skupština će i dalje da bira po četvoro članova pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) koji neposredno biraju sudije, tužioce i predsednike sudova.

Skupština danas odlučuje o Aktu o promeni Ustava, po hitnom postupku. Koje promene ovaj akt donosi?👇👇👇https://t.co/nAPmwUcDs3 pic.twitter.com/9LvT3p8vhf— Otvoreni Parlament (@O_Parlament) November 30, 2021

Takođe, uvodi se stalnost sudijske funkcije od prvog izbora do penzije, što se razlikuje od dosadašnjih odredbi Ustava, prema kojem sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju na trogodišnji mandat birala Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, a po isteku „probnog“ perioda, sudiju za trajno obavljanje funkcije birao Visoki savet sudstva. Time Visoki savet sudstva (VSS) postaje nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija čija je jedna od osnovnih nadležnosti izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju. Do sada je izborne članove saveta birao parlament, i to dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci (jednog iz reda advokata, jednog profesora pravnog fakulteta) i šestoro sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.

Menja se i naziv najvišeg suda u Republici Srbiji, najviši sud u državi umesto Vrhovni kasacioni sud zvaće se Vrhovni sud, a predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, umesto, kao dosad Narodna skupština, biraće Visoki savet sudstva.

Promene su "zakačile" i tužilačke funkcije, pa će se dosadašnji zamenici nazivati javnim tužiocima a njima nadređeni biće glavni javni tužioci. Funkcija javnog tužioca (dosadašnjeg zamenika javnog tužioca) trajaće od izbora pa do penzije, odnosno neće biti “probnog” trogodišnjeg mandata. Trajanje mandata glavnih javnih tužilaca (dosadašnjih javnih tužilaca) nije se menjalo pa će i ubuduće biti birani na šeriod od šest godina. Glavne javne tužioce i javne tužioce umesto Narodne skupštine biraće Visoki savet tužilaštva.

Foto: Marko Jovanović

Aktom o promeni Ustava predviđena je promena naziva Državnog većа tužilaca u Visoki savet tužilaštva, koji će činiti 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci (s tim što glavni javni tužilac ne može biti biran u Visoki savet tužilaca), četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Izuzima se i ministar pravosuđa prilikom glasanja u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog tužioca.

Skupština dakle bira četiri člana Visokog saveta tužilaštva, i to među istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, među kandidatima koje nakon sprovedenog javnog konkursa predlaže nadležni odbor Skupštine. Umesto većinom glasova svih narodnih poslanika, za izbor izbornih članova Visokog saveta tužilaštva biće potreban glas dve trećine svih narodnih poslanika. Preostale članove bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Republički javni tužilac od usvajanja Akta zvaće se Vrhovni javni tužilac. Mandat će i dalje trajati šest godina, s tim da isto lice neće moći ponovo da bude birano na istu funkciju. Umesto većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, Vrhovni javni tužilac biraće se većinom od tri petine poslanika. Pored toga, Vlada ubuduće neće biti ovlašćeni predlagač kandidata za ovu funkciju, već se VJT birati posle sprovedenog konkursa.

Foto: Milena Đorđević

Da su sve gore pomenute promene Ustava Srbije prevashodno u interesu građana, kao i da će Kosovo i Metohija ostati u preambuli najvišeg pravnog akta, koji bi mogao da stupi na snagu u drugoj polovini januara ili početkom februara 2022. godine, potvrdila je u intervjuu za Telegraf.rs ministarka pravde Maja Popović.

- Predloženim promenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Pored toga, promene Ustava u oblasti pravosuđa imaju za cilj i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije. To će omogućiti da ulazak u pravosuđe bude zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja i pravičnim procedurama izbora, a samim tim, biće unapređen kvalitet pravde, povećana nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, ali i omogućena njihova veća nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.

Ministarka Popović ističe da je temelj ove ustavne promene, prevashodno u interesu građana Srbije, odnosno da će veća nezavisnost sudija i veća samostalnost javnih tužilaca značiti i njihovu veću odgovornost, čime se stvaraju uslovi za bolju i efikasniju zaštitu ljudskih prava. Ona tvrdi da će promene ojačati vladavinu prava, povećati pravnu sigurnost, što će uticati i na priliv stranih investicija, što neminovno vodi ka  povećanju standarda građana.

Upitana da li će južna srpska pokrajina Kosovo ostati u preambuli Ustava ili ne, ministarka je izričita: 

- Kosovo i Metohija je južna srpska pokrajina i ostaje u preambuli Ustava.

Foto: Privatna arhiva

Isto je za Telegraf.rs nedavno potvrdio i državni sekretar Nemanja Starović upitan da prokomentariše provokacije premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, koji uporno ponavlja da ZSO nije u skladu sa tzv. kosovskim Ustavom, te da bi i Srbija trebalo da menja svoj Ustav zbog preambule u kojoj se navodi da je KiM sastavni deo naše zemlje. 

- Da otklonimo odmah bilo kakvu nedoumicu, Ustav Srbije će biti izmenjen isključivo u segmentu koji tretira pravosuđe i nema govora o uklanjanju preambule kojom se štiti teritorijalni integritet naše države, a građani će se o tim i takvim izmenama izjasniti na referendumu 16. januara - izričit je Starović.

Juče je utvrđeno i referendumsko pitanje i ono će glasiti "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a  građani će u januaru odgovarati sa uobičajenim - "DA" ili "NE". O proceduri referenduma za  promenu Ustava, Republička izborna komisija izjašnjavaće se, tek pošto referendum bude raspisan. Ono što je poznato je da nedavno usvojen Zakon o referendumu ukida cenzus od 50 posto upisanih birača da bi referendum bio uspešan.

(Telegraf.rs)