Novine uvedene sporazumom vlasti i dela opozicije pred aprilske izbore: Otvara se šalter za izborne pritužbe

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Ministarstvo pravde predložiće Republičkom javnom tužiocu da se u vreme izbora otvore i vode posebne evidencije o krivičnim delima protiv izbornih prava. 

Preporučujemo

Ovo je, kako pišu Novosti, jedna od novina koje su predviđene u radnoj verziji dokumenta o poboljšanju izbornih uslova, a koji je za vikend predočen predstavnicima dela opozicije (SRS, DSS, POKS, Zavetnici, DJB, Dveri...), u okviru dijaloga o poboljšanju izbornih uslova, bez stranog posredovanja.

To bi u praksi značilo da bi tokom trajanja izbornog procesa, stalno bio otvoren poseban "šalter" za primanje pritužbi učesnika izborne trke, koje bi se rešavale po ubrzanoj proceduri. Prema planu, radni sporazum, uz određene izmene i dodatke, trebalo bi da bude potpisan sledeće nedelje.

U njemu se, između ostalog, navodi da će biti osnovana radna grupa za kontrolu biračkog spiska, gde će sedeti predstavnici institucija, ali i opozicionih stranaka. Ministarstvo državne uprave će ih do 10. u tekućem mesecu obaveštavati o promenama koje su nastale u prethodnom, a svaki član grupe ima pravo da traži proveru podataka.

Predlog je i da makar jedan član svakog biračkog odbora na KiM bude kandidat iz opozicione stranke. U stalni sastav RIK trebalo bi da uđe šest članova vanparlamentarnih partija, a svoje predstavnike imaće i u stalnim sastavima biračkih odbora.

Broj potpisa za učešće na izborima stranaka nacionalnih manjina biće smanjen sa 10.000 na 5.000. Takođe, kada su u pitanju lokalni izbori, stranci će biti dovoljno 200 parafa ako jedinica lokalne samouprave ima do 20.000 građana sa pravom glasa, 300 za one sa 30.000, a maksimum 3.000 za mesta gde ima više od 100.000 birača.

Za kandidovanje u pokrajini neophodno je da sakupe 6.000 umesto dosadašnjih 5.000 potpisa, a za manjinske stranke 2.500 (sada je 3.000). RIK treba dati ovlašćenje da podnosiocu izborne liste ne prizna status manjinske, ako utvrdi da stranka zaista ne zastupa manjinske narode. Predloženo je i da se izričito zabrani vođenje paralelnih dokumenata na biračkim mestima i korišćenje mobilnih telefona za fotografisanje.

U delu koji se odnosi na poništavanje glasanja na biračkom mestu po službenoj dužnosti, navodi se da se ono može poništiti ako se utvrdi da je broj listića u kutiji veći od broja ljudi koji su glasali, ili da se izjasnio neko ko nije upisan u birački spisak...

U stavovima koji se tiču medija, predviđeno je da će se osnovati nadzorno telo za praćenje njihovog rada, da javni servisi moraju svima dati prostor u udarnim terminima, da se moraju držati nepristrasnog izveštavanja...

Među predlozima je i da se uvede tzv. izazov, koji podrazumeva da se posle izbora može nasumično izvršiti provera biračkog mesta i poništiti glasanje ukoliko se utvrde nelogičnosti. Ovo su teme koje će se možda naći u završnom dokumentu.

(Telegraf.rs)