Čemu vodi vojna saradnja Zagreba i Prištine: "Albanci da shvate kako njihov put ka EU ide preko Beograda"

Foto: Shutterstock

Nekoliko dana nakon što je hrvatski premijer Andrej Plenković boravio u zvaničnoj poseti u Prištini i izjavio da će Hrvatska da pomogne tzv. Kosovu na njegovom putu ka EU i daljoj međunarodnoj afirmaciji, već 22. novembra hrvatski predsednik Zoran Milanović ispratio je hrvatske oružane snage koje su se priključile misiji Kfora na južnoj srpskoj pokrajini.

Preporučujemo

Hrvatsku misiju čini 130 vojnika, od toga šest žena, a hrvatske Oružane snage u NATO misiji Kfora  učestvuju od jula 2009. 

Iako su primarni zadaci pripadnika OSRH u NATO misiji Kfor da se sprečavaju obnavljanja neprijateljstava, izgradnja sigurnosnog okruženja, te potpora međunarodnim humanitarnim naporima, osiguravanje sprovođenja sklopljenih sporazuma i podrška razvoju kosovskih snaga bezbednosti, to nije sprečilo Hrvate predhodno da sa nepriznatom državom naprave bilateralni sporazum o vojnim nabavkama, prema kojem su kosovski vojnici dobili naoružanje i opremu iz Hrvatske.

I ne samo to, već se u novoj rotaciji vojnika na šest meseci na KiM, pored pripadnika oklopno-mehanizovane pešačke jedinice koja je u mirnodopskim uslovima specijalizovana za međunarodne vojne misije nalaze i hrvatski obaveštajni timovi. Pored logističkog, štabnog osoblja u komandi Kfora i medicinski tim, ovo je novina u hrvatskom kontigentu.

Diplomata Zoran Milivojević je tom prilikom ocenio da se svečanim ispraćajem hrvatskog kontingenta vojnika u Misiju Kfor šalje poruka o pojačanoj vojnoj saradnji Zagreba i Prištine, kao i da Hrvatska u odnosu na Srbiju i region uopšte, daje prednost tzv.

Foto: Tanjug/AP/KFOR Press Office

Kosovu. Bez svake sumnje, smatra Milivojević, da to ima i odredjenu "antisrpsku dimenziju".

- To je poruka i nama u Beogradu da će Hrvatska, koja je duplirala svoj kontingent vojnika u Kforu, stajati iza Prištine u pokušaju da Priština realizuje svoje strateške ciljeve, uključujući i potvrdu državnosti - objasnio je Milivojević za Kosovo onlajn, podsećajući da su Zagreb i Priština i za vreme ratova 90-ih godina 20. veka usko sarađivali.

Upitan kako Srbija gleda na odnose tzv. Kosova i Hrvatske, posebno u oblasti njihove vojne saradnje, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović za Telegraf kaže da Srbija danas aktivno promoviše politiku mira, saradnje i ekonomske integracije u regionu.

- Nažalost, neki još uvek ostaju zarobljeni u ružnoj prošlosti i veruju u to da će svoje ciljeve ostvariti kroz nekakve saveze usmerene protivu Srbije. Takve ideje ne samo da su anahrone i zasnovane na negativnim vrednostima, već su i neizvodljive. Sam pogled na geografsku mapu regiona, uz razumevanje toga koliko je Srbija realno osnažila u poslednjoj deceniji, ukazuje na to da nikakvo okupljanje mimo Srbije, a kamo li protiv Srbije zapravo nije moguće. Sudbina svakog naroda je u velikoj meri uslovljena geografskim prostorom koji zauzima. U slučaju Srbije, to znači da naš put ka Evropi vodi preko Budimpešte i predsednik Vučić je od prvog dana kada je preuzeo kormilo države to obuhvatio svojom vizijom, a danas već vidimo zrele plodove srpsko-mađarskog partnerstva i savezništva. Isto tako, Albanci bi morali da shvate kako njihov put ka Evropi vodi preko Beograda i da svoju sreću neće dostići stalnom konfrontacijom sa Srbijom. Čini mi se da premijer Albanije Edi Rama ima razumevanja za to, ali nažalost tu viziju deli malo ko od albanskih političara iz Prištine - zaključuje Starović.

(Telegraf.rs)